Songs for swinging lovers

Novi album, stari image: Liz Phair, fatalna

Onaj ko ima živaca i dovoljno vremena da na internetu nađe sve što mu je ovde kroz Top 50 ponuđeno – može da odabere muzičkom rezolucijom 1244 pred čim će kapitulirati. Da li će to biti emocionalno razulareni The Indelicates ili čarobni The Courteeners, ili glam-rock agitatori Semi Precious Weapons, ili finska ekipa u ženskom sastavu Itaca & Stalingrad Cowgirls... izbor je koji danas nema ni nagluhi Boris Tadić! Neka cveta hiljadu cvetova, neka umre srpski folk, neka krepaju svi koji se na Balkanu late mikrofona! I hope you die, rekli bi Bloodhound Gang!

Na ovim opako nesrećnim, srećno poremećenim prostorima balkanskih feuda gde je razum u ime ukusa odavno digao ruke pa je sasvim logično da danima čitamo i posebice raspravljamo o fiziološkoj ispovesti folk zvezde Mine Kostić da su tokom emitovanja legendarne Farme „sve žene pišale u koritu“, razularena pomisao da se netko još uvek bavi rock’n’rollom, da redovno prati šta se po belosvetskim prestonicama dešava, da u foldere pažljivo slaže sve što nije na BHS-jezicima, da ga zabole qurac za Minu Kostić, Karleušu, Jellenu, Millu, Ivanu, Gordanu, Zoricu, Koricu, Bajagu, Čorbu, Torbu, Jabuku, Čolića, Bregovića, Darkwood Dub, SPS na kub, Partibrejkerse, tamburaše, Guču, Van Gogh, naročito za Kikija, Pilote, Mlađana gitaristu Dinkića, Miloša Bojanića, Milana Stankovića, Mariju Šerifović i njenu mamu, Vladu Georgieva, Macu, Pacu, Lacu – takav freak verovatno je neizlečivo bolestan ako su mu Feeder draži od Milanovih šiški, ovo je Balkan, tri puta kiss kiss kiss, dvaput ratovala i opet će ako bude sreće...

Ko preživi ovu kratku rečenicu, postoji nada da je razumeo ono što hoću da kažem: da slušajući modern rock, bez obzira na žanrove, postoji nada da se stvarnost poništi, čim se pojačalo odvrne na maximum, a kutije JBL 220L počnu da podrhtavaju zvucima nadrkanih gitara koje se ovde nikad nisu primile – da jesu, zar bi Mile Dodik u embrio-obliku Hasana Duduća sebi dozvolio da pjeva o nesrećnoj ljubavi usred šatre, negde u folkornoj Šumskoj? Valjda zbog toga, zatvorenih očiju, dok me sleva i zdesna udaraju Pulled Apart By The Horses zamišljam kako vezanom Vuku Jeremiću izvode svoje bolesne pesme, dok ovaj polako odlazi u fade-out ili kako Đorđu Vukadinoviću spremam zamku: da pred zvučnicima, klečeči na kosovskom kukuruzu, odsluša Paramore i njihovu Misery Business, jer znam da će ga ova punky-core avantura svemoćne ritam sekcije, ubedljivije od svake Vukadinovićeve tužbe, koštati života ili makar izlaska iz blues senke Slobodana Antonića. Posle albuma The Best grupe Paramore – Nova Srpska Fašistička Nemuzikalna Misao (NSFNM) više nikad neće biti ista.

A tek Admiral Radley! Nekadašnji vođa grupe Grandaddy Jason Lytle zajedno s bubnjarem Aaron Burtchom, uz Arianu Murray i Aarona Espinozu (iz prijateljskog komba Earlimart) stvorio je summer-fiestu u koju je inkorporirao arhetipske elemente - neodoljivi ritam, prigodnu elektroniku, jebačke sexxxy vokale, opsesivnu melodiju, maestralnu vibraciju summer-feelinga kroz pesme kao što je Sunburn Kids u kojoj se Lytle igra geografije, pominjući Chicago, Russia, Germany, Ohio, L.A., Utah, Toledo... ali ne i srpsko Kosovo. Definitivno: album koji nije po Jeremićevom ukusu, ali svejedno; apsolutna summer-gozba za svakog Vukovog neprijatelja.  

Onaj ko ima živaca i dovoljno vremena da na internetu nađe sve što mu je ovde kroz Top 50 ponuđeno – može da odabere muzičkom rezolucijom 1244 pred čim će kapitulirati. Da li će to biti emocionalno razulareni The Indelicates ili čarobni The Courteeners, ili glam-rock agitatori Semi Precious Weapons, ili finska ekipa u ženskom sastavu Itaca & Stalingrad Cowgirls – gde u prvom slučaju imamo nekakvu orkestarsku verziju maloletne Kate Bush u Nightwish žanru, a u drugom punkoidni pop koji razara seksualnim rifovima ili već tako nešto što mi se učinilo.

Ima i Nemaca: grupa The Rumours koja kao da je sišla s british pop infuzije ili raspolućena Jennifer Rostock, neka vampirska vrsta koja se hrani Meatloaf-albumima, pa je kod nje sve vagnerovski dramatično, kao da se Vuk Jeremić spustio balonom u severnu Kosovsku Mitrovicu da otpeva Wieder Geht’s Von Vorne Los, šta god to značilo, a znači moćno, punky, brzo, glasno, besprekorno producirano, s blagim naglaskom na rane radove Nine Hagen.

Onda: obožavam duet Kaiser Cartel koji su, navodno, pop/folky, ali s takvim drajvom i bogatstvom zvučne slike, da vam se priviđa čitav orkestar; ili The Len Price 3 čija vas retro-tehnika vraća u šezdesete, da na licu mesta opet čujete The Who, The Kinks ili The Pretty Things – ali iz tehnološke vizure 2010, što znači da će to biti jedan od mojih albuma godine, no doubt.

Ne mogu da se odvojim od novog albuma 22-20s, priznajem da su Weep neverovatni, album Memoirs pevačice Rox je paranoično iskustvo u bogatstvu nečeg što se nekad zvalo soul i što danas predstavlja raritet; onda Jully Black – da potoneš u sebe i nestaneš; čak i Sting sa svojim orkestarskim vinjetama na albumu Symphonicities pokazuje da kreativnog života ima i nakon što gostuješ u Srbiji,  a tek Courtney Love/Hole – klanjam se pred čarobnom kompilacijom Blood Alone Remains, čudim se samo da se Karleuša nija javila i rekla da je to i ona mogla ali da nije htela.

I priznajem da su Teddy Porter ponos južnjačkog blues-rocka na način koji tradiciju čini aktuelnom; i priznajem da su Crash City Saints ponekom preteški u noise-garage putovanju, ali besprekorno hipnotični i popaljivi; finally, priznajem već decenijama da je Tom Petty nenadjebiv i da sve što uradi jeste remek delo, jer tako mora biti.

A onda za kraj: Caroline & The Treats, tek kao dokaz da se rock krug zatvorio i da opet imamo The Runaways-devojčicu koja je bukvalno shvatila rock’n’roll idiome, koristeći seks, prirodno, kao jedinu vrstu prihvatljivog afrodizijaka.

Dakle: ako vam je ona stvar puna Tadića, Mladića, Jeremića sivog tića, Dodika Mileta, voditelja Pileta, Dinkića, Pilota, pravoslavnih Zilota, poslaničkih kvota, moj te mota oko plota – zaustavite se na trenutak. Ugasite svetla, upalite kuću, pustite najglasnije što možete pesmu Love Violent Love grupe Music Go Music sa najboljeg albuma 2009. godine – Expressions.

Ko drukčije misli, kleveće i laže!

A sad, na posao:

SUMMER 2010: TOP 50 ALBUMS

1. ADMIRAL RADLEY – I Heart California

2. PULLED APART BY THE HORSES – Pulled Apart By The Horses

3. CRASH CITY SAINTS – Glow In The Dark Music

4. FEEDER – Renegades

5. TADDY PORTER – Taddy Porter

6. TENDER TRAP – Dansette Dansette

7. SCISSOR SISTERS – Night Work

8. MYSTERY JETS – Serotonin

9. STARS - The Five Ghosts

10. THE COURTEENERS – Falcon

11. SEMI PRECIOUS WEAPONS – You Love You

12. THE INDELICATES – Songs For Swinging Lovers

13. THE LIKE – Release Me

14. THE PARISIANS – Shaking The Ashes Of Our Enemies

15. THE RUMOURS – From The Corner

16. THE WINYLS – Phantom Of Our Soul

17. TOM PETTY & THE HEARTBREAKERS - Mojo

18. JENNIFER ROSTOCK – Der Film

19. WEEP - Worn Thin

20. CAROLINE & THE TREATS – Bad All Over

21. DELAYS – Star Tiger Star Ariel

22. CIRCLE PIT – Bruise Constellation

23. HOLE – Blood Alone Remains

24. JULLY BLACK – The Black Book

25. KAISER CARTEL – Secret Transit

26. FAR – At Night We Live

27. LIMOZINE – Evil Love

28. ROX – Memoirs

29. STALINGRAD COWGIRLS – Kiss Your Heart

30. THE BEAUTIFIL GIRLS – Spooks

31. THE LEN PRICE 3 – Pictures

32. THE MAGIC NUMBERS – Runaway

33. THE EIGHTIES MATCHBOX B-LINE DISASTER – Blood & Fire

34. THE HOT TODDIES – Get Your Heart On

35. THE WHITSUNDAYS – Saul

36. FIGHT FAIR – California Kicks

37. GOLDHAWKS – Trick Of Light

38. LIZ PHAIR – Funstyle

39. SCHOOL OF SEVEN BELLS – Disconnet From Desire

40. INDICA – A Way Away

41. ELK CITY – House Of Tongues

42. IKARIA – Luxembourg

43. KENT – En Plats I Solen

44. 22-20s – Shake Shiver Moan

45. FUNERAL PARTY – Funeral Party

46. SNOW & VOICES – Anything That Moves

47. STING – Symphonicities

48. THE PARADISE MOTEL – Australian Ghost Story

49. VON HAZE – Von Haze

50. PARAMORE – The Best