Prvi put s Vučurevićem u kafani

Težak je život bez Snežane Malović: Božidar Vučurević u trebinjskoj kafani Studenac

Photo: e-paparazzo

U nameri da u ovim teškim vremenima e-novine pokriju što više tema, redakcija je donela odluku o angažavanju „lutajućih reportera-volontera“ spremnih da sa lica mesta šalju ekskluzivne izveštaje. Tako se mala, ali odabrana ekipa e-fanatika za Vidovdan našla usred Trebinja odakle stiže sledeći izveštaj...

Lenta i zlatni sat: Božo u vidovdanskom dertu, bez sevdaha

Photo: e-paparazzo

Specijalno kamufliran u četnika fotoreportera, s kokakrdom i masnom bradom, naš saradnik (ime poznato redakciji) od ranih jutarnjih sati obilazio je sveta mesta Šumske Hercegovine. I dok su kolone ushićenih Srba sa šajkačama hrlile ka novom Gazimestanu, naš reporter je rešio da napravi slikokaz Trebinja i proslave ovog svetog dana.

U Trebinju je tokom Vidovdana bio praznik. Većina ustanova i prodavica je bila zatvorena, a u restoranima i kafićima nije bilo slobodne stolice. Četvrtak, 11 pre podne, hiljade ljudi u baštama uz pivo i rakije proslavljalo je vidovdansku duhovnost, ali i zabrinuto pratilo šta kaže Beograd po pitanju buduće vlade. I dok je naš reporter obilazio Trg pod platanima, inače vlasništvo vladike Grigorija (kao i celog Trebinja, uostalom) pouzdani izvor e-novina, naš verni čitalac s Graba, javio je da lutajućeg volontera hitno pošaljemo u restoran Studenac, omiljeno mesto najmoćnijih ljudi šumskog Trebinja. Restoran Studenac nalazi se na izlazu iz Trebinja na putu za Nikšić i poznat je kao ekskluzivno mesto za izlazak trebinjske elite. Ako pomenemo da su žablji bataci jedan od specijaliteta ovoga restorana, to dovoljno opisuje stepen pokondirenosti vlasnika restorana, ali i gostiju, dojučerašnjih osvajača Dubrovnika.

Prepodnevni odmor posle napornog rada: Trebinje u vidovdanskoj žalosti

Photo: e-paparazzo

Za najvećim stolom u restoranu, tik uz bazen s pastrmkama, uz obaveznu žilavku, priganice i poneki žablji batak, veselo društvo proslavljalo je veliki srpski praznik. Glavni gost bio je begunac od srpskog pravosuđa, ratni komandant Trebinja, Božidar Vučurović. Preko sive smb košulje (naravno, kratkih rukava) ponosno je šljaštila crvena lenta na čijem je kraju bio nekakav orden sličan kokardi. Na ruci, razume se, zlatni sat sa zlatnom narukvicom (model iz ranih osamdesetih). Iako u svečarskom raspoloženju, Božo je bio vidno uznemiren i zabrinut. Da bi saznao šta muči ovog šumskog heroja, naš lutajući volonter se, maskiran  u konobara, približio stolu i saznao kakvi problemi spopadaju najčuvenijog kamiondžiju iz Šumske i to baš na Vidovdan, a tokom Vimbldona.

U iskrenom obraćanju svojim saborcima, Božo je otkrio da je vrlo uznemiren zbog formiranja vlade u kojoj neće biti Snežane Malović. On je sa njom imao dogovor da će sve biti u redu, samo ako bude radio tačno on što mu bude savetovala. Tako je septembra prošle godine, mada pod tobožnjim nadzorom sudskih organa, tokom ekstradicionog postupka Hrvatskoj, Božidar Vučurević, uz pomoć i organizaciju Snežane Malović, pobegao iz Srbije u svoje Trebinje.

Kratka šetnja do parkinga: Vučurević u potrazi za mobilnim telefonom

Photo: e-paparazzo

Povodom optužbi da je Vučureviću omogućeno da pobegne, tadašnja ministarka pravde je lakonski odgovorila: “Neću se o tome izjašnjavati zato što nakon odluke Suda ja sam ta koja donosi odluku o ekstradiciji. Taj postupak je još uvek u toku i verujem da ćemo mi moći da sprovedemo odluku o ekstradiciji ukoliko je budem donela”.

Po nalogu vlasnika Srbije, pa i svih medija, ubrzo je ta tema sklonjena iz javnosti i o Vučureviću, naravno, više niko nije pomenuo ni reč. Tokom ručka Vučurević je neprekidno hvalio ministarku, tvrdio da je sa njom bio u stalnom kontaktu (nejasno je da li je to bilo posredno ili direktno), da mu je ona pre samo nedelju dana poslala poruku da će biti formirana vlada DS-SPS i da ona ostaje na mestu ministarke, a da priče da je Tadić sklanja u neku ambasadu, a da na njeno mesto dovodi Vekarića  - nemaju nikakvog osnova, te da te tračeve lansira sam Vekarić. Društvo za stolom ga je tešilo rečima da su Toma i Dačić više na njegovoj strani nego DS i Malovićka, ali je Boža svejedno ostao zabrinut. Jedina osoba u koju sam mogao stopostotno da se uzdam bila je ta Snežana, pa ona mi je kada je bilo najteže sredila da pobegnem, to za mene ne bi uradila ni Dodikova vlada, cvileo je Vučurević. Posle nekoliko flaša žilavke, uz nostalgične melodije Miše Kovača i Olivera Dragojevića koje su sve vreme pevušili, društvo je promenilo temu, što je Božu jako deprimiralo pa je napustio ovaj mali skup i otišao do svog automobila po mobilni telefon, valjda za specijalni kontakt sa voljenom Malovićkom.  

Moguće je, ali nema dokaza, da je tom prilikom poslao SMS koji glasi: „Draga Sneki, srećan ti Vidovdan! Voli te Božo“.