Entertainment Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (48)

Odgovor Saše Milivojeva, deteta iz Žute kuće

Izvadili su mi srce, ali ono još kuca

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Žuta kuća u akciji: Saša Milivojev napada Nenada Čanka
Žuta kuća u akciji: Saša Milivojev napada Nenada Čanka
Photo: vaseljenska.com

Povodom video-tekstića „Žuta suza iz žute kuće“ koje su e-novine prošlog tjedna neoprezno objavile, ne shvatajući svetski značaj autora Saše, e-mailom nam se javio pomenuti pisac i svoju poruku naslovio kecmanovićevskim naslovom „E-novine? Nikad čuo, nikad video. Verovatno je u pitanju neko elektronsko smeće!“ U svoju odbranu od e-pošasti, nesrećni Milivojev poslao je sledeću medicinsku dokumentaciju koju objavljujemo u celini polnog organa, ali ni nervozni Petar Luković nije ostao ravnodušan

Izvadili mi mozak, ali ja još uvek držim čas: Saša Milivojev, Miss Žute kuće
Photo: vaseljenska.com

Iako je štampan samo u 200 primeraka, i to o trošku autora, studenta književnosti, roman „Dečak iz Žute kuće" bio je globalna vest 2012. godine, šokirao je čitaoce i diplomatske krugove širom sveta. Timur Blohin i Jovana Vukotić su najznačajniji novinari koji se pominju u biografiji Saše Milivojeva, jer je u saradnji sa njima postigao svetski medijski uspeh: intervju koji im je dao za Glas Rusije objavili su mediji na engleskom, portugalskom, španskom, arapskom, nemačkom, poljskom, ruskom, francuskom, srpskom, italijanksom i albanskom jeziku, u brazilskim vestima, u Somaliji, na naslovnoj strani Novina Toronto, zatim u uglednim medijima kao što su: The Oslo Times; ukrajinski Telegraf; Armenia Today; Radio Televizija Republike Srpske; Barometar (Kirgistan); Bota Sot (Albanija), Glas Srpske; Rajoni Press (Albanska informativna agencija); ukrajinska Fraza; Pravda i Blic (Srbija); Srna (Informativna agencija Republike Srpske); Lajme Shqip (Albanija); Lepota i Zdravlje (Srbija); Press Online (BiH); News Meeting (Turska); Franco da Rocca News... Intervju je objavljen na više stotina internet portala i novina širom sveta, pa je stigao i do Vatikana, nakon čega se papa Benedikt XVI obratio svetkoj javnosti povodom trgovine ljudskim organima.

Saša Milivojev ima velikih problema sa diskriminacijom u medijima u Srbiji, ali neosporno je da ostavlja neizbrisiv trag, njegovo ime, njegove fotografije i naslovi pojavljuju se i u ukrštenim rečima...

+++

MALO ŽUTOKUĆNO PISMO PETRA LUKOVIĆA

Izuzetni Saša,

Duboko, ali analno suosećam sa tvojim problemom glede diskriminacije u srbijanskim medijima, čemu se s radošću pridružujem (diskriminaciji, ne suosećanju). Budući da si poslao stotine linkova na tekstove u kojima se pominje tvoje ime, igrom žutog slučaja pročitao sam few sentences iz tvog nebuloznog romana koji bi svaki polaznik Radničkog Univerziteta mogao da napiše između dve onanije i tri boranije – jer ono, drago dete, što ti pišeš ne samo da nije za qurac, već je qurac egzistencijalizam u poređenju s onim što zalivaš u svojojoj glavi kanticom u kojoj nije voda; da je samo H20, eto nama radosti; očigledno, Saša, dear, u pitanju je neka žuta, proruska tečnost koja je te pali da veruješ da si neko i nešto, čim se pojavljuješ u ukrštenim rečima. Možemo i tako. Pet vodoravno: idiot (15 characters with spaces, 13 without); Saša Milivojev, zvezda križaljke.

Ukrštena riječ: Saša M, nepismen sa 13 slova, veseljak  
Photo: poezijascg.com

Neko je smehotresno preneo deo tvog „romana“. Da vidimo kako pišeš, Saša: Došle su neke žene i počele da čiste sto, da prskaju sa nekim hemikalijama. Jedan doktor je bio srednje visine, srednjih godina i debeo. Imao je izbačen stomak, rumen u obrazima, gustih crnih obrva i brkova, i strašnog pogleda. Drugi je bio viši, mršaviji, bledunjav u licu, sa ogromnim baburastim nosem. Pričali su sa Ćelavim. Tu su bila medicinska braća i sestre. Imam utisak da ih je u toj prokletoj kući bilo čak i pedesetoro, koji su radili na krađi ljudskih organa. Sećam se jednog crnca i jednog bradonje, mudžahedina. Ko zna iz kojih su sve dalekih zemalja stigli ti dobrovoljci. Trčali su, ulazili, izlazili, smenjivali jedni druge…… Analizirali su rezultate krvi…… Iako tada nisam znao šta je to, siguran sam da su pominjali sastojke krvi kao što su bilirubin, hemoglobin, transaminaze i sl. Nešto su se dogovarali. Brkati mi je prišao i prstom povukao ispod oka. Gledao mi je beonjače: „Verdhëz “ „Imaš žuticu, p..ka ti materina! Živog ću te spaliti ako si me zarazio!“ – urlao je Ćelavi, upirući pištolj u mene. „Nemojte! Nemojte molim vas. Nemojte da me ubijete.“ Udario me je pesnicom u glavu, razbio mi nos, čupao me za uši! Nosati ga je uhvatio za ruku i počeo da me brani: „Vodite ga u bolnicu. Neka ga izleče, pa ga vratite“, trudio sam se da razumem ono što su pričali. Živeli smo zajedno i učili jezike jedni od drugih.

Voodoo pogled: Saša M.
Photo: Stock

To što si molio neprijetelja da te ne ubije – nije strašno; strašnije je što si toliko nepismen da ne znaš da pohvataš vreme, prostor i pravopis. Živeli ste zajedno i učili jedni od drugih? Tko? Ti i Ćelavi? Ali, srećom pa si zvezda UR (Ukrštenih Reči), te si oslobođen obaveze da budeš logičan. Pišeš, potom, da si sam odlučio da sa gazom na nosu napustiš Prokletu kuću; nigde stražara, nigde Šiptara, nigde Mengelea, nigde vojske. Ništa. Free as the bird. Pustili te da odeš da bi napisao roman o dečaku ruskog porekla kojem su vadili bubrege, krajnike i qurac? I da ja poverujem da si ti normalan?   

Pošto su mi funkcije organa bile oslabljene zbog akutnog hepatitisa i žutice, hteli su prvo da me zaleče, a tek onda da mi vade organe. Tada sam napustio tu prokletu kuću, sa gazom na nosu, noseći sa sobom strah od smrti. Straha sam se malo oslobodio tek nakon devet godina i onda počeo da pričam o tome. Ali i dalje boli, jako. Kažu: „Vreme leči sve.“ – Vreme ništa ne leči. Vreme razara. Ono je krvnik. U meni je sada ruševina, prašnjava i zatrpana“.

Dabogda te nikad ne iskopali. Uz poruku: Fuck off, Saša.

star
Oceni
4.62
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak