Nije geografija, već sveta zemlja

Narod da gleda malo dalje od nosa: Irinej Gavrilović, patrijarh

Photo: TANJUG

Patrijarh Irinej pozvao je narod na jedinstvo i poručio da Srpska pravoslavna crkva nikada neće pristati, niti će se pomiriti sa bilo kakvom predajom Kosova: "Za nas nije realno i mislim da srpski narod i srpska Crkva, koja je uvek bila uz narod, nikada neće dati svoj pristanak na ovo što se može pročitati danas u štampi - na civilizovano predavanje Kosova. Srpska Crkva se nikada s tim neće pomiriti", naveo je patrijarh u intervjuu Tanjugu

Ideal naroda je da preživi: Misao pod žegom

Photo: TANJUG

Irinej je podsetio da se zna kako se uzimaju i osvajaju teritorije: ratom i otimanjem, ali to smo znali i bez njega. Govoreći u ime Svetog arhijerejskog Sabora, ali i u svoje ime, patrijarh je objasnio - u želji da podseti narod da svetost nije pusta zemljetina, teritorija to jest, pa se ne osvaja ratom no kontra – da “Srbi na Kosovo ne gledaju kao na geografski prostor, nego kao na svetu zemlju”.

Naravno, za sve poklonike dobrog starog tradicionalizma, Gavrilović a.k.a. Irinej morao je da podseti da Sveta Zemlja ima najveće svetinje i da te svetinje nisu tamo, na Kosovu, od juče, ali je sigurno računao da će se narod setiti da su objekti propadljivi i da svetinje, toliko je primera, opstaju bez fizičkog oblika. Da zato i jesu svetinje. Šovinisti će svakako razumeti ili će se bar potruditi da razumeju patrijarhovu poruku o svetinjama, ako ni zbog čega drugog onda zato što je to star čovek i osnovni je red da se sasluša. Pronići će u tom momentu u svetinju, shvatajući da nema smisla ukoliko se baštini na materijalnom, jer će po fizičkoj propasti nestati, što znači da nije ni postojala, jer svetinje nikad ne umiru.

Na kraju krajeva, rekao je Irinej, rezidencija srpskog patrijarha je u Pećkoj patrijaršiji, i bez Kosova ostala bi u nekoj drugoj državi, što nije logično i pravedno, a to nedvosmisleno govori da patrijarh želi da podseti narod da je svet nepravedan, ali je i bog, pa će iz neizmerne ljubavi prema svojoj najuspelijoj kreaciji, svi iskreni pokajnici ma koliki bili zlotvori - biti spaseni. Zato sitni prestupnici mudruju da im je lakše da se spasu, ali iz primera Patrijaršije se vidi da previše vremena gube na administraciju. A,  administracija radi direktno protiv spasenja, često i golog fizičkog života.

Misleći na uticaj koji svojim postupcima može da izazove u javnosti, a da mu se to ne obije o glavu, patrijarh je podsetio narod da je “mali” i da zbog toga mora biti „jedinstven u svemu“ jer je to jedini način da se održi. Da bi se održao, za narod je najvažnije da živi, a pošto je život najvažniji od svega - i jedinstvo naroda oko života mora biti najveće. Zato je bilo kakva vrsta napada na život, a rat je u tome najstrašniji i treba ga se kloniti po svaku cenu, neprihvatljiva. Život treba čuvati jer čovek, iako fizički mnogo propadljiviji od objekata, najviše vredi dok je živ, jer svakim udisajem povećava šansu da se na kraju pokaje.

Tamo gde je Pećka patrijaršija, tamo je moj dom: Irinej, zagledan u jug

Photo: TANJUG

Pokazujući koliko duboko shvata čovekov nagon za samoodržanjem, jer se plaši da ga smrt ne zatekne nespremnog za pokajanje - a to je uvek, patrijarh je zaključio da će među ostalim ljudima, među svetom, bez obzira što je nepravedan, „ideal naroda da preživi“ biti shvaćen i podržan, jer i taj svet, i ti ljudi, žele isto: da prežive. I zato im ne treba ugrožavati živote.

Potrebna je, dakle, širokogrudost koja zahteva izvestan napor, ali se na kraju višestruko isplati, i zato je patrijarh rekao da je narodu potrebno “malo želje i gledanja malo dalje od nosa”, jer je sigurno da nas već malo podalje od nosa čekaju drugi, verovatno dobri ljudi.