Izvinite, Srbi, oprostite, neće se ponoviti

Dragan Bjelogrlić, reditelj filma “Montevideo, bog te video”, po povratku iz Sarajeva u Beograd održao je konferenciju za štampu na kojoj je prisutnima podelio svoj unapred napisani govor u kojem sve vrvi od isprika srpskom narodu, srpskim gledaocima, srpskim čitaocima, Srbima uopšte i Srbima šire. Dostojanstvenije, vaistinu vaskoliko, nije moglo da bude. Radoznalim čitaocima e-novinama prenosimo ovo pravoslavno pokajanje u celini patriotske odbrane

SANJAO SAM DA SE BUDIM: U svom prvom obraćanju javnosti povodom premijere filma "Montevideo, Bog te video" rekao sam da sam odsanjao jedan svoj san. San se posle premijere nastavio. Znao sam da će doći trenutak buđenja, ali nisam znao da će biti ovako gorak.

TENDECIOZNO MI BOŠNJAČKI NAMESTILI PITANJE: Na pitanje "da li mi je žao što na premijeri moga filma u Sarajevu, nije bio Jovo Divjak", mogu da kažem, da mi je žao što sam na to tendenciozno i namešteno pitanje uopšte dao odgovor. Na takvo pitanje je nemoguće dati normalan i ljudski odgovor, jer vas svaki odgovor stavlja u poziciju sudije. Odgovor "Da, žao mi je", nažalost, izjednačio se sa stavom da mi je žao što je uhapšen, odnosno da nije kriv.

SRPSKO NAJBOLJE SVETLO RAZBIJA MRAK: Kao reditelj voleo bih da moj film vide svi, bez obzira na njihovo opredeljenje ili ljudske kvalitete. A pogotovo da vide „Montevideo", koji Srbiju i Srbe prikazuje u najboljem mogućem svetlu, makar najboljem koga sam ja mogao da smislim i realizujem. Takav film, o takvim Srbima, mislio sam treba da vidi čak i Jovan Divjak.

POGREŠIO SAM, ZLOČINAC NIJE GLEDALAC: Smetnuo sam s uma da čovek osumnjičen za ratne zločine ne može biti izjednačen sa svakim drugim gledaocem. I pogrešio sam. Svima koji su se iz bilo kog razloga osetili povređenim zbog moje izjave, posebno porodicama nastradalih u ratu, javno se i iskreno izvinjavam, ukoliko to može da popravi štetu koja je nastala.

MOJA ODANOST SRPSKOM NARODU JE NEUPITNA: Sve što mislim o životu, ratovima, svom i drugim narodima i ljudima uopšte iskazivao sam kroz svoja dela. Svi koji su gledali “Lepa sela lepo gore”, “Rane” ili “Montevideo” mogu znati kakav je moj umetnički, pa i lični, stav o zemlji u kojoj živim. Ja svoj patriotizam ne mogu, ne želim i neću da dokazujem recima. Ali, pitam se ovde pred vama, može li jedna nepromišljena i trapava izjava da dovede u pitanje moju odanost svom narodu. Ako može to bi bila nepravda.

SRBIJA, UBER ALLES: Posle svega, nalazim se u apsurdnoj situaciji, da prosto žalim, a ne treba da žalim, što je uopšte i došlo do sarajevske premijere. Sto se u Sarajevu i Mostaru svirala srpska himna posle dve decenije, što je publika ovacijama pozdravila moj film, kome se možda nešto može i osporiti, ali to svakako nije manjak patriotskih osecanja i dostojno predstavljanje mog naroda i Srbije.

SVAŠTA, MENE IZDAJNICI DA PROPITUJU: Apsurdno je i to da se ovaj veliki nesporazum dogodilo posle 500.000 gledalaca koji tačno znaju šta sam hteo svojim poslednjim filmom da kažem o temi Srbije i Srba. Apsurdno je i da mene napadaju i da moj patriotizam ispituju oni čija dela govore mnogo više o nedostatku patriotizma, nego moja nesrećna izjava o Jovanu Divjaku.

TA ZLA SARAJEVSKA ŠTAMPA: Apsurdno je da na premijeri u Sarajevu nije bilo ni jednog predstavnika Srbije, a da je jedini izvor informisanja o događajima u Sarajevu sarajevska štampa. Apsurdno je da se jedan umetnički i profesionalni trijumf u Sarajevu pretvorio u nastavak nesrećnog i nepotrebnog rata, završenog pre 16 godina.

TAKO MI SERGEJA, NISAM KRIV, VELIKA SRBIJA JE REALNOST: I na kraju, u duhu profesije kojom se bavim, da završim sa porukom koju smo često viđali kao natpis u vestern filmovima, na koje naša stvarnost ponekad podseća: "Ne pucajte u pijanistu"... On nije kriv za gužvu u kafani...".

* Citati D. Bjelogrlića preuzeti iz pisma koje je neoprezno podelio novinarima. Međunaslovi vlasništvo Pantelije Ćurguza