Entertainment Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (51)

Ekologija uma: Senzacionalno “Alo” otkriće Nemanje Kusturice

EU je katolička tvorevina iza koje stoji Vatikan

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Da vam kažem, e-novine su naš najveći neprijatelj: Kusturica i Medvedev, ruka ruci, nismo Turci
Da vam kažem, e-novine su naš najveći neprijatelj: Kusturica i Medvedev, ruka ruci, nismo Turci
Photo: EPA/Vladimir Rodionov

Kako bi razjasnio zamršene geopolitičke procese osionog a liberalnog kapitalizma koji vekovima rovari protiv Srbalja, glavni urednik beogradskog toaletoida “Alo”, šeret po imenu Antonije Kovačević, krenuo je na Mokru Goru da na licu mesta razgovara sa ekspertom za film, ekologiju, kanalizaciju, sudske tužbe, nacionalni identitet i rusofiliju – multipraktikom Emirom Kusturicom. Užasnutim čitaocima e-novina serviramo horror-detalje ove potresne ispo(s)vesti

Photo: www.alo.rs
OVO JE UNS-PRIMER KAKO S LJUBAVLJU ZAPOČETI SVAKI TEKST O VOLJENOM EMIRU: Dok ga u rezidenciji na vrhu mokrogorske čuke obilaze srpski ministri i velikaši koji u njega gledaju kao u nekakvog arapskog emira, pravog Emira Kusturicu, režisera, ovih dana fasciniraju dva čoveka. Jedan je Dik Marti, kome će zbog zasluga za srpski narod dati jednu ulicu u Drvengradu. Drugi je Gabrijel Asanž, Don Kihot sa interneta, za koga još smišlja kako da mu se oduži... - Taj Asanž je veliki lik, zato što nam vraća nadu da laž može biti raskrinkana, taman kad smo pomislili da je to nemoguće.

EKOLOGIJA NA SLUŽBENOM PUTU: Jedina politika koja mene zanima je zaštita životne sredine. Taj današnji VIP personal uglavnom nema veću ideju života od komocije, što mene ne zadovoljava. Komocija nije loša kada u njoj uživaš s vremena na vreme. Kada postane stanje svesti, ubija. Ja sam 20 godina tako živeo, a onda sam se klepio po glavi i zapitao kuda ide ovaj svet i kakva je moja uloga u njemu. Kad je počela digitalna era i kapitalizam banuo u Srbiju posle pada Miloševića, u kinima su pootvarani klubovi i kafići, što je bilo poražavajuće za nekog ko se bavi filmom…

Da nema Olivera Dulića i mene, ekologija bi uništila Srbiju: Emir Kusturica, čistoća je pola zdravlja
Photo: FoNet
JARE, PARE, NIKL I ZAPIŠAVANJE LOKALA: A onda se pojavila ta engleska firma koja se nameračila da uništi Mokru goru i ceo region kopajući nikl. U svom tom očaju koji nas je okruživao, to je ličilo na dobar motiv za borbu. Kada smo na kraju uspeli da ih oteramo, bila je to pobeda života nad surovim liberalkapitalizmom. Danas je u našem parku prirode zaposleno više ljudi nego što bi bilo u tom rudniku, čime smo dokazali da mogu i jare i pare. Eto, zato mi je važnije ovo ovde od dangubljenja po beogradskim klubovima. Divno je kad čovek sazri i shvati da nije ideja života u tome da negde u salonima puši debelu cigaru, da zapišava lokale i da menja devojke svako drugo veče.

MOJA PLANINA, MOJE MINISTARSTVO, MOJA MISIJA: Pa ja već imam političku funkciju! Ovo na Mećavniku je moje ministarstvo! Kada neko svoj autoritet iskoristi da napravi 17 kilometara kanalizacije ili 19 kilometara vodovoda, ski-staze sa 10 topova za veštački sneg, provuče 28 kilometara optičkog kabla i dovede IPTV u svaku sobu, što nemaju ni hoteli sa pet zvezdica po Njujorku, taj je sigurno u političkoj misiji.

SAMO KONTINUITET MOKRU GORU SPAŠAVA: Kad smo već kod vlade i smena, što je sad aktuelno, reći ću ti jednu stvar što se tiče politike u Srbiji… Ja mislim da je najveći problem Srbije kratko trajanje vlada. Američki predsednik u 90 odsto slučajeva ispuni dva mandata, francuski predsednik nikada ne vlada manje od sedam godina, a naše vlade nikad ne sastave četiri godine. Ja bih glasao i za najgoru vladu na svetu, samo da ima kontinuitet. Dobro, možda jedino ne bih za ove liberale, koji znaju formulu kako da sve unište u najkraćem roku... Sad će pet godina kako smo formirali park prirode i gledam koliko se mnogo može uraditi kada održiš kontinuitet bar jedan mandat. Umalo da ne bude tako, neki su ozbiljno krenuli na mene kada je Koštunica pao, napravili ceo slučaj, aferu...

STARA LJUBAV ZABORAVA NEMA: Ja sam bio i ostao prijatelj sa Vojom Koštunicom jer moja prijateljstva postoje na osnovu sviđanja, a ne na osnovu koncepta. Ali, varaju se oni koji misle da sam postao prijatelj sa Tadićem kad je postao predsednik, to datira mnogo pre toga. Ta prijateljstva meni pomažu u mojoj misiji, a ne ko što neki misle zarad lične promocije i prilike da zaradim više no što sam imao. Ja sam valjda jedina budala koja je u srpsku livadu ubacila sve pare koje je zaradila, svi drugi su uvećavali svoj kapital preko lopovskih privatizacija.

NA VEZI SA ZORANOM ĐINĐIĆEM: Najveća šteta za političku scenu Srbije je taj poremećen odnos između blagog konzervativizma DSS-a i te internacionalističke verzije Tadićeve. Šteta što ta kombinacija nije uspela, Srbija bi se snažnije branila i bila stabilnija. Mislim da je taj lični odnos bio presudan. To lično se nažalost na tim državničkim visinama uvek nekako pojavi kao presudno u odnosu na opštost koja se zove Srbija. Mesec i po pre Đinđićeve smrti, ja sam dijagnostikovao istu priču. Snimao sam „Život je čudo“ i razgovarao sa Zoranom, u vreme kada je krenula ta priča o razlazu DS-a i DSS-a. Bilo je to posle hapšenja Miloševića i tada sam mu rekao: „Žao mi je što ne nalaziš načina da uskladiš svoju energiju sa tom sporijom, legalističkom Koštuničinom pričom“. On je onda rekao: „Znaš, Kusto, nije do mene“ (Umetnika, očigledno, jebu datumi. Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003; ako je s njim, eventualno, razgovarao mesec i po uoči smrti, moglo bi to jedino biti krajem januara 2003. Ali, Umetnik već u narednoj rečenici tvrdi da je to bilo “posle hapšenja Miloševića” 28. juna 2001. Uostalom, tko da još brine o datumima kad daje interview za “Alo”!).

Sveti Sava s reketom: Novak Đoković, mirotočivi
Photo: EPA/John G. Mabanglo
SVETI SAVA, PA NOVAK ĐOKOVIĆ: Posle je tako bilo i sa Tadićem i Koštunicom. Zato nismo tamo gde bi trebalo da budemo, a imamo taj individualni kapacitet veći od bilo koje zemlje u regionu. Srbija je u 12. veku imala svetog Savu, koji je rekao: „Istok na zapadu, zapad na istoku“, imao veru i ideju za budućnost. Mi nismo uspeli to da očuvamo, ali smo još uvek jedina zemlja koja ima taj raspon od svetog Save do Đokovića (…) Malo koji narod u Evropi je na toliko malo ljudi dao takav broj značajnih pojedinaca. Između svetog Save i Đokovića stoje Tesla, Andrić, Crnjanski, Pupin… To je čudo! Stvaranje novih nacija i kultura na ovom prostoru pokazalo je da je najstarija ipak ova kojoj mi pripadamo.

Urbana šubara: Nemanja, građansko lice Mokre Gore
Photo: EPA/Alberto Martin
DA LI SAM VAISTINU SRPSKI UMETNIK: Ja sam to 100 odsto! Što se tiče tih likova, uvek ih ima, isto bi bilo da sam ostao da živim u Francuskoj! Onakav Andrić je mogao biti Čeh, Nemac ili Hrvat, ali je izabrao. Tako i ja. Ti nazovi „Srbijanci“ koji misle da smo mi došli tu samo da njima smetamo, ne shvataju suštinu života (…) Svaki dan jedan „boing“ pisaca sleti u Njujork i to je ono što ga čini značajnim gradom. Kad bi bilo po receptu „starih Beograđana“, ovakav Beograd ne bi ni postojao. Tesla nije rođen u Beogradu već u Lici, Andrić je iz Travnika, a Đokovići sa Kosova. Glavni sastojak tog kolača koji se zove „veliki grad“ su baš oni koji dolaze sa strane i ugrađuju sebe u njega. Od toga koliko je u stanju da ih prihvati zavisi je li veliki ili mali. Inače, razlika između starih i novih Beograđana je samo u tome što stari drže roletne spuštene i preko dana.

TKO TO NE VOLI NEMANJU U BEOGRADU: Ovi bezimeni i bez porekla, članovi ovih malih partija koje nas stalno jebu i stvaraju tu ideju u glavama mladih i glupih ljudi koji mene gledaju kao na Turčina, što meni inače uopšte ne smeta. Ja sam domaći i u Tokiju, za razliku od njih, koji kad pređu granicu u Trstu, gaće im se tresu: kako će ući da kupe farmerke? E, to je njihova vizija zapada i Evrope koja je glupa i neodrživa.

DA LI JE EMIR, USUĐUJE SE DA PITA “ALO”, PRISTALICA EU: Ja se ne bih borio za veću Evropu nego što je imamo. Ima tu dobrih stvari, standardizovali bi se rakija i čvarci, samo što bismo izgubili autorstvo nad njima. (smeh) Suštinski je Evropa nešto što ima alternativu - onoliko koliko mi već jesmo Evropa. Odatle moje nerazumevanje tog puta… Pogledajte Grke. Oni su dobili „ausvajs“, ušli u EU, NATO, kupili 300 aviona F16 i onda - bankrotirali. Znajući nas, mi bismo prošli još gore.

DA LI JE ALTERNATIVA, ZANIMA SE “ALO”, DA SRBIJA BUDE EVROPSKA VENECUELA:  Teško. Tako snažan otpor Americi ovde ne može da se sprovede. To je pokušao Milošević, pa su ga bombardovali. I nisu ga oni rušili zato što je bio ružan, već zato što nije dao kapitalu da se tako brzo naplati i uđe u državu. Ta njegova politika je bila otpor koji je u prvoj fazi imao nerešivi zadatak: šta činiti sa Jugoslavijom, koja je morala biti srušena zato što je bila velika i kompleksna da bi je zapad progutao u jednom zalogaju. I onda je smešno kad se u novokomponovanoj svetskoj istoriji kaže da je Milošević srušio Jugoslaviju. Zašto pominjem Jugoslaviju? Zato što je to paradigma Evropske unije, umanjena verzija onoga što danas postoji kao EU. Tako da je smešno pitanje kandidature Srbije za Evropu jer je ona već tu.

NEDAMOKOSOVO, NEDAMOKOSOVO: Znaš kako, meni se sviđa kad mi ne damo Kosovo. Ne moraš da budeš Srbin da shvatiš da je pitanje Kosova državotvorno (…) Ta borba za Kosovo, čak i da je skroz simbolička i bez šansi u realnosti, vredi jer nas vraća na taj zločin, u kojem je legalizovana neravnopravnost među narodima. Vrhunac te priče je najstrašniji zločin u ovom veku o kojem se ovde malo priča, a to je trgovina organima. Kao što smo nekad imali Arčibalda Rajsa, koji je o nama bolje mislio nego mi sami, tako sada imamo Dika Martija, koji se pojavio niotkuda i pokrenuo tu priču. Pošto smo mi odavno dobili ulogu negativaca, teško je sada objasniti nekom da su najveći zločini zapravo počinjeni nad nama. Pogotovo je teško kada se ne trudimo da to objasnimo ni sopstvenom narodu. Političarima je bitnija dnevna politika, a medijima nekakve „Farme“ i sapunice.

KAŽI NAM, NEMANJA, MILOŠEVIĆA TI, ŠTA JE TO EVROPSKA UNIJA: Evropa nije politički entitet i odatle moje rezerve prema njoj. EU je katolička tvorevina iza koje stoji Vatikan. To je ta stara priča o jednoj granici od Baltičkog do Jadranskog mora. Ali, kad su srušili Jugoslaviju, zemlju koja je bila najevropskija u Evropi, s pravom se upitaš - šta je njihov krajnji cilj? Ja mislim da je to ono što piše Napoleon u „Ratu i miru“ - osvajanje Rusije. Doskora je ta ideja izgledala vrlo ostvariva, a onda se pojavio Putin i rekao: STOJ! Ne znam šta da očekujem od EU, kada je njena šefica Engleskinja (Karin Ešton), čija zemlja neće evro. To je telo bez lica i političkog profila, iza kojeg stoji sila koja se zove Amerika.

+++

NEMANJINA DEFINICIJA SLOBODANA MILOŠEVIĆA: Slobodan Milošević je lik koji nije imao viziju i koji je u početku pokušao da Jugoslaviju učini integralnom zemljom Srba, a onda se pretvorio u direktora banke i preduzeća.

NEMANJINA DEFINICIJA ZORANA ĐINĐIĆA: Đinđić je prebrzo hteo da implementira paket dobrih ideja, ali, nažalost, kad je došao na vlast, otvorio je širom put stranim obaveštajnim službama i time skratio svoj život.

Tri boje beretke: Vojislav Košutunica, za Mokru Goru spreman
Photomontage: KANDAhar
NEMANJINA DEFINICIJA VOJISLAVA KOŠTUNICE: Vojislav Koštunica je čovek koji svojom sporošću i skromnošću i zakonitostima otkrio da je Srbija suviše turbulentno područje na kojem njegova politika u trenutku kada je odlazio sa scene nije bila primenjiva. Čak mislim da je sve to činio znajući šta sledi.

NEMANJINA DEFINICIJA BORISA TADIĆA: Boris Tadić je čovek čija laka ruka i elegancija kojom pokušava da pomiri činjenicu da je Srbija istok na zapadu i zapad na istoku stvara od nje područje na kojem nije izvesno šta će se desiti u budućnosti.

* Svi citati Emira Nemanje Kusturice preuzeti u originalu iz teksta objavljenog 20. februara 2011. u toaletoidu “Alo”. Međunaslove redakciji e-novina doturila Služba preko glavnog urednika-suradnika

 

star
Oceni
3.93
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak