Mišković, sam na svetu

Photo: Dejan Kožul

Sreća, ta prevrtljiva kurva. Čas ga mazi, miluje po glavi, šapuće na uho ono što ni samom sebi ne bi umeo, a ni smeo da kaže, i dok trnci prolaze kroz telo, odjednom ga ošamari, okrene tmu leđa i tako grubo prizemlji. Naš se junak onda podseti kako su nekad fasade beogradskih zgrada krasili grafiti poput: „Miškoviću, kupi Kosovo da opet bude naše!“, „Kosovo je Srbija a sve ostalo je Delta“, pa zatim tužno baci pogled na fasadu Prirodno-matematičkog fakulteta, na kom je uramljen apel: „Pravda za Miškovića“

Pravda nije ništa manja kurva od sreće, pomisliće naš junak. Ma ne samo da je kurva, no je nedohvatljiva kurva, a još k tome je i slepa, ali o tome naš junak ne misli. A i zašto bi?

Uostalom ometa ga bivša saradnica, muči, teroriše ga svojom pojavom. Hajd’ što ga opanjkava po medijima tvrdeći da je cicija, da ona samo želi svoj deo, nego eno je, drznice jedne, kako se smeška pored Ive Josipovića u Srbu, otkriva Titine automobile, sedi pored savetnika i inih poltrona Borisa Tadića. Pa jasno je, pomisliće naš junak, kome se sreća okrenula sada.

Sic transit gloria mundi: Iz bolje prošlosti

Za mnoge je bilo iznenađenje kad je Milka Forcan, desna i leva ruka i noga Miroslava Miškovića, napustila Delta holding nakon gotovo 20 godina saradnje. Zajedno su skoro od onih prvih romantičarskih dana 1991. godine, kad je naš junak odlučio da krene u privatne mutne vode osnovavši kompaniju u sobici hotela Slavija. Pogled iz sobice sezao je ka Beogradu, posebno onom novijem delu, a legenda kaže da je naš junak, zagledan u daljinu, samo tiho šapnuo: „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri, a grad će biti moj.“

Koliko i kako je trajao proces do onog prvog miliona? Voleli biste to znati, ali znanje zna i da ubije, stoga se pitam šta vam fali i ovako? Pa bar ste živi.

Od tadašnjih 12 zaposlenih, Delta holding danas zapošljava oko 25.000 ljudi, gotovo nema grada gde nije pobodena zastavica Delte, otvorena neka Maxi konzerva – sport, turizam, poljoprivreda, trgovina, hemija... Posluje u svim zemljama u okruženju, osim u Hrvatskoj i Sloveniji, iako postoje određeni zapisi i o tome koji su više za stranice policijske „bele knjige“, a ne ovog našeg malog jeretičkog portala.

A grad na reci? Vizija koja se u tom sobičku hotela Slavija, daleke 1991. godine, ukazala našem junaku samo što nije pretvorena u realnost. Hiljade i hiljade stanova, tržni centri, dečja vika, cika, panika – sve to naš heroj video je kroz prozor zagledan ka obali Save. Nažalost, obale Dunava zaklonjene su, ali da je bilo pokušaja i tu da se ostvari vizija – bilo je. Tlo i obala Luke Beograd je, međutim, i dalje netaknuta.

Koji su pravi razlozi zbog kojih je Milka Forcan napustila Deltino carstvo, teško da ćemo ikada saznati. Dovoljno je mudra da prećuti sočne detalje, a nagađati je pomalo nezahvalno. Da li je Mišković u tolikom problemu, ili je prosto zlatni kavez kojim je muza našeg junaka bila okružena postao suviše klaustrofobičan, a možda je učenica shvatila da je nadrasla učitelja.

Pa da nije tako, zar se ne bi Josipović lično klanjao caru tokom boravka u Beogradu, a umesto toga eno „nje“ kako mu preuzima i predsednikove ljude i sa njima boravi u Srbu na proslavi godišnjice ustanka protiv fašizma, zadovoljno se smeškajući pored Josipovića?

„Srećo, kurvo“, pomislio je naš junak u tim trenucima, pritisnut između odluke suda sa Kipra da nema pravo da prodaje svoje konzerve sa znakom Maxija, ali i ovdašnjeg suda da se uvede prinudna uprava u Delta Star, kompaniju koja je tužila Milku Forcan i Jugohemiju jer je donedavna saradnica pustila menicu od pet miliona dinara, i time blokirala račune.

I sada očekujete da će sva prljavština izaći na površinu, da će pravda, kolika god kurva i ona bila, makar usporeno, ipak stići? Ne bojte se, neko će već voditi računa da joj na vreme zaveže i usta.