Velikan na usta ulazi

Sloba i Mira se nisu javili samo na tostu i pici, ovaj krvoločni bračni par nije privilegija samo specijaliteta italijanske kuhinje, njihov lik odabrani su viđali na mnogim drugim jelima. Tako je 5. oktobra 2000. godine gost restorana "Kod večite slanine", dok je mirno doručkovao jaja na oko, u levom žumancetu iznenada spazio lik Slobodana Miloševića. To je protumačio kao poruku s nebesa da je došlo vreme da se mućak ukloni, te se u ranim popodnevnim časovima, uprkos tome što je godinama bio pristalica SPS-a, pridružio demonstrantima koji su protestvovali na beogradskim ulicama. Istog dana konobar u kafani "Tri šubare", noseći mešano meso za sto broj pet, krajičkom oka je pogledao u oval i ugledao milo lice Vojislava Koštunice. Čak mu se učinilo da smrtno ozbiljni, namrgođeni ćevapčići imaju iste tikove kao doktor Kalašnjikov. Konobaru se odjednom čitava sala okrenula naglavce, srušio se kao proštac, a Koštuničin lik se rasuo po brodskom podu

Ekskluzivno za „Pravdu", beogradski dnevni toaletoid naprednjačkog usmerenja, Sergej Ivanov, pisac knjige „Kraj sveta" 24. marta, baš na godišnjicu NATO bombardovanja, blagoizvoleo je izjaviti: „Danas će se na nebu iznad Srbije pojaviti krst tamno plave boje koji će svi moći jasno da vide ako u tom trenutku pogledaju nebo. Taj krst će najaviti vaskrsenje i povratak među Srbe Slobodana Miloševića, koji će ponovo stati na čelo naroda. Slobin lik i delo su neuništivi, interesantno je da je i za vreme njegovog života bilo neobičnih pojava i simbola upućenih Srbima, pa se tako 2001. godine, kada više nije bio na vlasti, njegov lik pojavio na tostu što su neke novine i objavile, a poruka je značila da samo Sloba može hlebom da nas hrani. Ubrzo posle toga lik Mire Marković pojavio se na pici u jednom beogradskom restoranu s italijanskom kuhinjom, spazio ga je zaprepašćeni konobar".

Narečeni krst se, bar koliko je meni poznato, nije pojavio na nebu, ali postoji izvesna mogućnost da je za skeptike poput mene taj tajanstveni krst zapravo nevidiljiv, te da se javlja samo odabranima, onima koji bez po muke mogu da ugledaju Slobu na tostu i Miru na pici. Ili je objašnjenje znatno trivijalnije: jednostavno tog dana nisam koristio nikakve psihoaktivne supstance koje bi mi omogućile prolaz u svet s druge strane ogledala, tamo gde se bračni par Magbet javlja svako malo.

Ukazanja svetitelja nisu nipošto nova stvar, ovakvi misteriozni događaji postoje otkad je sveta i veka. Tako pojavljivanje Svetog Velikomučenika Slobe Izručenog i Svete Mirjane Krvotočive na gurmanlucima ne iznenađuje nikog ko je poverovao u ukazanje Gospe u Međugorju, ili u to da se Hristov lik javlja na panjevima, vlažnim zidovima i sličnim podlogama za prirodni ikonopis. Sergej Ivanov ne navodi da ovaj slučaj nije usamljen, u poslednjih desetak godina Srbija je preplavljena raznoraznim vizijama, ukazanjima i priviđenjima. Pojavljivanje Slobe i Mire je samo vrh čarobnog brega. Posebna zanimljivost je što se ove paranormalne pojave po pravilu dešavaju u kafanama i restoranima. U Beogradu je postalo opasno otići negde na ručak, nikad se ne zna ko će vas pogledati iz tanjira! Bauk kruži Srbijom, bauk ukazanja.

Sloba i Mira se nisu javili samo na tostu i pici, ovaj krvoločni bračni par nije privilegija samo specijaliteta italijanske kuhinje, njihov lik odabrani su viđali na mnogim drugim jelima. Tako je 5. oktobra 2000. godine gost restorana "Kod večite slanine", dok je mirno doručkovao jaja na oko, u levom žumancetu iznenada spazio lik Slobodana Miloševića. To je protumačio kao poruku s nebesa da je došlo vreme da se mućak ukloni, te se u ranim popodnevnim časovima, uprkos tome što je godinama bio pristalica SPS-a, pridružio demonstrantima koji su protestvovali na beogradskim ulicama. Istog dana konobar u kafani "Tri šubare", noseći mešano meso za sto broj pet, krajičkom oka je pogledao u oval i ugledao milo lice Vojislava Koštunice. Čak mu se učinilo da smrtno ozbiljni, namrgođeni ćevapčići imaju iste tikove kao doktor Kalašnjikov. Konobaru se odjednom čitava sala okrenula naglavce, srušio se kao proštac, a Koštuničin lik se rasuo po brodskom podu. Budući nezainteresovan za politiku, konobar je ovu poruku shvatio dosta lično, pa od tog dana više nije okusio alkohol. A godinama je mislio da nema te sile koja će ga odvojiti od vinjaka i male kisele. Čudni su putevi Gospodnji.

Mirin lik se ukazivao više puta i tako reći prošetao svim viđenijim beogradskim restoranima, posebno po mestima gde se okupljaju ostaci zaklane prestoničke boemije. U restoranu „Cvet u kosi, dlaka u supi" Mirin neponovljivi anfas se ukazao u paprikašu od šampinjona, u „Dva mrtva jelena" čitava figura predsednice JUL-a pojavila se u musaki s prazilukom (praziluk je virio iz zadnjeg dela musake), u kafani „Lipov blood" – u šopskoj salati, a u birtiji „Ima dana kad zora ne sviće" Mira se ukazala u boršču, kao što je i red za pobegulju od zakona koja je utočište našla u bratskoj Rusiji.

Ni ukazanja balkanskog kasapina nisu bila ništa ređa. U elitnom restoranu „Lovac na nejač" Slobin lik se pojavio na odresku divlje svinje sa Dedinja, u „Poslednjoj šansi za genocid" satrap se osmehivao iz krvavice, u kafani „Golet" zablistao je iz pohovanog svinjskog mozga, a u „Kalemegdanskoj terasi s pogledom na Vukovar u plamenu" Sloba se pojavio na pilećem ražnjiću, što su gosti protumačili kao siguran znak da se pokojni predsednik peče u paklu. U kafani „Krvava bajka" ukazali su se i Sloba i Mira, zajedno, i to – u belim bubrezima. Prisutno osoblje tvrdi da su ličili kao jaje jajetu.

Jestiva ukazanja nisu karakteristična samo za vođu balkanskog pokolja sa suprugom, i niži činovnici artističke ratne akcije su se javljali po šerpama i loncima naše zemlje ponosne. Institut za istraživanje paranormalnih pojava „Zona tutumraka" napravio je i statistiku pojavljivanja naših velikana. Naučno je dokazano da se Ratko Mladić najčešće javlja u krvavom bifteku, Radovan Karadžić – na nožu i pogači (uglavnom na nožu), Momo Kapor – kao teleća glava u škembetu, Matija Bećković – u obliku njeguškog pršuta, Brana Crnčević se retko javlja u hrani, ali se redovno može videti na dnu boce viskija, u društvu belih miševa; Dobrica Ćosić – u koljivu, kako i priliči piscu „Vremena smrti", Amfilohije Radović – u veštičjoj čorbi, Milorad Vučelić – kao dlaka u supi, Dragoslav Bokan – u paprikašu od belih orlova, Smilja Avramov – na ražnju (obično za pravoslavni Božić), Mihailo Marković – u čorbi jajaruši, Rajko Otrov Nogo – u svinjskim nogicama u saftu, Gojko Đogo – u odresku od đogata, Kosta Čavoški – na krmenadli bez kostiju, Veselin Šljivančanin – u šljivovici, Dragoš Kalajić – u kavijaru ispod sača, Aleksandar Vučić – kao jagnjetina u vučjoj koži, Tomislav Nikolić – kao kameleon lešo, Vojislav Šešelj – u kačamaku koji se jede isključivo zarđalom kašikom, Milić od Mačve – u praznoj bačvi, Radomir Smiljanić – u umaku od belih ruža bez trnja, Miodrag Popov – u flambiranom mesu na vukovarski način, Milorad Pavić – u šeširu od riblje kože itd.

U istraživanju „Zone tutumraka" navodi se da se srpski velikani nikada ne pojavljuju u privatnim stanovima i kućama, jer im to kao javnim ličnostima sklonim egzibicionizmu ne priliči. Takođe, nikada se ne ukazuju u narodnim kuhinjama, jer sirotinjska hrana nije dovoljno dobra podloga za presvetle likove iz novije srpske istorije. Ukazanja, čudesna javljanja, aveti, prikaze i ostala priviđenja ipak su rezervisana za građane s dubljim džepom.

*Tekst je preuzet sa prijateljskog portala e-Balkan