Entertainment Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (12)

Privredna vizija Slobodana Homena

Srbija u rupama

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Priprema za kopački maraton: Slobodan Homen se zagreva
Priprema za kopački maraton: Slobodan Homen se zagreva
Photomontage: e-Novine

Inspirisan pozitivnom histerijom glede akcije “Mi kopamo Dražu, Draža kopa nas” koja je naišla na oduševljeni prijem vaskoliko-četnolike javnosti, državni sekretar za otkopavanje zakopanih Slobodan Homen zvani Ašovčić odlučio je da ode korak dalje. Umesto da čitava zemlja traga za jednim lešom, pa makar to bio i posmrtni ostatak Đenerala, zar nije bolje i produktivnije uposliti radne kapacitete za otkrivanje 80.000 leševa?

Pod numerički preciznim naslovom “U 1.000 grobnica komunisti bacili 80.000 ljudi!” ukopani “Press” citira Homena čija je izgleda jedina radna obaveza da brine o Miladinu Kovačeviću i specijalnim sonarima kupljenim da se iz svemira otkriju zemni ostaci svakog partizanskog neprijatelja.

Raspoloženi Slobodan užasnutoj srpskoj javnosti otkriva duboko zakopane tajne: “Na teritoriji Srbije postoji više od 1.000 masovnih grobnica u koje je bačeno oko 80.000 ljudi koje su komunisti streljali kao ‘narodne neprijatelje’ od 1944. do 1946. godine”.

Međutim, Homen locira problem pomoću sonara: “Vrlo je teško utvrditi tačan broj streljanih, ali dok smo tragali za utvrđivanjem istine o smrti i grobnom mestu Draže Mihailovića, naišli smo na mnoge druge podatke, među kojima i na podatak da je samo u tom periodu streljano oko 80.000 ljudi! Takođe, došli smo i do saznanja da su prve masovne grobnice nastale na teritoriji Zaječara, Negotina, Valjeva, koji su prvi oslobođeni. U Smederevu i okolini, recimo, nije postojalo mesto na kojem makar jedan ‘državni neprijatelj’ nije streljan”.

Prva runda kopanja: Hitne lokacije u celovitoj Srbiji

Po Homenovim forenzičkim nalazima, najstrašnije je bilo u Beogradu na sledećim tačkama otpora: “Ada Ciganlija, Lisičji potok, Banjička poljana, sadašnji stadion Grafičara, na kome se u to vreme nalazila zgrada ambasade Turske, okolina hale Pionir, Kalemegdana, posebno oko Kule Nebojša, park Manjež, Obilićev stadion... Prema podacima do kojih su došli naši istoričari, ali i iskaza svedoka, skoro je sigurno da se na tim, ali i još nekim grobnicama na čijem otkrivanju radimo nalaze posmrtni ostaci više od 10.000 ljudi. Sve te likvidacije za koje je Edvard Kardelj govorio da su ‘čišćenja’ izvedene su bez bilo kakvih sudskih procesa. Ljudi su ubijani po kratkom postupku”.

Na ključno pitanje za budućnost podzemne Srbije - kada bi moglo da se krene sa otkopavanjem – Homen ima ideju: “Ovim zločinima baviće se posebna komisija koja će ovih dana biti formirana. U pitanju je vrlo složen i dugotrajan posao. Ja procenjujem da će ovaj proces trajati niz godina. Nije problem otkopati grobnicu, ali pre toga mora da se precizno utvrdi konkretna lokacija. Čak ni to nije toliko komplikovano koliko će biti identifikacija, koja će morati da se radi na osnovu DNK analiza. U rad te komisije biće uključen veliki broj ljudi, od istoričara, pravnika, medicinskih stručnjaka za DNK analize…”

U žurbi, uzbuđen zbog bliskih arheoloških iskopavanja ostataka drevne četničke civilizacije, Homen je zaboravio da pomene da je prekopavanje, iskopavanje a naročito otkopavanje – nova privredna grana koja automatski zahteva novo ministarstvo, prateće šubarske službe, veliki broj uniformisanih radnika na terenu, danonoćno obezbeđenje živih i mrtvih, osnivanje Direkcije za upravljanje grobnim mestima i zemnim ostacima, Agencije za ravnomerno regionalno iskopavanje, upošljavanje mehanizacije u obliku bagera, rovokopača, jednog valjka, nadzemnih i podzemnih sonara, kosmičkih stanica u srpskoj orbiti, suvozemnih podmornica, pravoslavnih amfibija, voznog parka za prevoz milion novouposlenih kopača, konačno – otvaranje restorana brze hrane “Kod mrtvog Čiče” gde će zbog ozbiljnosti posla iznemoglim radnicima biti servirano samo nekoliko jela: “Kalabićev ražnjić”, “Krcun upola s lukom”, “Draža u škembetu”, “Pop Đujić ispod sača”, a za dezert – čokoladna lopata.

Zemlja koja ima ovakve kopače ne mora da brine za svoje zemne ostatke!

star
Oceni
4.49
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi