Entertainment Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Samozvani levičar brani fašističku tekovinu: Jovo Bakić Demagogov

Ko bi Šumsku da ukine u ratu će da izgine

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sve dajem, Šumsku ne dajem: Jovo Bakić, drveni levičar
Sve dajem, Šumsku ne dajem: Jovo Bakić, drveni levičar
Izvor: www.blic.rs

Gde Vučenić Danica zastade, tu Gojgićka Ljubica produži. A kod Ljubice u gostima – Bakić Jovo, vođa nove „slobodarske levice“ u Srba. Probijajući se kroz pustinju cenzure i prašumu diktature, stiže Jovo nekako do studija Radio televizije Vojvodine da sa voditeljicom i gledaocima podeli svoju briljantnu viziju: upadljivo sirizastu, ali sa prepoznatljivim srpskim šmekom

Uze zvezda Borkovih potkrovlja i Stefanovićevih suterena da vergla kao pravi odlikaš. Pohrva se sa svetskim „hiperoligarhijskim“ kapitalizmom, obeća da će kad (valjda on i Borko?) dođu na vlast oduzeti krupnim kapitalistima bogatstvo i strpati ih u zatvor, te pozva sve leve snage da im se pridruže: i marksiste, i trockiste, i titoiste, i anarhiste... čak i staljiniste. U borbi protiv ovako rđave vlasti i naopakog sistema, svaki je saborac više nego dobrodošao. I sve u tom stilu i fazonu; red jeftinog populizma, pa red demagoškog antikapitalizma.

Ali to je bilo u drugom delu emisije. Našem budnom e-oku pozornost je više privuklo Bakićevo izlaganje tokom uvodne diskusije sa voditeljkom.

Zadata tema beše kao poručena za jednog ubeđenog levičara kakav je naš uvaženi sociolog po zanimanju i politički analitičar iz hobija: najnovije medijske špekulacije o navodnim namerama zapadnih sila da oslabe, a onda, đavo će ga znati, možda i sasvim ukinu Republiku Šumsku, i sve to pomoću najavljene rezolucije povodom dvadesete godišnjice genocida u Srebrenici.

Jovo, recite nešto pametno: Ljubica Gojgić, nemoguća misija
Photo: Stock

Uprkos tolikim godinama prisustva u srbijanskim medijima, ni Ljubica ni Jovo očito nisu naučili da ne uzimaju zdravo za gotovo sve što zaludne pseudonovinarske zamlate plasiraju u nedostatku pravih tema. Primiše se, što bi rekla današnja mladež,  „na keca“, mrtvi ozbiljni analizirajući objavljotine kojekakvih bliceva i sličnih prodavaca magle.

Avaj, baš tad „levičar“ Bakić pokaza svoje pravo lice. Upitan za komentar o tobože nadolazećoj „opasnosti“ – kamo lepe sreće! – da položaj Šumske bude ugrožen kroz promenu Dejtonskog sporazuma, Jovo, pored ostalog, napomenu da Srbija „može jasno staviti do znanja da je RS nedodiriva“.

Ublaži potom taj stav rečima kako „ništa nema protiv“ incijative Žena u crnom da „11. jul bude uveden kao poseban datim u državni kalendar“, kao ni protiv toga da se srebreničkim žrtvama „podigne spomenik u sred Beograda“. Već u nastavku rečenice, međutim, tu deklarativnu empatiju poništi onim čuvenim „ali“, dodavši da „to nema veze sa statusom 'srpske republike' u okviru BiH“, jerbo je taj status „nepovrediv“ (isto kao i Dejtonski sporazum), „sve dok se tri strane u Bosni i Hercegovini ne slože da se on može menjati“.

Sve ovo što je Bakić izrekao možda ipak ne bi izgledalo tako dramatično da u nastavku nije pripretio kako „niko ne sme da ugrozi“ Šumsku, odnosno može je ugroziti „ali ratom“. Da ne bi ostavio prostora za nedoumice, odmah pojasni da „oni koji žele da ponište RS, moraće ratovati“.

Protiv koga će „morati ratovati“, protiv same Šumske ili protiv Srbije, o tome se Bakić nije precizno i do kraja izjasnio, ali je jasno stavio do znanja da za njega u postojanju tog entiteta ne samo da nema ama baš ničeg spornog, nego i da se ta na tuđoj krvi stečena teritorija ima braniti po svaku cenu, makar i oružjem. Kada ne bi insistirao na svom „levičarstvu“, ovakav Bakićev stav bi, premda moralno neprihvatljiv, bio potpuno logičan i očekivan. Međutim, ovaj veliki „levičar“ – toliko veliki da čak i socijaldemokrate, po sopstvenom priznanju, smatra „desničarima“ – ne vidi ni najmanji problem u tome da brani državoliku tvorevinu koja, čak i ako ostavimo Srebrenicu po strani, predstavlja par escellence tekovinu naci-fašističke ideologije krvi i tla, i to u najrudimentarnijoj varijanti.

Biće rata, kažu svi: Jovo Bakić, prorok
Izvor: www.alo.rs

Pritom još to kaže čovek koji je javno osudio nedavnu rehabilitaciju Draže Mihailovića, kao da je Šumska nastala na slobodarskim principima antifašizma, a ne upravo na temeljima Mihailovićeve zločinačke velikosrpske ideje.

Znamo da unutar levice uvek postoje razne struje i frakcije, ali još nismo nabasali na pravog i iskrenog levičara koji bi se usudio da koketira sa fašizmom. Osim ako Bakić nije prespavao one četiri godine ratne agresije na BiH, pa siroma' pojma nema šta se tamo događalo i kako se Šumska „pravo niotkuda“ stvorila. I osim ako među levičare ne računamo likove poput Vulina.

Elem, potuži se Jovo u jednom trenutku Ljubici Gojgić da se nikad nije „bavio praktičnom politikom“, zbog čega je možda politički „naivan čovek“. Bogami, ako je suditi po njegovim retoričkim skokovima pokazanim tokom samo pola sata, koliko je emisija otprilike trajala, od krajnje levih ideja do ektremno desne apologije genocidne Šumske, dosta je uznapredovao za ovo kratko vreme otkako je u šemi s Borkom.

Potvrdi tako Jovo tezu da je ideologija u savremenoj politici davno prevaziđena kategorija. Nego lepo uzmeš i s leva i s desna šta ti treba, samo vodiš računa da prija većinskom uhu. A na papiru slobodno možeš da budeš i levičar i desničar, pa biraj šta ti kad više odgovara.

star
Oceni
4.08
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
Tagovi