Entertainment Ličnosti
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (3)

Birnov identitet: Gordana Igrić, urednica Goca

Engleska pacijentkinja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Attacks, finally: Gordana Igrić, čula je za napastvovanja i rado ih se seća
Attacks, finally: Gordana Igrić, čula je za napastvovanja i rado ih se seća
Photo: mc.rs

Ako se neko usudi da piše o Balkanskoj istraživačkoj mreži palanačkih intriga pod moćnom zaštitom Delegacije EU u Srbiji, onda su to, po Devenportovim evroskeptičnim kriterijumima, napadi na BIRN koji eskaliraju do ataka na direktorku i urednicu Gordanu Igrić. Kada, međutim, istraživačice u mrežastim čarapama pišu o drugima, onda je to istraživačko novinarstvo nepismenih novinara koje zavređuje stotinak hiljada evra godišnje

Balkanska mreža intriga: Za njen izgled postarao se Devenport
Photo: Facebook

Balkan Investigative Reporting Network (BIRN), u prevodu, Balkanska mreža istraživačkog izveštavanja (što daje manje atraktivnu skraćenicu BMII), nevladina je organizacija osnovana tek 2004. godine, jer do tada nije bilo nikakvih problema na srpskoj medijskoj sceni udruženih zločinačkih urednika kojima e-novine plaćaju odštete zbog duševnih boli koje može naneti jedino istina, zaludna kategorija koju smo, čini se, proteklih godina upražnjavali samo mi.

I da ne beše promena koje su Gordani Igrić pokvarile sreću, ne bismo 2012. ni znali da postoji ta grupica koja nigde nije uspela da se profesionalno udomi, nego u NVO koja godinama, skoro dva Tadićeva mandata, nije imala nikakvih primedbi na pisanje ovdašnjih medija koji su i tada bili što i danas, servilne sluge svakom ko je spreman da donira, kad već na otvorenom tržištu kurcu ne vrede.

Bez trunke moralnog kredibiliteta, one kategorije koja je ishlapela u doslednom ćutanju za vreme “demokratske” pljačke koja je prevazišla i onu Miloševićevu, u doba kada je Dulić “valjao” optičke kablove i “čistio” Srbiju do poslednje pare, Šutanovac gradio vilu u Skerlićevoj, Malovićka gradila optužnice protiv e-novina, a Tadić spičkao celu naftnu industriju Srbije - Gordana Igrić je pomislila da niko nije primetio njen lukrativni kohabitacioni nitkovluk kroz muk.

Ohrabrena podrškom palanačke elite lezilebovića koji su, takođe, izgubili mnogo privilegija uz vrlo malo rada, Gordana Igrić je, negde oko maja 2012, počela da primećuje da život nije šećerlema, da se u njemu sranja dešavaju, te da nema pravde u neprežalu za nepravdom, koja je predugo figurirala kao “Manje zlo”, odnosno provizorijum korisnih nejasnoća u kome se društvance koje oličava blajhana plavuša, najbolje snalazilo.

Razume se da je gubitničku rezigniranost jedne oprobane i potrošene političke opcije koja je unazadila i državu i društvo, uočio evroskeptični Englez, vazda spreman da zajebe jedne u nameri da iskoristi druge (vidi pod “Istorija civilizacije”). Zarad demokratije i njenog opstanka posle Demokratske stranke, šef Delegacije EU u Srbiji, odrešio je kesu koja ionako nije njegova, pa šta ga košta, kad ionako nikom ne polaže račune, te donirao novac sve samim grobarima novinarstva u Srbiji, za projekat čiji je naziv već dovoljan da probudi nadu u bolje sutra: “Jačanje uloge medija u obezbeđivanju vladavine prava”.

Rezigniran do rezignacije koja se očekuje: Majkl Devenport, plaća i ne pita šta košta
Photo: Alex/mediafreedom.rs

U toj netransparentnoj preraspodeli novca evropskih obveznika, Gordana Igrić i njena neprofitna organizacija profitirale su “na lepe oči” sa, na današnju skupoću, tričavih 125.000 evra za godinu i po dana trajanja “projekta” (Januar 2014 – jun 2015). Sudeći po broju uradaka koje smo odokativno prebrojali na sajtu BIRN, ispada da jedan tekstić, pardon, “studija”, vredi oko pet hiljada evra, ali u dinarskoj protivvrednosti na dan pisanja strogo uokvirene “studije”.

Tako su, zahvaljujući Devenportovom razumevanju u očijukanju za zanosno ofarbanom plavušom Gordanom Igrić, nastali čuveni radovi o “Većem zlu” sa kojim srljamo k Briselskom sporazumu u vezi sa postepenim priznavanjem nezavisne države Kosovo, bezglavo uspešno pregovaramo o pridruženju EU i pokušavamo da učinimo nažao Miroslavu Moravi Miškoviću i ostalim finansijerima partijske korupcije.

Pronicljiv na prvi pogled: Slobodan Georgijev, pomoćnik na urednicu
Photo: mc.rs

Ovim projektom utičemo na osnaživanje medijskih sloboda i implementaciju vladavine prava u Srbiji, kroz istraživačku novinarsku produkciju i iniciranje javne debate, u skladu sa evropskim standardima”, jedva je uspela da sroči Gordana Igrić, uz obilatu pomoć istraživača Slobodana Georgijeva, uveravajući nas da ona nešto zna o evropskim standardima, medijskim slobodama, novinarstvu i javnoj debati.

Međutim, kada smo se upustili u “javnu debatu”, iznoseći izdvojeno e-mišljenje (izdvojeno u smislu palanačkih pogleda na surovu realnost), tvrdnjom da se radi samo o novcu kojeg je sve manje u džepovima izvođača radova na rehabilitaciji i povratku onih političkih spodoba za kojima združeno žale fašisti i građanisti svih fela, Gordana Igrić se osetila napadnutom, što smo protumačili isključivo kao wishfull thinking jedne rasne plavuše.

Naime, povodom teksta “Finansiram bez ikakve odgvornosti”, u kome je o Birnovom identitetu napisano: “BIRN, kao najnovije mezimče pravdoljubivog Majkla Devenporta, samo u 2012. godini dobio je na poklon 125.108 evra, ni manje ni više nego za 'studiju' - 'Jačanje uloge medija u obezbeđivanju vladavine prava', kao da ta grupa zna bilo šta o medijima, i 'ulozi' koja u uređenim društvima ne pripada secikesama koje ucenjuju odabrane mete za još para kojih nikad dosta”, Gordana Igrić je prepoznala napad na njenu blondie malenkost i odmah reagovala dnevničkom beleškom.

Pole Dancer "Goca": Gordana Igrić, do not dance for Davenport
Screenshot: e-novine

U rubrici, odeljku ili šta to već predstavlja u zaigranom novinarstvu, pod nazivom “Birn Under Fire”, Gordana Igrić je memoarski zabeležila da “Birn has come under pressure”, samo zato što “e-novine portal has called BIRN regional director, Goca Igrić, a pole dancer of Michael Davenport”, pokazujući još jednu predrasudu, ovaj put o časnom i plemenitom poslu koji je mnogo pošteniji od rabota kojima se bavi lepo plaćena družina od desetak “novinara/istraživača” na čelu sa tugaljivom istraživačkom facom, odnosno “plesačicom”.

Valjda u sklopu “evaluacije” učinkovitosti tekstova koje je platio šef Majkl Devenport, koji ne snosi nikakvu odgovornost ni prema javnosti u Srbiji, a kamoli prema evropskim poreskim obveznicima, uočili smo da je Gordana Igrić-Gejmić vodila pravi devojački dnevnik pod sentimentalnim naslovom: “Hronologija napada na BIRN - Kulminacija jednogodišnje kampanje”.

A tamo, što bi rekao onaj novinar/pozornik, službena beleška: “Osmi je dan kako je BIRN objavio na veb-sajtu tekst 'spumpavanje kopa i budžeta'. Tekst, koga bi u normalnim okolnostima na sajtu ove nevladine organizacije pročitalo malo ljudi, toliko je razbesneo premijera da je napravio diplomatski skandal sa Briselom”. A onda redom, opsesivno-kompulsivno, uz dijagnostifikovanu maniju veličine i proganjanja:

Petak, 16. januar: ”Traje hajka. Premijer optužuje, novine optužuju, televizije optužuju. Doseglo je nivo naučne fantastike (?). Mi u BIRN-u svi zbunjeni. Gde su ona srećna vremena sa demokratama na vlasti. Čak i Slobodan Milošević sa ove distance izgleda kao borac za slobodu govora”, lahko zapisuje hroničarka, nesvesna svoje beslovesnosti koja levitira između niskog i najnižeg.

Subota, 17. januar: “Budim se rano i na umu mi je prvo Svetska banka. Njihova izjava da su baš oni zahtevali tender, te da je 'sve urađeno kako treba' preuzeta je bez ikakve novinarske rezerve, pa je nova runda diskreditacije BIRN-a počela”, krmeljivo zapisuje “Goca” Igrić, lako povezujući da tamo gde je Svetska banka, onamo je i svetska zavera protiv nje usamljene, jer Devenport se, brže-bolje, napravio Englezom i mudro ćuti in the corner.

Istraživanje in progress: BIRN u akciji
Photo: Stock

Nedelja, 18. januar: “Svih ovih dana, dok se pucalo iz topova, uzbuđenje je raslo, a sa njim i podrška na socijalnim mrežama”, dodala je Gordana Igrić, srećna što je nabacila puno iskrenih Facebook friendova, tako nedostatnih u usamljeničkom real life-u.

Ponedeljak 19. nagađajući januar: Dragi dnevniče, danas mi se ništa zanimljivo nije dogodilo.

Utorak, 20. januar: “Jutros odgovorila dva urednika”, pomalo razočarano zapisuje Gordana Igrić.

Sreda, 21. januar: “Nekako mi je danas tiho”, tihuje Gordana Igrić, psujući u sebi pobegulju Devenporta koji smatra da je bolje sto godina lagati, nego jedan dan govoriti istinu.

Danas ništa novo, dragi dnevniče: Iz BIRN-a "Goca" kliče
Photo: Stock

Četvrtak 22. mogući januar: Nema ništa novo osim što su ona dva podlaca iz e-novina slavila rođendan kao da ih boli kurac za mene i moje muke s cenzurom, a još više urođenom samocenzurom.

Petak 23. guess what januar: Opet ništa. Čekam da mi se nešto lepo dogodi. Zašto baš ja da budem zaobiđena.

Subota 24. sasvim izgledni januar: Noćas je umrla sva moja vera, do poslednje kapi je upila zemlja, noćas sam sama na svetu bila, duboko u srcu se gasila želja...

Nedelja 25. potencijalni januar: Nedelja, sve podseća na sreću...

Naravno da dani razuzdani nastavljaju da se besmisleno ređaju u “Dnevniku dodatka Gordane Igrić”, što i dalje ne znači da njeno piskaranje ima bilo kakve veze s novinarstvom, ali svakako ima sa jadnim stanjem nepismenosti u koje je dovedeno, između ostalih bardova i bardkinja, i zaslugom urednice Igrić, i dalje neprimereno nepismene posle tolikih godina rada i zaleganja na medijskoj crime scene, što nas, opet, ne obavezuje da publiku e-novina opterećujemo potpunim idiotlukom Devenportove štićenice.

Na koncu, samo za izazovno pronicljivu Gordanu Igrić, pokušaćemo da simplifikujemo, tj. pojednostavimo, učinimo razumljivim do funkcionalnog razaznavanja pojmova u rečenici: Ne ovo nije napad ni na BIRN, a još manje na urednicu i direktorku Gordanu Igrić. Ovo je samo još jedno podsećanje na nadaleko poznatu principijelnost samozvanih demokratskih medijskih snaga i njihovu privrženost slobodi govora – sve dok to donosi novac, po cenu da propadnu svi koji nisu bliski sa donatorima tuđih para.

* Metodom istraživačkog novinarstva Facebook via Google, ustanovili smo (dok ne izbriše) da Gordana Igrić šoderski obožava izvesnog radnika u kulturi koji se odaziva na Sergej Ćetković, te sliku pastoralne urednice upotpunjujemo poklon prilogom:

star
Oceni
3.03
Ostali članci iz rubrike Ličnosti
image

Leonid Rešetnjikov, preporođen u Crkvi među narodom

Rusija je delo božje, Amerika - đavolja rabota

image

Đakonije iz ruske kuhinje: Branko Radun, opijen mirisom krvi na Balkanu

Trampu dajem glas za Srbije spas

image

Užas i strava: Kurir se duhovno podvizava

Starac Gavrilo: Crveni barjaci sa neba kreću na Kosovo

image

Ispod queere sto đavola veere: Jovan Plamenac, paroh kojem se brk smeška sa zadnjice

Volim i ja splačine, no trpim

image

Šumski firer na TV Happy: Tupost je neuništiva

Dodik, skica za konzilijum

Tagovi