Perje leti, a gazda se smeška

Književno-teorijski fajt, organizovan u sredu uveče u SKC-u, okončan je – sasvim očekivano – veličanstvenom pobedom predstavnika srpske književnosti, koji su u svega par poteza (u trajanju, doduše, od tri sata), do nogu potukli predstavnika e-novina

U zanosnom ambijentu tekućih Aprilskih susreta – festivala koji se lažno predstavlja kao naslednik međunarodne manifestacije, koja je 70-tih i 80-tih godina 20. veka bila epicentar neoavangardnih zbivanja u umetnosti južnih Slovena i narodnosti zatečenih u zajedničkoj državi – Studentski kulturni centar još jednom je potvrdio svoju vodeću ulogu u kreiranju kulturnih sadržaja, u skladu sa Deklaracijom o pomirenju. Podsetimo, SKC danas vodi partija koja je 90-tih ovu instituciju sravnila sa zemljom - u pauzama klanja po okolini - zbog čega je redakcija e-novina, ideološki ostrašćena kakva je, tvrdoglavo bojkotuje. Priliku da se suočimo sa srpskim gorostastima književno-teorijske scene, međutim, nismo mogli da propustimo. Uostalom, za šta nas plaćaju strane službe i fondacije ako ne za suočavanje, valja opravdati budžet.

Pod sjajem eksponata radikalnih umetničkih praksi, kojim su Miloševićevi socijalisti dokazali da su oprostili svima onima koje su tukli 90-tih, zvanična tema večeri bila je bezobalna rasprava o „tradicionalnom i modernom u srpskoj književnosti“, no se ubrzo pretvorila u tročasovno slavljenje pobede golorukog srpskog naroda nad nadmoćnim al u ćošak sateranim Vladimirom Arsenićem. Pobednički trio – profesor Aleksandar Jerkov, matorac, kako se na početku predstavio, te sarajevski pisci na službenom putu u Beogradu, Vladimir Kecmanović i Vule Žurić – briljirao je iz minuta u minut. Arseniću je najpre dokazano da se niko od trojice eksperata ne slaže s njim, iz čega neumitno sledi da je istina na njihovoj strani. Neumitnost je nastavljena bravuroznim driblingom na malom prostoru oko nepostojanja prideva "srbijanski" i opasnih posledica njegove nepostojeće upotrebe. Sažetim predavanjem o londonskim kutijama za cipele Miloša Crnjanskog, trojanskim ratovima te o istorijskom, etničkom, gramatičkom i ostalim pravima Srba da pišu kao što govore a govore kako im objektivno nadahnuće nalaže - Arsenić je bačen na samrtne muke. Podmuklo smiren i izdajnički se pozivajući na pravo da odgovori na optužbe bez upadica, Arsenić je uzalud citirao mrske antisrpske književne teorije - prosvećeni ali srpski Srbi su ga blagovremeno sprečavali da napadne goloruku srpsku publiku. U trenutku kada je, nakon dvočasovne serije stručnih i objektivno-istinitih nokauta, Arsenić pokušao da objasni da opsada Sarajeva nije bila "zla sudbina" već planiran i organizovan zločin - mudra moderatorka je vratila učesnike tribine na temu, zbog koje se srpsko srpstvo uostalom i okupilo u Maloj sali, pa je miljenik nastavnog osoblja na Filološkom fakultetu, Marko u-kom-niče-književnost Krstić nadahnuto besedio o modernoj i tradicionalnoj poeziji. Bio je to finalni udarac kojem je konačno podlegla kukavička srbijanska grupa iz ćoška (mešoviti tim Beton/e-novine), što je više nego što se srpski kulturni centar ikad mogao nadati. Sluteći da su neprijatelji spas potražili u besplatnim ćevapima i ubitačnoj mešavini vinjaka i piva, Srbi su konačno mogli nebeski da odahnu.

Iako ni ovog puta zainteresovanoj publici nije bilo jasno šta je tradicionalno a šta moderno, a tek šta je „srpska književnost“ – dobar povod da se u što skorije vreme organizuje još jedna živa diskusija na ovu temu – tribina nije okončana bez zaključaka i obznane nekoliko krucijalnih književno-teorijskih istina. Tako je utvrđeno da je književni kritičar e-novina Vladimir Arsenić fašista, ostrašćeni ideolog i političar, književni diletant koji ne zna šta je objektivni pripovedač ni kako se piše književna kritika (što, naravno, znaju predstavnici srpsko-srbske književnosti). Sa druge strane, učinjen je značajan saznajni pomak pošto je utvrđeno šta povezuje SANU, SKZ, SKD i SKC – pa slovo S, naravno, čime je ujedno pokrenuta inicijativa da se u zvaničnom nazivu Studentskog kulturnog centra besmislen pridev zameni smislenijim: Srpski kulturni centar. I inače, pobednici su demonstrirali visok stepen istinoljublja, nacionalne svesti i nadasve neuzbuđenosti, nalik neuzbuđenosti oca nacije, kad je onomad, kao agent KPJ sa prevodom svog prvenca na ruski u džepu, prilazio budimpeštanskoj železničkoj stanici (D. Ćosić, Sedam dana u Budimpešti)...

* Redakcija e-novina pokušava da dođe do snimka tribine kako bi objavila transkript za istoriju (SKC uzvratio bojkotom)