Entertainment Događaj
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (5)

Sve moj do moga: Irinej blažen među baćuškama

Osećajte se kao u svojoj guberniji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Uvek među svojima: Patrijarh Irinej opkoljen Rusima
Uvek među svojima: Patrijarh Irinej opkoljen Rusima
Photo: spc.rs

Kako je objavio ruskokolonaški Srbin.info pozivajući se na opskurni portal Vostok.rs, vrhovni izaslanik nebeskog naroda pred Svevišnjim, izvesni Miroslav Gavrilović, umetničko Irinej, primio je nekakvu “srpsko-rusku delegaciju” (valjda, bre, rusko-srpsku, da se zna ko je glavni!). Kao praktičan čovek od akcije, Gavrilović je i ovom prilikom pokazao svoj vanserijski dar za deklamovanje rekordnih količina gluposti u jedinici vremena. Uplašeni da njegov trud ne ostane uzaludan, i mi smo se vredno bacili na tastaturu kako bismo zabeležili svaku veleumnu misao glavnog mantijaškog bosa

O živopisnosti društvanceta u kom se obreo najbolje govore sledeća slavna imena: mitropolit tjumenski i toboljski g. Dmitrij Kapaljin, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja general-potpukovnik dr Leonid Rešetnjikov, deputati ruske Dume i potomci belogardejaca iz Rusije i sveta, kao i predstavnici „Srpskog koda” na čelu sa osnivačem Mlađanom Đorđevićem.

Sve moj do moga, rekao bi prost e-narod. S kim si takav si, dodao bi kakav obezboženi cinik blizak zapadnim agenturama. Ali, ko njih šiša! Znamo jedino da ih zasigurno ne šiša SPC; njene ovce, pardon, mušterije su kudikamo krotkije i poslušnije.

Nije Irinej primio samo uvažene goste. Primio je i nešto malko tvrđe. Ih, bre, ta nemojte biti tako primitivni, nismo na to mislili. Nego na ovo: “Dr Rešetnjikov je patrijarha Irineja darovao medaljom u znak sećanja na Prvi svetski rat kada su Rusi i Srbi bili zajedno i borili se zajedno”.

Duos desperados: Patrijarh Irinej i mitropolit tjumenski i toboljski Dmitrij Kapaljin
Photo: spc.rs

Bez medalja, složićete se, ne valja. Zato se i naš Miroslav braći odužio poželevši im “da se osećaju kao u svojoj kući kao što se i mi osećamo kad odemo u Moskvu”. Da li je pod ovim “osećaju kao u svojoj kući” možda hteo da im diskretno skrene pažnju na neprijatan miris koji obično nastaje kao posledica nehigijene, naročito pri većim  vrućinama poput ove aktuelne, ili im je prosto poručio da se opuste i uživaju, nije do kraja precizirano. Znajući baćuške, ne sumnjamo da će se oni u svojoj guberniji uvek, da izvinite, osećati kao svoji na svome.

Za razliku od veselih Rusa, domaćin se, sasvim u skladu sa domaćinskom tradicijom u Srba, počeo opuštati tek kad je dograbio čašicu: “Poglavar SPC je potom održao zdravicu ruskoj braći s nadom da će ova poseta biti početak naših bliskih i novih odnosa”.

Krenulo je, dakle, ruskokolonašenje bez ustezanja. To smo i čekali sve vreme. Stoga, Miroslave, navali, pa iz sve snage raspali: „Ruski narod smatramo našim narodom, kao što i oni nas smatraju svojima. U celoj istoriji smo bili bliski, da ne kažem jedinstveni, a nadam se da ćemo biti još čvršći. Molimo se da Rusija stane na svoje noge, jer je moć Rusije, moć svih pravoslavnih naroda. Danas svi mi gledamo u Rusiju”.

Ma ćuti, oćoravismo zverajući u matušku. Puni neke neobjašnjive nade nevino joj pružamo ručice da nas uzme u svoje pravoslavno krilo, a ona se sve nešto usteže. Zašto bre tako, majčice Rusijo? Nije valjda da te je briga šta će drugi da kažu? Neka pričaju šta god hoće, mogu samo da ti pljunu pod Putinov pendžer: “Mnogi se plaše našeg vezivanja za Rusiju. Ali, to nije naš problem. To je njihov problem, dabome. A mi smo – sa svojima”.

Zna ovaj Irinej da se ušlihta, nije taj slučajno dogurao do samog crkvenog vrha. I za gazda Putka je pripremio posebnu porukicu, samo da se gosti u povratku negde usput ne zapiju, pa da zaborave da mu je prenesu: “Patrijarh Irinej je – obraćajući se poslaniku Dume sa Krima – ocenio da je Krim oduvek bio ruski i da tako treba da ostane”.

Veselo društvance: Patrijarh Irinej, Leonid Rešetnjikov i ostali špijuni
Photo: spc.rs

A onda tamo neki dušebrižnici lupetaju kako između naše države i još naš(k)ije crkve vlada tobožnja protivustavna simbioza. Odakle li im samo obraz da takvo šta tvrde kad se iz aviona vidi da su apsolutno odvojene. Jer dok Srbija, ma koliko suzdržano, priznaje teritorijalnu celovitost Ukrajine, glavnokomandujući mantijaš nonšalantno “poklanja” parče njene teritorije braći Rusima. I svima super, nitko se ne buni.

Ako se netko i pobuni, baš nas zabole. Čim se buni, znači da nije naš pravoslavac. Mada, ponekad se i sa takvima mora opštiti: “Odavno želimo da uspostavimo neke odnose sa Vatikanom, ne da bismo postali srbo-katolici, nego da bi njih vratili u pravoslavnu crkvu”.

Pazi se, Miroslave, zajeban je papa Franja. Nezgodan igrač, voli ga čak i nekatolički živalj diljem planete. Čas posla te šarmira i obrlati. Dok ga ti ubeđuješ da pređe u rimo-pravoslavce, možda ni ne primetiš kako te je elegantno preveo među katolike. A skupa s tobom, po prirodi stvari, i kompletan srpski narod. Jer kud pastir predvodnik, tu i njegove ovčice.

star
Oceni
4.33
Ostali članci iz rubrike Događaj
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak