Drvengrad od kamena

Emir Nemanja Kusturica je pronašao sledeću žrtvu svog neimarskog megalomanstva, ovaj put u Bosni i Hercegovini. Mnogi su već ranije čuli za ideju o izgradnji zdanja kamenog grada, koji Nemanja planira da podigne pokraj čuvenog mosta Mehemed-paše Sokolovića kod Višegrada. Iz mejdana vazneće se drugi po redu Nemanjin emirat koji će se zvati Kamengrad. Simbolično ili ne, Nemanja je odlučio da idejni projekat kamenog grada čiji je on sam autor, predstavi uoči dočeka pravoslavne Nove godine, nikome drugome do Miloradu Dodiku Laktaškom

Balkanska kavalerija rustikana

Nemanja, ponekad Emir, koji je karijeru započeo studentskim filmom po noveli Antonija Isakovića jednog od osnivača Miloševićeve političke partije, još sredinom februara 2009. godine najavio je da će snimiti film po romanu Ive Andrića - "Na Drini ćuprija". Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić tada je najavio da će taj filmski projekat podržati država Srbija, dok je tadašnji premijer Republike Šumske, Milorad Laktašenko izjavio da će Vlada iste obezbediti sredstva za snimanje. Balkanska kavalerija rustikana, o trošku građana, naravno. Od tada, međutim, o snimanju filma po čuvenom Andrićevom književnom delu više nije bilo reči u javnosti, pošto po svemu sudeći Nemanja očigledno ima pametnija i nadasve isplativija posla od onog za koji je stručan.

U skladu sa latinskom izrekom Assueta relinquere durum (teško je ostaviti stare navike), Kusturica nakon drvenog planira izgradnju kamenog grada, a autor tog projekta je Emir Drvengradski lično. Nakon što izgradi planirani Kamengrad, dunđer Nemanja kaže da će potom na red doći i snimanje filma “Na Drini ćuprija”. A možda i grad u bronzi, pa bakru, pa gvožđu ukoliko nemirni duh mokrogorskog bega putevi ne nanesu u pećinu.

I dok Nemanja u medijima njegovih prijatelja brusi filigranske detalje projekta Bedrock, podsetićemo i na neke druge, filmske, projekte koje je svojevremeno najavio da su u planu: filmu koji govori o Palestincu koji živi u Hamburgu i radi kao trbušni plesač, ali i sagi o meksičkom revolucionaru Panču Vilji. Da li će, poput ćuprije Velikog vezira, nervozni meksički rebel iz države Čivava i gastarbajter trbušni plesač, takođe morati da sačekaju na vaznesenje Drvengrada od kamena - ne zna se.

Oralno samozadovoljavanje

U državi u kojoj planira da u delo sprovede svoje neimarske zamisli Nemanja je vremenom stekao veliku popularnost. Građani BiH prepoznaju ga po tome što je onomad, na svetskoj turneji muzičkog benda No smoking orkestra, evidentno u trenutku eklipse zdravog razuma deklamovao stih "Ko ne voli Dabić Rašu popušio karu našu". Potom je, želeći da se ogradi od samog sebe i osvrćući se na kritike medija u regionu zbog otpevanog, pominjao i najavljivao sličan omaž poetske bizarnosti, gde bi naricao u ekvivalentnom tonu i na istoj razini kulture, o Gotovini, osovini, implementaciji objekta u subjekat.

Nemanja, rođeni Sarajlija, u svom rodnom gradu ostao je upamćen i po bizarnoj izajavi u kojoj je naveo da "ako Sarajevo hoće da napravi nešto od sebe, ne može više da igra na kartu stradalništva", misleći pri tom na patnje koje su doživeli građani Sarajeva tokom višegodišnje opsade i stradanja od strane nekih iz jata kojem se, onomad Emir a sada Nemanja, brže-bolje priklonio nakon što je uoči pogroma zbrisao sa rodne grude.

Kamen po kamen - crkva

Bosanski Drvengrad od kamena, trebalo bi da bude smešten na prostoru od Ćuprije do ušća Belog Rzava u Drinu. U planu je da se na predviđenom potezu izgradi pedesetak kamenih kuća, a - kako je u neolitskom raspoloženju naglasio Kusturica - u kamenom gradu će se naći sve što je ljudima potrebno - crkva, mali trgovi, galerija. Džamija se ne pominje, ista ljudima nije potrebna, možda oni koji posećuju muslimansku bogomolju ustvari u neolitskom utočištu nisu ni poželjni. Ili je možda kozaku Nemanji Raša Dabić dojavio da muslimana u Višegradu i BiH uopšte i nema? Sin Murata Kusturice nije objasnio zašto je to tako, nije odgovorio na ova pitanja jer mu niko nikada slična nije ni postavio.

Uglavnom, gotovo je izvesno da će mokrogorski emirat dobiti mlađeg kamenog brata, a solvirati trivijalne nedoumice oko religijskih momenata u multikonfesionalnoj BiH - nema smisla, kvarilo bi započetu neimarsku idilu.

Bez Kamengrada Višegrad ne valja

A šta je između ostalog rekao sam autor projekta kamenog grada u izjavi Večernjim novostima, inače izdavača njegovih memoara - zbog čega želi da gradi u Višegradu, odmah pokraj mosta, i zašto baš sada.

"Lepota reke, sunce i čuvena ćuprija, to je danas sve što je od Višegrada ostalo. Most je, bez konkurencije, najveći svedok istorije, kulture i bogatstva ovdašnjeg duha, ali sve oko ćuprije, nažalost, liči na bespravnu gradnju. Kada je građena čuvena ćuprija na Drini, lopovluk je usporavao posao. Na ovim prostorima je tako i danas, to je naša najjača tradicija, koja poprima perverznu dimenziju, jer najmanje kradu oni koji ništa nemaju", poručio je prepošteni Nemanja koji sticajem životnih okolnosti mnogo toga ima.

"Očekujem da će posao biti završen do kraja 2014. godine. Drugačiji, srećniji život ljudi iz Višegrada i njihove dece, pa i mogućnost da se ovde nastavi jedna važna kulturna nit, da se razvija turizam, zato sam u nameri ostao uporan. Zbog naše budućnosti i ljudi na obalama ćudljive Drine", rekao je Emir. Dunđerska posla na kozački način.

Od kozaka iz Krasnodara do Velikog vezira

Kako god, očigledno je da je kozak Nemanja čvrsto odlučio da zadužbini Velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića bezobzirno prišljamči svoj novi emirat, možda čak i u nadi da će njegov turistički centar jednom nekom biti inspiracija za neku buduću Višegradsku hroniku ili pak za neku drugačiju vrstu hronike, da ne prejudiciramo.

Hoće li Kamengrad nicati po principu Stone Upon Stone Upon Stone ili po nekom modernijem sistemu gradnje; da li je autor projekta za stručne savete kontaktirao iskusnije Vilijama Hanu i Džozefa Barberu i konsultovao se s njima; hoće li će se u građevinske radnje umešati zle vile sa svojim koščatim prstićima ili će na Nemanjinoj baušteli sve teći nekim relističnijim tokom; ko će u neimarskoj epizodi imati rolu paše a ko raje; da li će neolitsko zdanje svečano otvoriti buzga iz Laktaša ili dorćolski dripac...?

Više o graditeljskim poduhvatima Emira Nemanje Kusturice, njegovim filmovima, muzici, projektima svih vrsta, kao i o autobiografiji, titulama, nagradama, patriotizmu... saznaće se u nekom od Nemanjinih deja vu kozačkih  tv gostovanja kod Matijine kćeri.