Preokret: Srbija u recesiji!

Fotomontaža: Inkredibl

Partijski tempirano i stranački disciplinovano, agencija Beta i režimski mediji objavili su vest o jadnom stanju srpske privrede samo tri dana posle održanih opštih izbora. Ono što je bilo poznato već početkom januara 2012, a u potpunoj suprotnosti sa režimskim lažima i ispraznostima koje su prezentirane u izbornoj kampanji, javnost je posredstvom Instituta za tržišna istraživanja saznala tek juče, u sredu – Srbija je u dubokoj recesiji!

Statistika je precenjena: Tadić, numerolog

Photo: Stock

Polazeći od neprejebivog načela da posle penetracije nema rezignacije, monopolisti nad zakasnelim, sračunatim, doziranim i delimičnim vestima o našoj potpunoj propasti, ovlašćeni su da objave dekaptiranom glasačkom telu, apsolutnu suprotnost od onoga što smo slušali tokom besprizorno lažne predizborne kampanje.

“Srbija se nalazi u recesiji jer su ispunjena dva osnovna uslova koja je definišu, a to su pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala i rastuća nezaposlenost”, obznanio je ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

Želeći da se iskobelja iz kandži političke ujdurme u čijem se vrtlogu našao verovatno ni kriv ni dužan, Đogović je naglasio da se Srbija “nalazi”, a ne da je “ušla” u recesiju, kako bi moglo da sugeriše vreme objavljivanja ove bajate vesti. Međutim, sluteći opravdano da suptilni izbor glagola ništa ne znači funkcionalno nepismenom puku, saradnik Instituta se dodatno ogradio, precizirajući:

“U odnosu na prethodni kvartal, treće tromesečje 2011. je zabeležilo pad BDP za 0,7 odsto, a u poslednjem kvartalu te godine BDP je opao za dodatnih 0,3 odsto. Procene govore da će BDP pasti i u prvom kvartalu ove godine jer je sasvim izvesno da je već sada niži nego u poslednjem kvartalu 2011. godine.”

Prema podacima IZIT, u protekle četiri godine, pod mudrim vođstvom predsednika-premijera, Srbija je beležila rast nezaposlenosti. Mic po mic, ili mac po mac, stopa nezaposlenosti je dostigla “španski” nivo sa kojim se u kampanji neoprezno poigravao i Tadić – “reformskih” 24 odsto, sa trendom da se ovakva zakonomernost nastavi i do kraja ove od zle majke i još goreg oca godine.

“To je, zaista, alarm koji treba da upozori celu naciju, jer da se to dešava u nekim razvijenim tržišnim zemljama bio bi znak za jednu veliku uzbunu. U takvim državama u slučaju da stopa nezaposlenosti dođe i do devet odsto, dolazi do masovnih socijalnih nezadovoljstava”, rekao je Đogović, ostavljajući zgranutoj javnosti da razmišlja o tome kako je moguće da o ovako krucijalnoj temi ni jedna stranka, niti jedan “lider” nisu prozborili ni reči, a trtljali su danima?

Pogled u budućnost: Za bolji kontejner!

Photo: Goran Necin

Đogović je ocenio da se Srbija nalazi pred ponorom duboke ekonomske i društvene krize, ističući da će nova vlada morati da ima jasnu viziju i cilj, koji neće počivati na virtuelnim pretpostavkama, nego na realnim činjenicama, i koja će sinergijski morati da rešava nagomilane probleme. Problemi su, kako je naveo saradnik IZIT, i loša poslovna klima, visok javni dug, prevelik i nefikasan javni sektor i nedovršena reforma pravosuđa.

Jednom kad su na izborima prevareni građani apsolvirali da smo u dubokim ekonomskim govnima, odnosno da ćemo “ostvariti” najmanje četiri kvartala sa padom bruto domaćeg proizvoda, nije bio nikakav problem poturiti priznanje da su pozajmice srpskoj privredi ubedljivo najskuplje u regionu, što pouzadno svedoči o našem ekonomskom kapacitetu i tragikomičnoj nemoći “Lidera u regionu”

Skriveni tigar: Tadić, lider u regionu

Photo: Stock

Pokazalo se, tek sada posle netom završenih izbora, nenadano kao grom iz vedra neba, da nam je od prekjuče loš kreditni rejting, da od juče kasnimo u otplati postojećih zajmova, da od sinoć pada kvalitet poslovnog ambijenta, a od jutros raste stopa inflacije. Ukratko, prosečna kamatna stopa na kreditiranje privrede “iznenada” je dostigla 15,1 odsto i predstavlja najvišu kamatu u Evropi.

“Srbija ima najniži kreditni rejting, pa to poskupljuje zaduživanje u inostranstvu. Ima najviše loših zajmova, a uz to i najvišu stopu inflacije i obavezne rezerve u regionu”, prekasno je objavio Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ili se ova izjava tokom kampanje zaturila u nekoj od fioka integrisane redakcije Blica.

Za razliku od Blica, nacionalna valuta deluje sve dezintegrisanije, beležeći iz dana u dan nova istorijska dna. Narodna banka se koprca pokušavajući da skoro svakodnevnim višemilionskim deviznim intervencijama, u odsustvu održive privrede, zaustavi nezadrživo. Na kraju trgovanja u sredu evro je dostigao 111,999 dinara.

“Ukoliko u razumnom roku dobijemo novu vladu koja ce biti spremna da povlači poteze usmerene ka uravnoteženju budžeta i održivom javnom dugu, te nastavi aranžman sa MMF, to bi značilo da bismo u narednom periodu mogli da računamo sa stabilnijim deviznim kursom. Naravno, nema trajne stabilnosti bez rasta izvoza i stranih investicija”, ocenjuje Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.