Prejaki nemački tempo

Nije li 2,2 više od 0,6 promila: Sarkozi i Merkelova

Photo: EPA/Horacio Villalobos

Evropljani žive u nadi da je prošlo doba najgore krize iako, sudeći po rastu “sive” ekonomije u najrazvijenijim zemljama, dopuštaju mogućnost novih finansijskih potresa. Relativno mirno evropsko leto, obezbeđeno izdašnom pomoći zagrcnutim Grcima, ulazi u jesenje turbulencije sa raspolućenom ekonomijom Evrozone, između Nemačke koja blista, Španije koja je na finansijskom izdisaju, i Evropske centralne banke u sredini

Šest meseci od početka dužničke krize u Evrozoni i posle pola godine političkog natezanja njenih članica oko efikasnih mera ekonomskog oporavka, monetarna unija na čelu sa Evropskom centralnom bankom (ECB) ulazi u jesen raspolućena između beznadežnosti jednih i entuzijazma drugih. Brzina kojom je Nemačka privreda pokrenula svoje resurse ostvarivši rast od 2,2% u drugom tromesečju, kod drugih članica zone stvorila je utisak stajanja u mestu. I dok se Holandija nekako održala sa kvartalnim rastom od 0,9%, nove evropske brige se pojavile su se u vidu trilinga: Francuska (+0,6%), Italija (+0,4%) i Španija (+0,2%)

“Odluke u oblasti monetarne politike biće mnogo komplikovanije. Savet guvernera će biti podeljen i biće otežano donošenje odluka, što može umanjiti efikasnost Centralne banke”, izjavio je Žan Pisani-Feri, direktor ekonomskog centra Bruegel u Briselu.

Finansijski šok dužničke i hipotekarne krize koji je stigao sa periferije Evrozone i ozbiljno oštetio ekonomski najdinamičnije članice unije, očito će zahtevati prilagodljivu monetarnu politiku za različite potrebe članica zone. ECB će biti prinuđena da istovremeno donosi odluke koje će obuhvatati visoku ili nisku stopu inflacije, da rast nemačke ekonomije koja čini 27% bruto domaćeg proizvoda Evrozone, obuzdava podizanjem kamatne stope, što bi, s druge strane, poskupelo troškove dugova i dodatno ugrozilo države pred recesijom.

Sva je prilika da će “prilagodljivost” ECB biti predmet studiozne pažnje država Evrozone i povod za novu evropsku ekonomsku kakofoniju. Sarkozijeva Francuska je ozbiljno uvređena zbog fantastičnog nemačkog kvartalnog rasta i optužuje Merkelovu da povećanim izvozom i smanjenom javnom potrošnjom gradi svoj oporavak na štetu drugih. Od stepena produbljivanja razlike u stopi rasta dva evropska oka u glavi, zavisiće će i brzina oporavka jedinstvenog monetarnog prostora.