Korekcija pred novi rast indeksa

Berza u Frankfurtu: DAX -2,49%, 10. april 2012.

Photo: EPA/Frank Rumpenhorst

Zabrinute zbog sve komplikovanijeg ekonomskog stanja u Španiji, vodeće evropske berze završile su trgovanje u utorak sa značajnim padom vrednosti indeksa. Najveći pad evidentiran je na Berzi u Parizu gde je indeks CAC40 oslabio tri procenta, ali nije bilo velike sreće ni u Frankfurtu gde je nemački DAX indeks pao 2,49%, niti u Londonu posle slabljenja FTSE indeksa od 2,24%

Ogromni problemi sa grčkim javnim dugom nisu ni izbliza toliko veliki kao onaj koji bi mogao iskrsnuti kada je u pitanju Španija, važna karika Evropske unije i Evrozone. Ta ružna misao bila je ideja vodilja ovog trgovačkog utorka, naročito posle vesti o vrtoglavom rastu kamatnih stopa na španske pozajmice. Teskoba je eskalirala u Gradu Svetlosti gde je nešto tamniji reprezentativni indeks CAC40 izgubio 102 indeksna poena u jednom danu, zabeleživši pad od 3,08% i vrativši se na nivo od 13. januara 2012.

Nije se naročito bolje proveo ni ugledni nemački DAX30 indeks koji je izgubio 169 indeksnih poena u odnosu na prethodno zatvaranje, spustivši se na 6.606 poena, sve dalje od "psihološke granice" od 7.000 poena sa koje “tehnički analitičari” priželjkuju “peticu” na grafikonu i dakako, rast vrednosti indeksa do 8.000 indeksnih poena. Sve ovo pod uslovom da aktuelna korekcija (“četvorka”) na zastruže ispod vrednosti od 6.000 poena.

DAX30

Photo: EPA/Frank Rumpenhorst

Iz fundamentalne perspektive koja vrednuje svaku Obaminu reč, procenjuje posledice svih mogućih ratnih žarišta i prati sve klimatske promene, stvari ni izbliza ne deluju optimistički. Pitanje grčkog duga i njegovog potpunog otpisa radi očuvanja Evrozone samo je odloženo i koštaće sutra više nego danas, ali to je mera koju Evropska unija, prepuna trulih kompromisa, nikada nije imala snage da sprovede u delo, ograničavajući na taj način sopstvene gubitke. U međuvremenu, španski problem je eskalirao i zvanično, ulaskom ove članice EU u recesiju, posle dva uzastopna negativna kvartala, tako da će o gubicima tek biti reči, u hiljadama milijardi evra. A gde je Italija, razorena članica Zone koja je samo tokom marta 2012. pozajmila 270 milijardi evra od Evropske centralne banke?

U doba godine kada se svode tromesečni bilansi i ostvareno upoređuje sa očekivanim, na raspoloženje investitora uticale su i performanse američkog ekonomskog rasta koje nisu na očekivanom nivou, ali ipak beleže napredak. Pokazalo se, naime, da je otvoreno samo 120 hiljada radnih mesta, odnosno sto hiljada manje nego što je planirano. U sredu se očekuje i izveštaj o svetskoj tražnji sirovina, naročito čelika i aluminijuma, koji će obelodaniti cifre na osnovu kojih se, sa većom sigurnošću, može projektovati ekonomski rast.