Hindenburgovo prokletstvo

New York Stock Exchange - Čekajući Hindenburgov uslov

Photo: EPA/Justin Lane

Dok pljušte razočaravajući statistički podaci o zaposlenosti, industrijskoj proizvodnji i prodaji nekretnina u SAD, dok agencije za procene smanjuju ocene kreditne sposobnosti članica Evropske unije, investitore na berzi u Njujorku dodatno opterećuje “Hindenburgov uslov”, znak koji ukazuje na skori berzanski slom

Iako razloga za brigu imaju sasvim dovoljno, berzanske “igrače”, poglavito one koji spadaju u “tehničke analitičare”, od sredine avgusta zahvatila je nova fobija – Hindenburgov uslov. Prema ovoj teoriji “tehničara” koji se uzdaju u statističke podatke, grafikone i brojanje Eliotovih talasa (Elliott Waves), kada u toku jedne trgovačke seanse veliki broj akcija dostigne najveću vrednost u godinu dana, i kada značajan broj akcija padne do najvećeg godišnjeg dna – na pomolu je krah berze. Ovaj retki berzanski fenomen dogodio se 12. avgusta, baš kao što je prethodio svaki put kada su padale berze u poslednjih 25 godina (krah u jesen 2008, kriza u Aziji tokom 1990, panika u oktobru 1989, slom iz 1987).

Tog 12. avgusta, u toku trgovačke seanse na berzi u Njujorku (NYSE), oko 2,9% akcija je dostiglo godišnji vrh, dok je preko 2,6% akcija palo na najniži nivo u protekle 52 sedmice. Odnos koji se u tehničkim analizama naziva Hindenburgov uslov (prema nemačkom cepelinu koji se 1937. srušio i izgoreo u Nju Džerziju) i koji nagoveštava skori slom njujorške berze. Teorija dalje govori da će ovaj scenario biti potvrđen ukoliko se isti odnos ponovi i narednih 36 dana. Zaključno sa 24. avgustom berza u Njujorku ide u tom pravcu.

Međutim, za realizaciju ovog mračnog finansijskog scenarija potrebno je da se stekne nekoliko uslova:

Prvi uslov - kada količina akcija koje prelaze godišnji prag na gore ili na dole, preskoči 2,5% ukupne berzanske kapitalizacije.

Drugi uslov - da “pokretna sredina” (indikator tendencije koji emituje signale za prodaju ili kupovinu) tokom deset sedmica beleži rast na NYSE.

Treći uslov - da istog dana Meklilenov oscilator (McClellan Oscillator – pokazatelj koji meri volatilnost) bude negativan.

Četvrti uslov - da se količina novih akcija koje dostižu najveću vrednost u 52 sedmice ne udvostruči u odnosu na akcije koje beleže najdublje dno u poslednje 52 sedmice.

Peti uslov - da sve ovo traje narednih 36 dana od prve pojave ovakve berzanske konfiguracije.

Ukoliko se istovremeno i u trajanju od 36 dana (do 17. septembra) objedine svi pobrojani uslovi, mogućnost berzanskog kraha se uvećava do 30% i projektuje pad njujorške berze od najmanje 15% u naredna četiri meseca. I ma koliko ova teorija delovala nategnuto, treba imati u vidu da je uticaj tehničke analize često presudan u donošenju odluka na finansijskom tržištu. Od stepena ozbiljnosti kojom će investitori razmotriti ovu tehničku teoriju zavisi i eventualni slom najveće berze na svetu.