Ekonomija Analiza
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Pred konačnu odluku

A od vlade, Telekom

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Hoćemo svoj deo, nećete da nas prevarite: Akcijašenje ranom zorom
Hoćemo svoj deo, nećete da nas prevarite: Akcijašenje ranom zorom
Photo: www.flickr.com

Čini se da više ništa ne može da stane na put odluci Vlade Srbije da proda 40 odsto akcija Telekoma. Front koji je nedavno otvorio premijer lično sve je širi, zainteresovanih za učešće u privatizaciji je, ono što nezvanično znamo, sve više. Međutim nije problem naći zainteresovane kupce, koliki je problem šta posle sa tim novcem

Prema najavama iz vlade petak bi mogao da bude dan kada će doneti odluku o prodaji 40 odsto akcija Telekoma i kada će raspisati javni poziv za privatizacionog savetnika koji bi trebalo da uradi procenu vrednosti državne telekomunikacione kompanije.

Otkako je sam Cvetković najavio privatizaciju licitiralo se vrednošću kompanije, međutim Politika piše da je procenu, na osnovu poslovanja kompanije u 2009. godini, već uradila jedna od najpoznatijih svetskih konsultantskih firmi iz SAD čije ime se drži u tajnosti jer bi mogla da se pojavi na tenderu za privatizacionog savetnika.

Po tome vrednost Telekoma iznosi 3,2 milijarde evra, a Srbija bi od prodatih 40 odsto bila “dobra” za 1,3 milijarde. Procenjuje se međutim da će Vlada Srbije započeti tender sa nešto većom cenom od 3,5 milijardi pa bi za udeo koji prodaju tražilo 1,4 milijarde evra. Ukoliko se javi više zainteresovanih kompanija, u tom slučaju bio bi otvoren postupak aukcije, što bi ukupnu vrednost Telekoma (pa time i dela koji se prodaje) moglo da podigne na četiri milijarde evra (odnosno 1,6 milijardi evra za 40 odsto vlasništva koje se prodaje).

Od visine početne cene s kojom se ide na tender zavisiće i količina akcija (vlasništva) koje će dobiti građani u obliku besplatnih akcija. Ukoliko, na primer, početna cena na tenderu bude 3,5 milijarde evra (vrednost celokupnog Telekoma), onda bi građani kroz besplatne akcije dobili pet odsto vlasništva Telekoma, navodi list.

I dalje se kao glavni kandidat za kupca spominje nemački Deutsche Telekom koji preko grčkog OTE poseduje već 20 odsto akcija. Podsetimo se samo da je ta priča o prodaji Telekoma Nemcima bila aktuelna i pre nego se premijer oglasio, koji negira da je sa Nemcima bilo šta dogovoreno a kao dokaz za to navodi da se vlada nije odličila na prodaju 31 odsto akcija, što bi išlo na ruku DT-u kako bi postali većinski vlasnik, već na 40 odsto sa čim veruje da će privući širu lepezu zainteresovanih.

On ističe da će se novac od prodaje Telekoma usmeriti u poseban fond odakle će se novac ulagati dalje u putnu infrastrukturu, a nikako u potrošnju.

Inače, ideja o prodaji državnog udela je navodno došla od samog menadžmenta Telekoma jer su shvatili da nisu sposobni da se nose izazovima vremena koji zahteva dalji razvoj kompanije, pa su se tako dosetili da možda ne bi bilo loše pronaći strateškog partnera.

Zanimljivo je da se kao glavni razlog za privatizaciju spominje kako se čekalo da se konačno liberalizuje tržište kako novi Telekom ne bi postao oruđe monopolizma. Nismo sisali veslo, no smrče koje je delio gradonačelnik Beograda, a ako priupitamo sve one koji su pred Božić satima čekali u redu za onih 1.700 dinara od akcija, kojih je velika većina, onda Telekom treba prodati čim pre.

Njima ionako život odavno ne gleda u sutrašnjicu već samo u šta je ovde i sada. Njima infrastruktura ništa ne znači.

Stoga ne treba verovati Cvetkoviću da neće doći u iskušenje da novac od Telekoma ulože u glas za svoj spas. Sličnosti nisu male. I Mobtel se prodavao u slično vreme u odnosu na nadolazeće izbore, a novac je otišao u nepovrat. O kupovini socijalnog mira najbolje bi mogao da svedoči Slobodan Milošević (faktor stabilnosti nakon Dejtona) koji je 1996. godine već jednom prodavao Telekom grčkom OTE-u, ali i Italijanima koji su nesrećnici bili pod pritiskom da kupe deo akcija koje su potom vratili nazad za vreme Đinđićeve vlade po daleko nižoj ceni.

A gde je u čitavoj priči “njegovo veličanstvo” potrošač? Pa, drugovi i drugarice monarhija odavno ne postoji.

star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Analiza
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak