Energetika

Strateška rasprodaja

Piše: Zorana Mihajlović Milanović

Veličina slova:

Gas, gas: hit političke elite

Photo: EPA/Kerim Okten

Povezivanje srpskog i bugarskog gasovodnog sistema, izgradnjom magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad bila bi odlična vest da ispod tepiha ne proviruje “malo čudo” zvano - JugoRosGaz. To što se funkcionisanje ove kompanije poistovećuje sa “sivom zonom sumraka” koja postoji u srpskom gasnom sektoru je posledica, a uzrok treba tražiti u kratkovodim, uglavnom ličnim interesima onih koji su omogućili njeno postojanje i funkcionisanje

Gas je u Srbiji skup, gotovo najskuplji u regionu. U isto vreme JP Srbijagas beleži gubitke, merene milionima evra. Sve što se dešava poslednjih godina ukazuje da će javno preduzeće Srbijagas nestati sa energetske scene Srbije jer se poslovi prepuštaju drugoj stranoj kompanijia JugoRosGaz (JRG), u kojoj je učešće srpske strane (Srbijgasa) 25%.

Stanje u našem gasnom sektoru nije dobro. Rezerve domaćeg gasa su niske (9% srpske potrošnje, uvoz 91%), dok se u isto vreme projektuje rast finalne potrošnje gasa za 57% i povećanje uvoza za 73%. Gubici u prenosu i distribuciji gasa biće povećani za 69% (2015/2003). Adekvatna ponuda nije moguća sa postojećom nerazvijenom infrastrukturom, niti sa jednim pravcem dotoka gasa (Rusija – Ukrajina – Mađarska (Horgoš) – Srbija). Skladište gasa koje je godinama odnosilo novac a donosilo političke poene još je u izgradnji, što više ne može ni da uteši, a kamoli da obezbedi sigurnost jer je većinski strano. Distributivna mreža je nedovoljno razvijena, a zemlja je neravnomerno gasifikacija (sever zemlje gasifikovan preko 90%, centralna i južna Srbija ispod 50%).

Bez obzira što se političari utrkuju ko će se više hvaliti energetskom sigurnošću i izgradnjom Južnog toka, još dosta godina će se gas dopremati kroz postojeći ili potencijalni pravac Niš-Dimitrovgrad. I u jednom i drugom slučaju u pitanju je ruski gas, što ne bi trebalo da bude problem. Ono što treba da zabrine jeste saznanje da Srbija danas nije vlasnik jednog dela ovog gasovoda (63km), već JRG. Bez obzira ko bude gradio ostatak gasovoda (a po svim strateškim dokumentima u pitanju je JRG), činjenica da Srbija ne vlada jednim njegovim delom, itekako će uticati na dotok gasa, cenu tranzita kao i cenu gasa, u najboljem slučaju. U onom manje optimističnom, može uticati na energetsku bezbednost snabdevanja gasom.

Suverenitet pod pritiskom: rusko postrojenje

Photo: EPA/Maxim Shipenkov

Gde god da se gasna politika Srbije okrene, tu je kompanija JRG. Osnovana je 1996. da bi obavljala delatnosti projektovanja i izgradnje gasovodnih objekata, uvoz, transport, distribuciju, skladištenje i tranzit gasa. Sa ruske strane osnivač je bio Gazprom, Moskva (50%) dok su srpsku stranu predstavljali: NIS-Energogas (20%), Progres (15%), ProgresGasTrejding (10%) i Beobanka (5%). U partnerskom srpsko-ruskom odnosu (50:50) za sve ove godine, izgrađena je deonica pomenutog budućeg magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad u dužini od 63km (Niš-Pojate).

Međutim, 2006. srpska strana sopstvenim propustom, gubi 25% učešća. Za špansku seriju je činjenica da UO Naftne industrije Srbije (NIS) donosi Odluku o kupovini 25%, zadužuje imenom i prezimenom, lice po tom osnovu i... ništa. Pojela maca! Odluka nije sprovedena, niti je bilo ko polagao račune o tome do današnjeg dana. Za 4,87 miliona dolara, Srbija je izgubila partnerski odnos! Za 4,9 miliona dolara je prepustila stranoj kompaniji da posreduje u godišnjoj nabavci oko dve milijarde kubnih metara gasa za Srbiju, povezivanje gasovodnih sistema okolnih zemalja sa Srbijom, obavljanje gasifikaciju... Danas je JRG, sa tih 4,9 miliona dolara:

1. Većinski vlasnik magistralne deonice gasovoda Niš - Pojate (62km).

2. Ekskluzivni uvoznik gasa za potrebe JP Srbijagasa tj. Srbije!, što je rezultiralo da JRG prvi put počne da beleži profite i da godišnje bude “dobar” u tom poslu skoro 30 miliona evra (do 2006. gas se nabavljao direktno od Gazprom – GazExporta). Zanimljiva su i napomene uz Finansijski izveštaj Jugorosgaza za 2006. godinu: ”...mada je u prethodnim godinama Jugorosgaz poslovao sa gubicima, zaključivanjem strateškog ugovora sa Gazexport-om, Moskva RF i firmom Srbijagas - Novi Sad, o distribuciji celokupnih isporuka ruskog gasa za Srbiju posredstvom Jugorosgaz-a, stvoreni su uslovi za profitabilno poslovanje, pa se očekuje značajan iznos dobiti u 2007. i narednim godinama.”

3. Preduzeće koje je steklo status za obavljanje delatnost od opšte društvenog interesa (od januara 2007. Jugorosgaz je stekao pravo da obavlja važne delatnosti koje izvršava i JP Srbijagas).

4. Sa ekskluzivnim pravom da gasifikuje i snabdeva gasom južnu Srbiju, ali i deo centralne Srbije. Zbog poslova ovog preduzeća u Skupštini Srbije se donosi Zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje gasovoda MG-11, tj. Niš - Leskovac - Vranje, (lex specialis, jer JRG po Zakonu o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji od marta 2009. ne bi mogao da gradi ovaj gasovod jer je većinski strani partner).

5. Sa ekskluzivnim pravom da izgradi najmanje dve gasne kogenerativne elektrane u Nišu (tendera nije bilo, javnog poziva nije bilo, iako su u pitanju povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije, koji imaju pravo prvenstva na mrežu, kao i povlašćene cene, zbog visokog stepena efikasnosti, preko 70%).

Ne pitaj šta Rusija može da učini za tebe, već šta ti možeš dati Rusiji: Dmitrij Medvedev

Photo: EPA/Horacio Villalobos

U isto vreme, javno preduzeće Srbijagas, registrovano za obavljanje istih delatnosti kao i JRG tone u živo blato dugova. Njegovo poslovanje polako ali sigurno preuzima JRG.

Dok danas JRG beleži profite kroz rast neto dobitka (u 2008/2007 + 93%) i prihoda od prodaje gasa za Srbiju (+58%), dotle JP Srbijagas grca u dugovima! Zato kada se pomene kompanija „Gas“ mnogima se „kosa digne na glavi“. Razlozi su različiti. Jednima, jer ne vole da se o tako fino i tanano organizovanom poslu govori u javnosti. Drugima, jer se osećaju kao ponavljači. Treći konstatuju da smo kao društvo ogrezli u korupciji, da se u Srbiji zarad ličnih interesa žrtvuje državna kompanija. Na grbači građana ove zemlje se finansira kompanija koja, kao takva, sigurno ne bi poslovala na teritoriji neke uređene države.

Zato priče poslanika vladajuće koalicije u parlamentu Srbije, da novinari ugrožavaju institucije, deluju kao vic o malom Perici. Jer, onog momenta kada je pod tepih stavljen prvi problem oko JRG, potom i svaki sledeći, počelo je urušavanje institucija. Sve zajedno počinje da liči na Park iz doba Jure, umesto na oganizovanu državu sa jasnom vizijom razvoja.

Tepih će, međutim, uskoro biti premali da se pod njega sklone sve veće sume novca, sve više političara, bivših i sadašnjih, koje na ovaj ili onaj način povezuje JRG. Za početak dovoljno je zapitati se koliko su puta započinjale istrage o JRG? Nijednom. A koliko puta smo bili zapljusnuti javnim medijskim nastupima političara o potrebi istrage!? Ne zna im se broj!

Status preduzeću JRG u Srbiji, nisu omogućili zaposleni, više sile, ili viši interesi. Omogućili su ga srpski kvazi političari, nedorasli menadžeri za koje opravdano treba sumnjati da se nalaze u lancu prave knjiške sistemske korupcije. U zapaljivom gasnom mulju, ima i menadžera koji se kriju iza svojih stranaka i koji su, na primer, prvi potpisali posrednički ugovor sa JRG, uvodeći trgovca u ovaj posao. Za to su bogato nagrađeni, novim Javnim preduzećem i direktorskom funkcijom. Ima i onih koji svih ovih meseci vežbaju, najavljujući kupovinu dela izgubljenog udela u JRG (do 49%). Nikako da shvate da je 49% i dalje manje od 50%, da 49% nije jednako partnerskom odnosu, i da će 49% koštati ko zna koliko puta više od onih 4,9 miliona dolara (za koliko je 25% izgubljeno). Nikako da shvate da to nije njihov novac, već novac svih nas, naših sadašnjih i budućih generacija.

Isti ti menadžeri, govoreći o interesu “49%” kupuju u ime JP akcije kompanija koje nemaju blage veze sa osnovnom delatnošću Srbijgasa: 30% kapitala preduzeća Informatika za oko 2,5 miliona evra, 14% osiguravajućeg društva Kosing (Banja Luka) za 1,1 milion evra. Ni to, međutim, nije bilo dovoljno već se sa ruskom osiguravajućom kućom Sogaz osniva zajednička kompanija (u kojoj će naravno Srbijagas imati manjinsko učešće - tih 49%) sa procenjenom početnom investicijom oko osam miliona evra!

Možda Srbijagas i neće doći do stečaja ali promena delatnosti izgleda veoma izvesno. S druge strane, ono što je neizvesno jesu načini ostvarenja prihoda JP Srbijagasa, budući da poslove gasifikacije preuzima JRG (a po Nacionalnom planu u gasifikaciju Srbije treba da se uloži oko 500 miliona evra). Pored toga, zajednička kompanija za izgradnju Južnog toka, gde Srbijagas takođe ima manjinski udeo (naravno 49%), registrovana je u Švajcarskoj. Grad u kome je kompanija osnovana zove se Cug (Zug) - malo planinsko mesto čuveno po 27 hiljada kompanija koje se uglavnom bave sumnjivim poslovima i pranjem novca.