Restrikcije su moguće

Photo: Stock

Najstrašnije je što trenutno ništa ne može da se učini da se do kraja godine dođe do novih objekata. I da struja poskupi koliko god, to neće rešiti problem – Srbija ima problem sa zadovoljenjem potreba za električnom energijom. Nema tog uvoza koji će rešiti ovaj problem. Ne treba isključiti ni mogućnost restrikcija, takozvanih havarijskih isključenja, ili kako će već „krstiti“ sopstveno neznanje i javašluk

U Srbiji se najavljuje sniženje cene gasa još od početka 2009, uglavnom vođeno dnevnom i stranačkom politikom, a ne pravom i realnom ekonomsko energetskom politikom. Regulatorna Agencija za energiju koja je jedina merodavna da pruži takvu informaciju, je to i potvrdila! Vrlo jasno su i rekli zbog čega je cena tako visoka, počev od posrednika kojeg Srbija ima u nabavci gasa (na žalost, još uvek ne znamo ko je odgovoran za to!) do cene skladištenja gasa u obližnjoj zemlji... I umesto da se mišljenje merodavne Agencije realizuje, predstavnici političkih stranaka se prepucavaju po medijima.

Uslovi za manje cene gasa

Cena gasa na svetskoj berzi je pala odavno. Srbijagas je u velikom gubitku od oko 100 miliona evra. Problem je u načinu poslovanja ovim preduzećem. Po kom osnovu se troši blizu četiri miliona evra za kupovinu dela akcija privatnog preduzeća Informatika, oko milion evra za kupovinu dela akcija Osiguravajućeg društva Kosing iz Banja Luke? Po kom ekonomskom kiriterijumu se osniva zajednička osiguravajuća kuća Srbijagasa i ruskog Sogaz? Pitanje je kakve veze ima osnivanje osiguravajuće kuće ili kupovina privatnih firmi sa poslovanjem "Srbijagasa"? I kako uopšte neko ima prava da vodeći državno preduzeće u gubicima, kupuje akcije kompanija koje nemaju nikakve veze sa osnovnom delatnošću "Srbijagasa"?

Srbijagas je preduzeće koje ima ozbiljnih finansijskih problema, i ako se ovako nastavi, uz dodatno afirmisanje kompanije Jugorosgaz, koja bi moralo da je predmet istrage, a ne donošenja Zakona o eksproprijaciji u Skupštini Srbiji (kako bi JRG mogao da gradi...), Srbijagas će u godinama koje dolaze nestati sa energetske scene Srbije. Kada se to bude dešavalo, oni koji su za to odgovorni verovatno će se odmarati u nekim egzotičnim zemljama, a građani ove zemlje će plaćati enormne cene za ovaj energent. Zato ne treba nikog da čudi što Srbija gas iz nalazišta u Srbiji plaća po istim cenama kao onaj koji nabavlja od JRG zbog čega je potrošio blizu 50 miliona evra samo u 2009. godini. U poslu ljubavi NEMA.

Gasni put

Photo: EPA/Patrick Pleul

Kupoprodajnim ugovorom Srbija je prodala 51% NIS-a, a to znači i kompaniju koja se zvala Naftagas i koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa, sa naših gasnih polja. Tačnije Srbija je prodala PRAVO NA EKSPLOATACIJU naftnih i gasnih nalazišta. Pravo na eksploataciju je Naftagas dobio na neke utvrđene rokove, 15, 20, 25 godina, zavisi koja su naftna i gasna polja u pitanju. Da ne govorimo da Srbija ima jednu od najnižih taksi koje se plaćaju na iskorišćenje mineralnih sirovina! Prema tome, to je 51% Gaspromovo i oni mogu da rade šta hoće, i da prodaju po nižoj, istoj, ili višoj ceni. Bez emocija. To je posao i POSLEDICA LOŠEG KUPOPRODAJNOG UGOVORA. I sve se to jako dobro znalo i ništa nije novo. Dok su se vodili pregovori oko prodaje NIS-a, bar znam za sebe, onoliko puta sam pisala o tome.

Pravo na koncesiju Naftagas je dobio u prethodnim godinama, u zavisnosti od gasnog polja, i/ili naftnog polja, što znači da se rasponi kreću od 15 do 25 godina, u zavisnosti od polja.

Domaća nafta i po energetskom bilansu za 2010. godinu čini blizu 20%, a gas skoro 10% potrosnje! Malo li je? To ni jedna zemlja ne bi učinila jer se tako gubi energetska sigurnost u nafti i gasu, posebno nafti. Nema veze što je to 20 procenata jer je i to više od nula. I ovo se više ne može ispraviti. Možemo da jadikujemo, da pitamo pregovarače gde im je bila pamet?! U glavi ili džepovima? Sramota!

Dok nije bilo prekasno naši pregovarači su mogli da ponude nekoliko boljih varijanti:

1. da se Naftagas izuzme iz privatizacije, tim pre što se znalo da se daje i pravo na eksploataciju vrlo kvalitetne nafte, tzv. Velebit nafte (skuplja od obične), koje ima u još par polja po svetu i iz koje se prave transformatorska ulja.

2. da se taj deo privatizuje na ravne časti 50% - 50%.

3. da se podignu bar takse na iskorišćenje mineralnih sirovina, ali PRE potpisivanja ugovora - jer u ugovoru piše da se svaka pravna radnja, nakon potpisivanja, neće smatrati validnom za NIS-Gasprom.

Takse na iskorišćenje prirodnih resursa u Srbiji: ugalj i uljni škriljci 1% od ukupnog prihoda, nafta i gas i ostali prirodni gasovi 3% od ukupnog prihoda, metaličke sirovine 3% od neto prihoda (obratiti pažnju na “neto” jer to znači da prihoda ne mora ni da bude). Poređenja radi, Mađarska: 12% sirova nafta i gas, 5% nemetalne i neenergetske sirovine , 2% geotermalne. Slovenija: čak do 20%, Česka: 10%, Azerbejdžan: nafta 26%, gas 20%, Turkmenistan: gas 3-15%, Kazahstan: od dva do 17%.

Cene derivata

Takođe, bilo je uslova i za nižu cenu goriva pa nije spuštena ali je dozvoljeno nešto što je pogubno za tržište koje hoće i treba tek da se otvara. Naime, NIS Gaspromnjeftu, monopolisti kojeg država sa manjinskim paketom čuva, omogućeno je da nelojalnom konkurencijom snizi cene, i da konkurenciju dovede do propasti. Konkurencija je zdrava borba, a ne „zabijanje noža u leđa.“ Konkurencija treba da donese bolji kvalitet proizvoda i niže cene, ali ne tako što će država zatvoriti tržište, štititi jednog i izigravati majku jednoj većinski stranoj kompaniji, a maćehu domaćim prometnicima naftnih derivata, kao i onim koji ovde prodaju kvalitetnije derivate. Epilog gasnih isparenja: Mi i dalje imamo gotovo najskuplje derivate u regionu koji su najlošijeg kvaliteta. Danas je razlog jasan - neko treba da pokrije gubitak NIS-a od osam milijardi dinara! Gubitak za koji nam zvaničnici još uvek nisu objasnili kako je nastao i ko je za njega odgovoran?

Elektroenergetika

Photo: EPA/Harald Schneider

Igranje rečima je postalo deo kolorita ove Vlade pa više nikom nije čudno kada iz srpske administracije stigne vest: „Neće biti povećanja plata u EPS-u ali će se deliti dobit za 2010.”, za poslovnu godinu koja još nije ni završena!?

Za domaćinstva i privredu uopšte nije važno kako se to naziva. Ali bilo kakva priča o podeli dobiti u momentu kada navodno svi štedimo (“velika je kriza”), kada monopolisti godinama ostvaruju i gomilaju gubitke – nemoralno je, neekonomično, neefikasno i energetski pogubno. U ovom oktanskom transu Sindikat EPS je samo produžena ruka poslovodstva. A mnogo bi bolje bilo da su štrajkovali radi ubrzane izgradnje objekata, jer je to jedini način da ostvare realne i više plate.

Procene govore da će 2011. nedostajati oko 1.800 megavata snage, odnosno oko 20% onoga što proizvedemo godišnje. Znamo da za nove termoelektrane "Kolubara B" i treći blok u TE "Nikola Tesla" tek treba da se izaberu strateški partneri do kraja ove godine, a gradnja bi mogla da počne tek 2011! Termoelektrana To Kolubara B je trebalo da bude na mreži 2007. godine! O kakvoj efikasnosti oni govore!? Koliko je mulja u ovoj kompaniji govori i sledeći podatak: 2007. je izmešteno korito reke Kolubara upravo da bi se završila TE To Kolubara B i za to je potrošeno oko 11 miliona evra. U ozbiljnoj kompaniji koja posluje po tržišnim principima cilj je pokriti troškove što pre, a mi smo u 2010-oj. Prošlo je četiri godine od tada. Bilo koji od tih objekata ne može da se nađe na mreži pre 2014. tako da će do tog vremena Srbija biti u problemu sa strujom.

I što je najstrašnije, trenutno NIŠTA ne može da se učini da se do kraja godine dođe do novih objekata. I da struja poskupi koliko god, to neće rešiti problem – Srbija ima problem sa zadovoljenjem potreba za električnom energijom. Nema tog uvoza koji će rešiti ovaj problem. Znači, ne treba isključiti mogućnost restrikcija, tzv. havarijskih isključenja, kako će već „krstiti“ sopstveno neznanje i javašluk.

Energetski sporazum sa Italijom

Nedavno je potpisan sporazum sa italijanskom firmom "Seći" o izgradnji hidroelektrana u Srbiji, gde bi Srbija trebalo da Italijanima da koncesiju posle čijeg isteka bi te elektrane pripale nama. Međutim zaboravlja se šta je tu sve „dato“. To je odličan sporazum, ali za Italiju. Za Srbiju je ozbiljno pitanje čime se rukovodio aktuelni ministar kada ga je potpisivao i na sav glas hvalio.

Italijani će kod nas izgraditi hidroelektrane, iskoristiti potencijal obnovljivih izvora energije, a struju koja se tom prilikom bude proizvela u potpunosti će uputiti na italijansko tržište! I to u trenutku kada Srbija nema dovoljne količine električne energije.

A onda će Srbija, kojoj nedostaje struja, nabavljati dodatne neophodne količine električne energije koju će moći da kupi i od Italije, ali po mnogo višim cenama jer je "zelena" energija skuplja dva do tri puta od "regularne". Daje se sirovina – potencijal, daje se gotov proizvod – struja. I da Srbija ima viškove struje, da je izvoznica, problem bi postojao u proceduri, u kriterijumima, jer se u svim zemljama javno raspisuju koncesije za iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije. Postoje i komisije za te stvari... investitori se nadmeću... naravno, tamo gde je društvo uređeno.

Photo: EPA/Vassil Donev