Dehumanizacija je osnova torture

Photo: mc.rs

Sistematska tortura u Srbiji ne postoji, ali postoje pojedinačni slučajevi koji su dokaz da postoje mehanizmi koji održavaju mogućnost za pojavu torture, zaključak je Međunarodne mreže pomoći žrtvama torture - Internationa Aid Network (IAN) koja je povodom 26. juna, Međunarodnog dana UN za podršku žrtvama torture, a u saradnji sa nezavisnim državnim organima i nevladinim organizacijama organizovala niz događaja kako bi upozorila stručnu i opštu javnost na problem torture u srpskom društvu

Na konferenciji, održanoj u Medija centru, govorili su mr Sandrina Špeh Vujadinović (koordinatorka IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture), Miloš Janković (zamenik Zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode), dr Vladimir Jović (psihijatar, ekspert IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture), dr Đorđe Alempijević (član Evropskog komiteta za sprečavanje torture, ekspert IAN Centra za rehabilitaciju žrtava torture i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture), Stevan Arambašić (zamenik Pokrajinskog ombudsmana), Bojan Gavrilović (Beogradski centar za ljudska prava) i Lea Šimoković (Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom).

U prvom delu konferencije za medije govorilo se o slučajevima torture i nečovečnog postupanja od strane službenih lica u Srbiji, kao i o pravu žrtava na rehabilitaciju odnosno značaju lečenja za saniranje teških i dugotrajnih fizičkih i psihičkih posledica koje tortura ostavlja na čoveka. Javnost je upoznata i sa nekim od aktivnosti Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) u dokumentovanju slučajeva torture.

U drugom delu konferencije su predstavljeni prvi rezultati rada Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture na sprečavanju torture pre svega kroz monitoring posete ustanovama zatvorenog tipa. Govorilo se o prevenciji torture u policijskim stanicama i stanju u psihijatriskim i socijalnim ustanovama.

Dr Vladimir Jović, psihijatar u Centru za rehabilitaciju žrtava torture, istakao je da je za pojavu torture važno "postojanje stavova, teorija i ideologija" ukorenjenih kod stručnjaka koji rade u policijskim stanicama, zatvorima i psihijatrijskim bolnicama.

"Taj čitav splet znanja i ideja koji se može kratko nazvati - dehumanizacija. Da biste nekoga mogli da prebijete na način na koji su ljudi prebijani, vi tog čoveka morate da prestanete da doživljavate kao čoveka. To smo viđali godinama, od 1993. radim sa ljudima koji su preživljavali logore i doživljavali zverstva, ali je to tada bilo vezano uz rat, i izgledalo je kao logično - mada nikad nije logično, tortura nema logiku koju možete da razumete. Tortura ima samo iracionalne mehanizme pomoću kojih se drugom, drugačijem čovek oduzme čovečnost i da se sa njegovim telom onda postupa kao sa objektom, čime obezbeđujemo trijumf nad drugim i podršku vlastitom identitetu", kaže dr Jović.

Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana rekao je da je ombudsman u dva slučaja utvrdio da došlo do nanošenja fizičkog bola i povreda.

"To ne znači da nije bilo još mnogo slučajeva, ali bi sve to mogle da budu samo spekulacije. Najveći problem ustanova o kojima se najviše govorilo, o policijskim stanicama, zatvorima i psihijatrijskim ustanovama, leži u tome što su one zatvorene, daleko od očiju javnosti. Ljudi koji su tamo smešteni nalaze se pod pojačanim monopolom vlasti svojih čuvara. Šta se dešava kada nema puno svedoka okolo, u kasne noćne sate, to je veoma, veoma teško utvrditi. Sve vreme se govori o telesnim povredama i fizičkom bolu, ali je aspekt torture i povreda dostojanstva čoveka, odnosno nanošenje duševne boli. Jedino stalno prisustvo nezavisnih tela za monitoring u svim zatvorenim ustanovama može dovesti do odvraćanja od torture", kaže Janković.

Po podne je u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) održana Pozorišna radionica "Galeb ili o ljubavi" - u izvođenju aktivista udruženja ,,AS" u saradnji sa pozorišnom trupom Arti-zanati iz Francuske i Centrom za kulturnu dekontaminaciju. Pozorišno istraživanje ,,Galeb ili o ljubavi" prema motivima drame A.P. Čehova "Galeb" koju je izvelo udruženje mladih koji žive sa HIV-om ,,AS". U njemu se obrađuje tematika raznih oblika ljubavi i njenog poimanja u okolini. Nakon predstave je usledio okrugli sto na kome se diskutovalo o aktivizmu mladih ljudi koji sopstvenim učešćem i deljenjem ličnih iskustva pomažu društvu u celini da razume da svi imamo ne samo iste potrebe već i ista osećanja.

Video: Rastko Popov