Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (11)

Split Pride 2012: Bilo nam je lipo

Nek cila Riva zna za Bracanina dva

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: AP/Beta

Split prajd je prošao. Nekoliko stotina građanki i građana ovog dalmatinskog grada te gostiju iz Crne Gore, Slovenije, Srbije i zemalja EU prošetalo je od parka Đardina, preko Marmontove ulice do rive. Umesto pokliča mržnje i u nacistički pozdrav uzdignutih desnica, ove godine je povorka dočekana aplauzima gostiju iz obližnjih kafića i sa prozora splitskih kuća u Marmontovoj. Učesnici su i na najmanji gest prijateljstva reagovali bučno, uz doboše, pištaljke i trube

Iako je još u gradskom parku, gde je okupljanje počelo oko 13 časova, vladala festivalska atmosfera, u krugu prijatelja gorepotpisanog postojala je izvesna doza strepnje da će „nas zaseda dočekati dole, na rivi“. Bojazan nije bez utemeljenja, naročito kod onih koji su se pre godinu dana kroz grad probijali između saksija i kamenica bačenih iz ruku „pravednika“, inače njihovih suseda sa kojima dele svakodnevicu. U povorci civilni aktivisti iz Hrvatske i inostranstva, novinari, predstavnici Vlade (ministarka Vesna Pusić, te ministri Ranko Ostojić, Predrag Matić Fred, Arsen Bauk i Ivan Vroljak), strane diplomate, javne ličnosti, građanke i građani koji su - kako nam je rekla gospođa koja se predstavila kao Anka, došli kako bi pokazali da Split nije necivilizovan grad. To ćemo, ipak, videti kada stignemo na rivu, komentariše prijateljica čija je skepsa, čini se, u stanju da savlada i policijske kordone kojih je u subotu bilo na više mesta u centru grada: kod spomenika Grguru, po Dioklecijanovoj palači, duž rive i Marmontove, naravno, a blokade su postavljene u bočnim uličicama, pa je bez akreditacije bilo nemoguće doći od tačke A do tačke B bez šetnje okolnim putevima. („Opsadno stanje, čovječe! Zašto nisu to organizirali u drugom mjesecu, nego sad kad je počela sezona!“, buni se jedna prodavačica u butiku neposredno blizu Pjace, nekoliko sati pre nego ćemo krenuti u šetnju.)

Photo: AP/Beta

Povorka je krenula tačno u 15 sati, na čelu sa transparentom „Jednake/i pred zakonom“. To je i moto ovogodišnjeg okupljanja koje, između ostalog, ima za cilj da ukaže na problem porodičnog zakona, odnosno njegove neusklađenosti u odnosu na zajednicu seksualnih manjina u Hrvatskoj. Kad smo već kod transparenata, učesnici su se i ove godine potrudili da poruke javnosti upute u duhovitom i šarmantnom tonu: „Moj dida je gay!“, „Neka cijela riva zna za Bračanina dva“, „Sloboda ili ništa“, „Ljubi, ljubi pedera!“… samo su neke od njih. No, hoće li nas Splićani ljubiti ili će taj glagol skratiti za jedno slovo, taman toliko da i nas skrate za glavu? Novinar „Slobodne Dalmacije“ Damir Pilić nije bio spreman da se kladi ni u jednu opciju. Kada smo noć uoči šetnje pričali o Prajdu, priznao je da se u javnosti ne oseća tenzija ali, dodao je, ne treba potceniti Torcidu. „Ovo je prilika za pizdariju, a Split tako nešto ne propušta“, kaže. Čak i ako su crkveni zvaničnici poslali nekoliko relativno pomirljivih poruka („Molite se za njihove duše“, poručio je u Slobodnoj splitski teolog Adalbert Rebić, inače ranije poznat po huškačkim izjavama). „Videćemo“, kaže Pilić. Na pitanje ko su bili ljudi koji su pravili nerede na prošlogodišnjem okupljanju, kaže da neke od njih i lično poznaje. „Sa jednim redovno igram balun. Kad sam ga upitao zašto uopće dolazi na rivu, zašto ne ostane kod kuće ako mu se to ne sviđa, nego još i svoju djecu dovodi, kazao mi je: 'Pa da vide te pedere. Da vide guzice i sise."

Pilićeva strahovanja, srećom, ispostavila su se neosnovanim. Dok se povorka spuštala niz Marmontovu, posetioci lokalnih kafića, većina njih, aplauzom je podržala feštu koja je ove godine bila i više od toga. Jesu li to turisti, pita neko. Zar je važno! Uostalom, ako podignete pogled naviše, ka terasama okolnih zgrada, videćete ne mali broj meštana koji mašu učesnicima Parade. Neki od njih samo radoznalo posmatraju bučnu i šarenu masu ljudi koji pištaljkama i dobošima najavljuju svoj dolazak na rivu.

„Dobrodošli na rivu!“, „Mi vas volimo, volite li vi nas? Hajde, pokažite nam ljubav, to je ono što nam treba“, animirala je predvodnica kolone sugrađane koji su kafenisali na glavnom šetalištu. U odnosu na doček u Marmontovoj, ovde su ljudi bili više raspoloženi da nemo posmatraju kolonu; možda se na licima nekih od  njih mogla videti i doza posramljenosti što se nalaze tu, dok su drugi čitav događaj posmatrali kroz objektive kamerica na mobilnim telefonima. Šetnja se završava na sredini rive. Prostor je ograđen metalnim ogradama i utvrđen kordonom specijalne policije. Nekoliko desetina metara dalje još jedan kordon iza kojeg vire glave ljudi i jedna hrvatska zastava što se vijori na južini. Načuljimo uši, no nikakvo skandiranje ne dopire kroz zvučni zid koji je stvoren sa razglasa u organizaciji Prajda. Vijore zastave duginih boja, ljudi pristižu i njišu se uz muziku. Dok čekamo da nam se obrate govornici, vaš reporter odlučuje da iskoristi blagodeti akreditacije i umuva se u masu na drugoj strani.

Kad Rivon proje šjor i u momke gleda: S druge strane ograde
Photo: AP/Beta

Šok, tuga i neverica – sveto trojstvo crne hronike, najpogodniji bi bio opis grobljanske atmosfere što je medije dočekala na stotinjak koraka od uličnog Prajd partija. Ljudi samo nemo posmatraju, bez ikakvih obeležja, tek pokoji samo sa državnom zastavom. „Zašto me ne puštate? Doša san samo prošetat, ka i svaki drugi dan“, vajka se jedan tip srednjih godina, no policajac ostaje srca kamenog. Na drugoj strani, dvojica „plavaca“ iz mase izvlače jednog krupnog mladića, koji se ni ne opire. I to je to. Nema glazbene tompsovštine niti klerikalnih propovedi, uzdignutih desnica, besa… samo neka vrsta tužne pomirenosti. „Da nam je ovakvih homofoba, gde bi nam kraj bio“, stiže SMS od prijateljice iz Beograda koja prati Prajd uživo na TV-u. Kao da mi čita misli.

„Danas ćemo Hrvatskoj i cijelom svijetu pokazati da smo tu. Danas ćemo feštati i slaviti naše pravo da budemo tu“, poručila je okupljenima Mirjana Kučer ispred udruženja Domine, čime je otvorila program na rivi.

„Veličina jedne zajednice najbolje se pokazuje kroz odnos prema manjimana i njihovim pravima. Negiranje tih prava pokazuje tendencije prema rasizmu i fašizmu. Živjeti život manjina je hrabro i zato smo danas ponosni što smo tu“, rekla je Mirjana Kučer, nakon koje se okupljenima obratio niz domaćih i stranih govornika.

Split Prajd je, rekosmo li, prošao. Bez polomljenog izloga, zapaljenog kontejnera, bez bačenog kamena. Svakako je tome doprinela bolja organizacija policije kao i činjenica da je država stala uz učesnike. No, definitivno je napravljen i pomak u splitskoj društvenoj zajednici, o čemu možda najbolje svedoči primer momka po imenu Pavao Grubišić Čabo. Dugogodišnji vođa navijača splitske Torcide, sa debelim dosijeom u policiji, odlučio je da se ove godine pojavi na Prajdu. Na naše pitanje, zbog čega se na tako nešto odlučio, odgovara: „Ja sam osjetio šta su razlike kad sam kao dite sa sela došao u grad, a i kad sam poslije došao iz grada na selo, opet sam osjetio neku vrstu animoziteta. Tako nešto postoji na svim razinama i zato se mogu solidarizirati sa svim ljudima koji se bezveze napadaju, bez obzira na to šta su. Svi se moramo izboriti za ono što mislimo i želimo. Sve novine su u početku bile čudne. I to da se Zemlja okriće oko Sunca“, priča Pavo, dok sa govornice ženski bend peva „Ay Carmela“.

U trenutku dok se ovaj tekst bliži kraju, učesnici Prajda polako se razilaze. Oni sa druge strane već su odavno otišli. Golih guzica i sisa nije bilo. Pod prozorom stana u kojem gorepotpisani rabi laptop i internet vezu, grupa devojaka peva „Chapel of love“. Split je u subotu, svim kordonima uprkos, bio kapela ljubavi i tolerancije. Prvi korak je načinjen. A taj prvi je – iako zvuči kao kliše – najteži. Nama, koji smo preživeli sramotu i užas beogradskog Prajda ostaje ne samo da se nadamo, već da radimo na tome da Beograd narednog puta pokaže toleranciju po uzoru na Split. Tek tada, glavni grad Srbije moći će da ponese epitet metropole.

star
Oceni
4.34
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Prkosne, a apolitične

Drag Queens u Rusiji

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (2)

Šta mi se tu izdvajaš

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (1)

Mučki napadi tastaturom na ministarku Anu Brnabić

image

Molitvom do heteroseksualnosti

Bog ne želi da me promeni

Tagovi