Latinične zbirke protiv logike

Photo: sanford.org

Umesto da država pruži sveobuhvatnu informaciju o ovom skandalu, izvini se, potraži način za nekakvo obeštećenje prevarenih, raspusti Savet, ma koliko bio nacionalan, pretrese ponovo sve udžbenike, Srbija se, preko svog profašističkog glasila Politika, odlučila za sebi svojstveni odgovor utemeljen na mešavini glorifikacije vremešnog autora i njegovih “pouka” u kojima dominiraju genijalštine, da ne kažemo iz poštovanja prema godinama suvi idiotluci, tipa ko radi, taj i greši, te da ko ne želi da nauči – neće mu pomoći nikakav udžbenik

Photo: Stock

Vest usred predizborne kampanje, a ne poziva, čak ni sofisticirano, na nasilje, čvrstu ruku i sabornost u glupostima širokog spektra: u zbirkama zadataka za srednje škole u Srbiji autora Venea Bogoslovova koje se koriste u sva četiri razreda duže od 40 godina ima 15 hiljada grešaka, od kojih su neke suštinske, odnosno “nimalo beznačajne”. Izdavanje jubilarnog 40. izdanja zbirki obeleženo je 2008, Bogoslavov je autor 11 naslova koji su doživeli 57 izdanja i tiraž od 1,9 miliona primeraka.

A sve je počelo četvorkom koju je dobila unuka profesora matematike ETF u penziji Dobrila Tošića koji se zainteresovao da sazna o čemu je reč. Ubrzo je postao spoljni saradnik srbijanske kuće znanja, obavio složeni posao bez ljutnje, ali sa izvesnom dozom čuđenja, koje ni u naznakama, o tome docnije, nije iskazao sada već višestruko legendarni autor.

Mušterijama Zavoda i korisnicima usluga srbijanskog srednjoškolskog obrazovanja (učenicima i roditeljima) niko se nije izvinio za to što su godinama kupovali feleričnu robu, baš kao ni ovlašćenim dilerima takvoga znanja (profesorima) koji su, kao u nekoj neslanoj šali, dovedeni u zabludu koju su za državne plate, regrese i jubilarne nagrade valjali maloletnicima. Direktor Matematičkog društva "Arhimedes" Bogoljub Marinković izvalio je, matematičko – logički gledano, veličanstvenu patriotsku misao, rekavši da zamera “i što su zbirke štampane na latinici", što ukazuje na to da je učio iz nečeg mnogo opasnijeg nego što su Bogoslavovljeve zbirke. Jer, ako neko među petnaestak hiljada (autor smatra da ih ima mnogo manje, a i nije logično da ih je toliko, baš kao što nije logično gotovo ništa u ovoj mega ujdurmi) grešaka u brojkama registruje i zločinačko latinično pismo, onda on nije za predsednika matematičarskog društva, već za neku mnogo ozbiljniju funkciju.

Ako neko nameri da posle više od 40 godina ispravi grešku, onda greška nije ni postojala, ili je taj optimist bolestan. Nadrealizam je i pitanje zašto ispravljati te navodne greške, jer će iste rezultate postići “učenik koji radi i iz starog izdanja i iz novog”. Pa, ko je ovde lud

Oglasila se država čije interese zastupa Nacionalni prosvetni savet čija se predsednica dr Desanka Radunović približila dobrovoljačkoj matematičkoj udruzi i Marinkoviću, kako drugačije nego logicirajući, a i kolegijalno, budući da je (predsednica) univerzitetski profesor matematike. Uz konstataciju da joj je “čudno” kako niko ništa nije primetio. “Ne znam o kakvim greškama je reč, samo sam čula da je inicijativa da se isprave greške potekla iz Zavoda za udžbenike, ali ne verujem da su u pitanju kardinalne greške, jer su mnoge generacije nastavnika i učenika koristile zbirke i nisu uočile da postoji nešto tako strašno. Pošto je reč o starom udžbeniku, on nije podvrgavan proverama Saveta, ali mislim da to ne umanjuje njegov kvalitet. Problem je sada u pristupu učenju, deca uglavnom uče napamet, nauče neki broj, pa ako ispadne da je taj broj loš, onda su u neprilici. Ja sam matematičar, znam da u matematičkim knjigama, a posebno ako imate hiljade brojeva, može da se desi da tu i tamo bude neki pogrešan, ali to niko nije tako tragično doživljavao”, rekla je matematičarka dr Radunović.

Ne zna, dakle, predsednica Nacionalnog saveta o kakvim je greškama reč, ali je sigurna; čula je da je inicijativa potekla od dilera, ne veruje da su “u pitanju” kardinalne greške, budući da su iz tih kupusara učile generacije, u prevodu i ona. Kriva su deca, a ko je sumnjao, jer uče napamet, te je logično da im zadatak ispadne netačan u odnosu na grešku iz zbirke; matematičar je, ponosno tvrdi, i logično zaključuje da, ukoliko je knjiga krcata brojevima, bude u njoj i neki pogrešan, recimo, “tu I tamo” 15 hiljada njih. A što bi to neko tragično doživljavao, osim onih koji su padali razrede, ionako niko na njih nije ozbiljno računao.

Blaga je panika zavladala u svetu matematičara, a možda i u drugim strukama, budući da nisu pronađene greške u ukinutim predmetima, odnosno udžbenicima, recimo, marksizma, objašnjenje neoborive teze da “Hegelova dijalektika dubi na glavi”, iako joj je, onakvoj, bilo sasvim OK, predvojničke obuke, odnosno odbrane i zaštite, da smo okruženi “brigama” (Bugarska, Rumunija, Italija...zemlje susedi), arhaizmi o rudnim bogatstvima bivše SFRJ – to je preseljeno u istoriju direktorskog, radošljušićevskog tipa - nego o egzaktnoj nauci. Prisustvujemo oglednoj vežbi iz ludila koje će se uvek ukazivati na različite načine, a sada je u zamahu namera da se bagatelišu greške države i spreči bilo kakvo pitanje o suštini problema. U drugoj ravni je bojazan od toga da loši đaci svih generacija dobiju opravdanje za svoju lenjost i tupost, te da bi istinsko pravo građanstva moglo da dobije negiranje svega što nudi škola i svega ikada pečatanog. Pravo podsmeha odlikašima i veličanje bitangi koje su, ničim zasluženo, u neprekinutom nakaznom kolektivizmu, trulile po skamijama, umoljavane da ispuste bilo kakav znak života iz sebe, dok su šmirale nekakvu pobunu o kojoj, kao, uostalom, i ni o čemu drugom, nisu znali ništa suvislo da prozbore (ko misli drugačije neka pogleda predizborni program i podseti se drugara). I bojazan da će biti legitimno svakom iole obrazovanom čoveku prišiti etiketu Veneovog matematičara. Bezrazložno, toga ni dosad nije manjkalo, za tako nešto nije bila potrebna nikakva zbirka zadataka.

Kao što obično biva, umesto da država pruži sveobuhvatnu informaciju o ovom skandalu, izvini se, potraži način za nekakvo obeštećenje prevarenih, raspusti Savet, ma koliko bio nacionalan, pretrese ponovo sve udžbenike, Srbija se, preko svog profašističkog glasila Politika Dragana Bujoševića, odlučila za sebi svojstveni odgovor utemeljen na mešavini glorifikacije vremešnog autora i njegovih “pouka” u kojima dominiraju genijalštine, da ne kažemo iz poštovanja prema godinama suvi idiotluci, tipa ko radi, taj i greši, te da ko ne želi da nauči – neće mu pomoći nikakav udžbenik. Vlast kao da uči od Srpske pravoslavne crkve koje je zbog krivotvoritelja pre par godina pečatala falš kalendar, uskraćujući vernicima svih sedam dana krkanluka.

Tako su valjda najtiražnijem autoru u istoriji srbijanskog štamparstva (ne računajući Tita), širom otvorene stranice opskurne tiskovine da, pomenusmo li, logicira: “Ako se te greške provlače 40 godina i zbirke su hvaljene, svakako da ne utiču na postavku zadataka. Iste rezultate će postići učenik koji radi i iz starog izdanja i iz novog. Onaj ko hoće da nauči matematiku a da ne radi, nijedna zbirka ma koliko da je dobra, neće mu pomoći”, tvrdi Bogoslovov.

Da, stvari su se, uprkos državotvornim namerama državnog dnevnika, otele kontroli, jer najslavniji matematičar u Srba, računajući i Milankovića, ne želi senku na svojom oreolu, pa to, kao što često biva, postaje čisti nadrealizam. Jer, zaboga, ako neko nameri da posle više od 40 godina ispravi grešku, onda greška nije ni postojala, ili je taj optimist bolestan. Nadrealizam je i pitanje zašto ispravljati te navodne greške, jer će iste rezultate postići “učenik koji radi i iz starog izdanja i iz novog”. Pa, ko je ovde lud.

“Matematika nije bauk. Bauk je rad, omladina ne voli da radi i sa malo rada hoće da uradi dosta, a kada je matematika u pitanju to je skoro nemoguće”, tvrdi profesor.

Moglo bi jedino ako se na malo rada dodaju pogrešni rezultati. Ali, rezultat, ionako, nije važan, ubeđuju, evo, srednjoškolce i ostalo građanstvo. Važno je, poručuju nam, da je zadatak ispravno postavljen. Važna je, međutim, pre svega, namera da se zadatak reši, a u Srbiji danas je pre svega to vrlo upitno. Kada se dogovorimo da takve namere nema, neće više biti ni zadataka, a nekmoli zbirki i profesora, kakvihgod. Dotle, postavljajmo ispravno, postižimo rezultate po neizmenjenoj verziji. Nije neduhovita aluzija, tek da pribeležimo i ovo poniženje i predvidljive, bolesne verzije imitacije života, nije to uvek lako (nije nikad).

Da se, ipak, vratimo predizbornoj kampanji.