Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (83)

Đilasovski humano rešavanje problema

Zaustavite pogrom pasa lutalica u Beogradu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: stock

Građanke i građani Beograda okupljeni oko udruženja Evropska inicijativa 17, još jednom su digli svoj glas protiv, kako kažu, velikih šinterskih akcija i odvođenja pasa "u megalomanske logore" i diskriminacije ljudi koji brinu o napuštenim životinjama. Saopštenje udruženja prenosimo u celini

Ne pamtimo da se ovakva sila ikada obrušila na sve nas koji volimo pse! Nikada nismo u ovoj sredini bili ravnopravni: diskriminisani smo, a psi satanizovani. No, uprkos takvom stanju, sve dosadašnje gradske garniture su se trudile da vode, koliko toliko, uravnoteženu politiku, nisu poštovale pse, ali su zato cenile naš trud i žrtvu za njih, a to je bilo dovoljno da brojni psi dožive duboku starost na ulicama Beograda i provedu lep i srećan život, iako nijedan zakon nije štitio ni nas, ni njih...

Danas, odvode te iste stare pse, iako imamo zakone koji nas štite! Doživeli smo da budemo pregaženi, kao da ni ne postojimo i nismo ljudi, poniženi i suočeni sa nasiljem za koje nismo verovali ni da postoji! Grad je dao nalog da se neselektivno – svaki pas koga šinteri vide – hvata i odvodi u nepovrat jer ih vode u megalomanske logore koje su brzinom svetlosti sagradili, kao da se radi o najvišem stepenu opasnosti po državu! Ne možemo, a da se ne zapitamo o čemu se, zapravo, tu radi?

Beograd nije običan grad po ovom pitanju jer punih deset godina ima sistem „uhvati-steriliši i pusti“ (CNR), koji je i te kako zaživeo jer se razvio veliki pokret brige o psima kod brojnih sugrađana koji svojim sredstvima brinu o njima. Ljubav se rodila obostrano, navika i ti psi su postali veliki mezimci brojnih porodica i dece. Ali nam neko ne da ni to malo sreće, jer je naredio cunami, agresivno i baš brutalno se ruši i briše sve ono što je postojalo čitavu deceniju?! Niko nije očekivao ovakav knock down, a kao posle svakog udarca, ljudi koji ih vole su se porazboljevali, dobijali infarkte, deca plaču za njima... ali, uzalud, jer onaj ko treba, ne mari!

Ovo je grom iz vedra neba jer nikada ovako nešto niko nije radio, a niko nije ni očekivao jer se Grad septembra 2011, nakon decenije naše tlapnje i „ilegale“, obavezao usvajanjem Strategije da će zatečeni sistem CNR pravno potvrditi: kako je onda sve prethodno moguće? Gde je tu moral i odgovornost?

Nad Beogradom se nadvila tuga, ali niko ko nije u tome nju ne vidi. Uvedene su dve smene šintera, kupljeno sijaset novih šinterskih vozila, radi se čak i vikendom (?!), ako ne i za Uskrs (?!), zaposleno je na desetine, ako ne i stotine novih radnika, stavljena su rotaciona svetla na šinterski kombi, svuda rampe na ulaze u objekte, uvedeno je obezbeđenje, čak i magnetne kartice: da se nismo zbunili, da li sve ovo ima veza sa psima ili sa nečim drugim?

.
Photo: Goran Necin

Svi živimo u strahu da naš pas sledeći put kada budemo izašli tu više neće biti: takav stres je opasan po zdravlje – ko ima pravo da narušava zdravlje sugrađanima?

Jedina „prepreka“ ovakvom mračnom planu su ljudi (staratelji) koji brinu o njima. Ali i to je „rešeno“ jer su jednostrano od strane „Veterine Beograd“ proglašeni za „vlasnike“ tih pasa, te bez trunke griže savesti i morala, naplaćuje im svoje „usluge“: hvatanje psa 5500,00 dinara i 460,00 po danu boravka u njenom objektu?! Tako smo doživeli da šnterska služba, osnovana da ide na teren, naplaćuje građanima 1000,00 za „izlazak“ na teren (?!), ali i 1500,00 za „izgubljeno vreme“, sa čime se sretosmo prvi put!

Ali kao da sve prethodno nije dovoljno, VU VB pokreće prekršajne postupke zbog „napuštanja“ psa protiv ljudi koji su brinuli o uličnima?! Kraj nije ni blizu jer kazna je do 50.000,00 dinara! Pri svemu tome, VU VB kupi naše pse, ali ih sama izbacuje po obodima Beograda! Da ih seljaci motkama dotuku ako ih ne otruju: zar je to humano?

Ovo je pogrom bez presedana u istoriji Beograda, ali još je strašnije što sami čelnici Grada napisaše i usmeno potvrdiše da sve to ne služi ničemu?! Naime, kažu da azili nisu rešenje, kao što i nisu, pa zašto onda to rade? Kažu da će na mesta tih dobrih i sterilisanih pasa, ubrzo doći novi i to je tačno, pa zašto to onda rade? Kažu i zapisaše da je koncept megalomanskih azila za hiljade pasa neodrživ, ne samo ekonomski, već i zdravstveno (jer psi oboljevaju u takvim uslovima), te da se neminovno završavaju eutanazijom svih pasa, što je takođe tačno: pa zašto onda to rade?

Koliko košta poreske obveznike Beograda ova megalomanija od pet izgrađenih azila (još najavljuju nove?!) do enormne, nikad viđene ni u svetu, šinterske mašinerije? Zašto se toliki novac troši za nešto za šta se unapred zna, čak i kaže, da je propala investicija? Da li je to normalno? Svakako nije!

Sve prethodno je na granici zakonitosti jer Beograd nije doneo ni Program za kontrolu i smanjenje populacije pasa, što je bio dužan jer je to zakonska obaveza po članu 54. Zakona o dobrobiti. „Odluka“ o sklanjanju svih pasa je USMENA jer nam je to potvrđeno odgovorom koji smo dobili. Azili su napravljeni i psi u njih natrpani pre nego je donet novi Pravilnik o prihvatilištima. Zaposleni su ljudi koji nisu prošli obuku iz dobrobiti, a to je zakonska obaveza za sve koji rade sa životinjama, itd. Od sijaset članova Zakona, izvukoše par koji im služe za ovakav monstruzni naum, a sve druge krše! Ali to ih ne sprečava da se pozivaju na Zakon i da svima nama „uvode red“?! Na pudlicama treniraju strogoću?! Da li je to taj „red“?

Brutalnošću i nasiljem odiše svaki njihov korak, a onda mi budemo optuženi da je Protest politički obojen?! Ako neko u sred izborne kampanje sprovodi ovakav teror i diktaturu, a neko se pobuni, onda je to„politički“?! Nikom ne polažu računa ni za šta, mediji se „ne mešaju“, znamo i zašto, a mi se pitamo da li mi postojimo radi njih, ili bi trebalo oni nama da služe?

 
Photo: Stock

O transparentnosti ne može biti govora, vaninstitucionalno odlučivanje je način upravljanja, a nikome njihove namere i planovi nisu poznati?! Preostaje nam samo da se pitamo da li su uošte čuli ua EU i znaju li oni šta je to? Kažu da su odšete za ujede veliko opterećenje za budžet, nismo sigurni, no da li je moguće da sve ovo što rade manje košta?

Da zaključimo, od 1.6.2011. do 26.12.2011. 265 pasa je uginulo u njihovim objektima, a tu cifru svakako treba uvećati, bez da ih je iko ubio. Svega 211 pasa je 2011. boravilo u Ovči po rešenju za ozledu, što je objektivno zanemarljivo. Ovo je zločin prema psima i njihova likvidacija, ali i prema nesrećnim ljudima, ničim izazvan, bez svrhe i cilja, te bi zaista trebalo da objasne javnosti o čemu se radi u stvari?

Dotle, gledaćemo agresivne TV priloge o „efikasnoj“ i „humanoj“ politici Grada koja „rešava“ problem pasa! Nema ni „h“ od humanosti, ni prema ljudima, a kamoli prema psima.

star
Oceni
4.73
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak