Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (16)

Žene u crnom obeležile 20 godina od opsade Sarajeva

Državno organizovani zaborav

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Dušan Komarčević

Agresija se naziva građanskim ratom, a genocid se zove masovnim zločinom. Država Srbija je, kao i veliki deo građanstva, poricala da je naša zemlja uopšte bila u ratu , zatim su rekli – da, Srbija je bila u ratu, ali su svi činili zločine. Republika Srbija čini sve što je u njenoj moći, potpomognuta od strane institucija poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve, da se rat zaboravi da se zaborave zločini koje je organizovala država i da se krene u ono što zovu "putem evropskih integracija"

Četrdesetpetominutnim stajanjem u tišini na beogradskom Trgu Republike mirovna organizacija Žene u crnom obeležila je u petak, 6. aprila, dve decenije od početka srpske opsade Sarajeva i agresije države Srbije na Bosnu i Hercegovinu. Aktivistkinje i aktivisti su transparentima na kojima su ispisani toponimi zločina tokom rata u BiH još jednom istakli da žrtve ratova vođenih devedesetih godina prošlog stoleća ne smeju biti zaboravljene.

Miloš Urošević iz Žena u crnom kaže da je danas, 20 godina od početka opsade Sarajeva, u srbijanskim društvu na snazi “relativizacija agresije na BiH” i dodaje da je relativizacija “nastupila nakon poricanja”.

“Agresija se naziva građanskim ratom, a genocid se zove masovnim zločinom. Država Srbija je, kao i veliki deo građanstva, poricala da je naša zemlja uopšte bila u ratu , zatim su rekli – da, Srbija je bila u ratu, ali su svi činili zločine. Treću fazu čini državno organizovani zaborav. Republika Srbija čini sve što je u njenoj moći, potpomognuta od strane institucija, poput Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve, da se rat zaboravi da se zaborave zločini koje je organizovala država i da se krene u ono što zovu putem evropskih integracija”, rekao je Urošević za e-novine.

On dodaje da su "evropske integracije Srbije nemoguće bez suočavanja sa onim što se dešavalo u prošlosti”.

Odnos Demokratske stranke i njen odnos prema Bosni i Hercegovini jeste nastavak Miloševićeve zločinačke politike: Miloš Urošević
Photo: Dušan Komarčević

Godišnjica sramnog granatiranja glavnog grada Bosne i Hercegovine, koji je skoro četiri godine bio pod neprekidnom paljbom jedinica JNA, Vojske Republike Srpske i paravojnih formacija, u Srbiji 2012. godine poklopila se sa stranačkom kampanjom pred parlamentarne i predsedničke izbore. Lider Demokratske stranke Boris Tadić podneo je u sredu ostavku na mesto šefa države, te ga je na tom mestu u svojstvu vršioca dužnosti nasledila Slavica Đukić-Dejanović iz Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, stranke koja je simbol zločinačke politike koju je zvanični Beograd tokom 1990-ih sprovodio u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Ni dojučerašnji predsednik Tadić niti njegova Demokratska stranka - kao ni sve ostale partije vladajuće koalicije - nisu osetili potrebu da izjave bilo šta o najdužoj opsadi grada u istoriji modernog ratovanja.

Miloš Urošević smatra da društvo u Srbiji nije uspelo da iskorači iz sistema vrednosti koji je vladao devedesetih godina. Kao jednog od krivaca za takvo stanje Urošević vidi Demokratsku stranku koja, prema njegovom mišljenju, nastavlja politiku Slobodana Miloševića.

“Odnos Demokratske stranke i njen odnos prema Bosni i Hercegovini jeste nastavak Miloševićeve zločinačke politike realizovanja državno organizovanog projekta etnički čiste Velike Srbije. To pokazuje odnos Republike Srbije prema genocidnoj tvorevini Republici Srpskoj. Mi živimo u kontinuitetu sa zločinima iz prošlosti. Sistem vrednosti koji je važio tokom devedesetih na snazi je i sada”, kaže Urošević.

Photo: Dušan Komarčević

Opsada Sarajeva trajala je od aprila 1992. do kraja februara 1996. godine. Tokom 1.425 dana besomučnog granatiranja poginulo je skoro 11.500 ljudi, od toga 1.601 dete. U napadima tokom kojih je u proseku dnevno na grad padalo preko 300 granata, povređeno je više od 50.000 ljudi. Za pokolje počinjene nad žiteljima olimpijskog grada krajem 2003. je na 20 godina osuđen general Stanislav Galić koji je tokom rata bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK). Optuženi Galić je, prema navodima tužilaštva, naredio kampanju napada na civile ili je propustio da spreči zločine koje su počinili njegovi podređeni ili da ih kazni. General Galić je optužen i za zločin sprovođenja terora. Teror je, prema tužiocu, bio osnovna svrha kampanje napada.

"Dokazi pokazuju van razumne sumnje da su sarajevski civili zaista bili meta namernog napada snaga SRK", rekao je u svom obrazloženju sudija Alfons Ori.

 
Photo: Dušan Komarčević

Aktivista Žena u crnom Miloš Urošević kaže da država Srbija, uprkos brojnim pravosnažnim presudama, nastavlja da relativizuje zločine koje su počinili pripadnici JNA, Vojske Republike Srpske i članovi paravojnih formacija. Prema njegovim rečima srbijansko društvo mora proći kroz tranziciju iz autoritarnog u demokratsko društvo.

“Ova tranzicija podrazumeva tri stupnja: Srbija ima obavezu da žrtvama i preživelim pruži pravo na istinu; drugi nivo podrazumeva pravo na pravdu – procesuiranje agresora, sudsko utvrđivanje činjenica i pruženje ratne odštete žrtvama; treći stupanj je pružanje garancija da se zločini iz prošlosti neće ponoviti”, zaključio je Miloš Urošević.

Skup Žena u crnom kao i do sada obezbeđivale su jake policijske snage.

Sarajevske razglednice u Beogradu

Aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava delili su prolaznicima u petak u centru Beograda razglednice na kojima su ispisane izjave građanki i građana opkoljenog Sarajeva.

"Šta je vaš najveći dobitak? Da smo još uvijek živi. Kako je izgledala ’92, kako ’93, kako ’94? ’92 – trčanje u podrum; ’93 – bježanje od granata; ’94 – prolazi... Koje su vaše izgubljene iluzije? Da komšija neće udariti na komšiju... ... Koje riječi više ne koristite? Tita mi... Kad i gdje ste bili najsrećniji? Kad pođem ovom, umjesto onom ulicom, na koju baš padne granata. Kako biste opisali savršenu sreću? Pet metara drva u mom podrumu. Gdje biste voljeli da živite? U Sarajevu 1984. Koje riječi više ne koristite? Sloboda, sreća...“

Ovo su delovi razgovora koje su tokom opsade glavnog grada BiH autori publikacije Vodič za preživljavanje (FAMA international) vodili sa Sarajkama i Sarajlijama. Ovi isečci sarajevske stvarnosti našli su se na "razglednicama iz opsade", koje su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava delili sugrađanima 6. aprila u Knez Mihailovoj ulici, kako bi podsetili Beograđane na 20. godinu od početka opsade olimpijskog grada.

"Tokom četiri godine opsade Sarajeva ljudi koji su živjli u tom gradu nisu imali struju, vodu, gas, a bili su zasuti granatama. Danas, 20 godina kasnije, u Srbiji se o tome ne zna dovoljno, a najčešće se svako spominjanje opsade Sarajeva i dalje percipira kao izdaja Srbije i srpskog naroda", rekla je Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Inicijativa je organizovala i postavljanje sedam bilborda u Beogradu sa imenima žrtava opsade.

star
Oceni
4.78
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Sveučilišta u BiH

Pejzaži akademske Hirošime

image

Protest slovenačkih radnika u Ljubljani

Radnička prava nisu neprijatelj države

image

Određen datum Parade ponosa

Beogradski Prajd 31. maja

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak