Večernje novosti i četrdeset jeretika

Opasnost po Srblje: Paganski kultovi u okolini Beograda

Photo: tumblr.com

Mistični kultovi, ritualna ubistva, spiskovi za odstrel, žrtveni obredi – ovo je deo “pulp” palete beogradskog dnevnika koji je pošao u juriš na sekte u pravoslavnoj Srbiji

Dinamično je ovih dana u srbijanskim tabloidima. Dok Ringierova štampana čeda objavljuju “kokainske monologe” Biljane Srbljanović koju je policija, navodno, privela zbog posedovanja narkotika, pravoverne “Večernje novosti” takođe brinu o duhu kolektiviteta, no neprijatelja nisu pronašle u opijatima, već u malim verskim zajednicama. Naslovna konstrukcija – “40 sekti preti Srbiji: Spiskovi za odstrel i ritualna ubistva” – obećavala je tekst na talasnoj dužini “Trećeg oka”, izdavačko-svetonazornog sabrata “Večernjih”. Prvobitni utisak trebalo bi da upotpuni fotografija u članku: kolona žena u crnim odorama stoji u redu iza bodljikave žice. Prva među njima raširila je ruke, dok ostale mirno čekaju iza nje. Fotografija je propraćena jezovitim potpisom: Zastrašujuće: Brojne sekte imaju morbidne rituale.

Naivni čitalac, uveliko pripremljen na crne sveće i ritualni krvopljus pod svetlošću punog meseca, dobija pljusku otrežnjenja već u prvom stupcu: naime, autori teksta, izvesni R. Dr. – V. C. S., okreću se posve drugoj temi – broju (ne)registrovanih verskih zajednica u Srbiji. Saznajemo tako u “istraživačkom” uratku da je manje od jedne trećine verskih zajednica upisano u registar, što će reći 17 od šezdesetak koliko ih trenutno postoji na teritoriji Srbije. Glas države delegiran je resornom Ministarstvu vera: “Zakon iz 2006. predvideo je obavezu verskih zajednica da se upišu u registar. Prva je to početkom 2007. godine učinila Adventistička crkva. Da bi imala status pravnog lica, potrebno je da verska grupa podnese potpise najmanje 100 građana”, kazali su u Ministarstvu za beogradski list. Nešto više od 40 verskih zajednica, dakle, nije se iz različitih razloga registrovalo, ali autori teksta ne pokušavaju, čak ni u naznakama, da uđu u problematiku diskriminacije u Zakonu o verskim zajednicama, na čije nedostatke je civilni sektor u više navrata upozoravao, a o čemu je Milan Vukomanović svojevremeno detaljno pisao na sajtu Peščanika. Ovaj pravni akt, naime, pravi podelu na tri tipa verskih organizacija u Srbiji: tradicionalne, konfesionalne i ostale, pri tom ne definišući šta se pod ovim poslednjim uopšte podrazumeva. U zavisnosti od kategorije u koju su stavljene, verske zajednice imaju manja ili veća ovlašćenja, s tim da je SPC, kao državno čedo, stavljena u posebno povlašćen položaj.

Izvor: Večernje novosti

Nije zanimalo “člankopisce” to što Zakon na koji se Ministarstvo vera poziva zabranjuje registraciju verskih organizacija čiji naziv sadrži čak i deo naziva neke druge organizacije koja je već upisana u registar, čime mogućnost registracije gube sve denominacije s alternativnim imenima ili epitetima poput “pravoslavna”, “baptistička”, “adventistička”, itd.

Udarnički dvojac “Večernjih” taksativno je pobrojao neke od neregistrovanih organizacija, poput Hare Krišne, Sai Babe, Sai centra, sajentologa šamanista, ... Uskraćeni smo za deskriptivni momenat, te ne znamo kako Neregistrovani praktikuju svoju jeres, baš kao što u tekstu nećemo saznati ni kako prolaze oni koji se u Srbiji deklarišu kao pripadnici “netradicionalnih” konfesija. Poput Živote Milanovića, pripadnika Hare Krišne, koji je krajem 2010. dobio sudski spor protiv Države Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. Milanovića, žitelja jednog sela u okolini Jagodine, su lokalni klerofašisti godinama, sistematski maltretirali, presretali i napadali noževima, zbog čega je nekoliko puta bio hospitalizovan.

Iako je podneo krivičnu prijavu protiv NN lica, MUP do danas nije uspeo da pronađe počinioce. O radu policije dovoljno govori podatak da je u policijskim zapisnicima (igrajmo se malo Alo!-novinarstva) više puta pribeleženo da je Milanović pripadnik verske sekte i da “čudno izgleda”. Izveštaj iz aprila 2010. navodi da se većina napada na Milanovića dogodila u vreme glavnih pravoslavnih verskih praznika i da je on u razgovoru sa medijima naglašavao svoju versku pripadnost, što se, dakako, u Srbiji ne prašta.

Na listi za odstrel po kriterijumima "Večernjih" 

Photo: 2.bp.blogspot.com

Kako ne bi izgledalo da je nesrećni čitalac ostavljen da u belinama između redova traga za crnim misama, “Večernje” su tabloidni biser sačuvale za antrfile u kojem saznajemo da su najpoznatiji satanistički kultovi koji haraju Srbijom, ovim redom: Crna ruža, Crni škorpioni, Satanski vitezovi. Za razliku od Slobodana Medića i njegovih paravojnih bojovnika koji su sejali smrt po Hrvatskoj i Bosni, tzv. Crni škorpioni svoje radove nisu beležili kamerom, te nam ih autori teksta nisu mogli dočarati. Uostalom, kako bi “naši” Škorpioni uopšte mogli da predstavljaju pretnju po Srbiju, kada ih je pravoslavnom vodicom poškropilo Crkveno Lice, i to iz reda registrovanih “tradicionalnih verskih zajednica”!

Uzgred budi rečeno, pomenuta ilustracija “morbidnih rituala” iz prvog pasusa je fotografija u vlasništvu agencije Reuters i prikazuje Iračanke koje ispred biračkog mesta čekaju u redu za glasanje. U pravu su “Večernje”. Glasanje u današnjoj Srbiji, u kojoj je medijska lomača protiv nepoćudnih legitimna institucija, jeste morbidni ritual. Ali, to je već druga priča.

* E-novine šalju "Večernjim novostima" podstrek u formi video-spota, u nadi da će ih inspirisati da nastave sa istraživanjem subverzivnih elemenata u duhovnom ustrojstvu pravoslavnog bića