Kad Država spusti šapu na internet

Photo: familyhomesecurity.com

Dok se u zemljama sveta svakodnevno na ulicama okupljaju protivnici ACTA sporazuma koji bi, prema mišljenju stručnjaka, mogao da unese tektonske poremećaje u svet interneta i razmene informacija, vlade u balkanskim prćijama ćutke uvode cenzuru na svetsku mrežu

Vlada Hrvatske je od kompanije Google, prema pisanju Jutarnjeg lista, od 7. do 12. meseca 2010. godine, zahtevala cenzurisanje nekih sadržaja za korisnike iz te zemlje. Podaci iz Transparency izveštaja pokazuju da je bivša Vlada premijerke Jadranke Kosor tražila da se cenzuriše 10 spornih sadržaja, te su uklonjeni iz pretraživača.

Kako Google sam navodi, zahtev koji vlade upute na njihovu adresu nije direktno povezan sa stanjem cenzure u toj državi, jer se često poklapaju i sa pravilima o dopuštenom sadržaju koja sprovodi sam Google, a koje bi svetski pretraživač vremenom i sam uklonio.

Ova kompanija inače nema običaj da objavljuje tačan broj zahteva za cenzurom, ukoliko ih je manje od deset, stoga nije poznat tačan broj zahteva, kao ni sadržaj cenzurisanih sajtova. Valja napomenuti da pre ovog slučaja Google nije cenzurisao internet u Hrvatskoj.

KAKO TO RADI ISTOČNI SUSED: Uprava za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Republike Srbije uputila je nedavno internet provajderima dopis u kojem im preti da će ih novčano ili zatvorski kazniti ukoliko ne blokiraju pristup na 70 stranih sajtova za klađenje, među kojima su mybet.com , Oddsmaker , Skybet.com , 888poker . Kako bi pokazali da se ne šale, članovi Uprave, sa izvesnim Aleksandrom Vulovićem na čelu, pozvali su se na Zakon o igrama na sreću (ZIS), kao i na Krivični zakonik. Naime, članom 10. ZIS zabranjeno je priređivanje i učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu, a za koje se ulozi uplaćuju na teritoriji Republike Srbije. Ovim članom je zabranjeno i omogućavanje uplata uloga u RS za učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu.

Uprava je u svom dopisu naložila provajderima da, shodno članu 97. ZIS koji propisuje ko ima pravo na priređivanje igara na sreću, izvrše “hitnu blokadu pristupa” internet stranama.

Žarko Ptiček, stručnjak u oblasti IT prava, kazao je za e-Novine da Uprava za igre na sreću nema ovlašćenja da šalje ovakav dopis koji, kako kaže, nema uporište niti u jednom zakonu, počevši od Ustava.

“Dopis koji su oni poslali nema karakter naredbe niti rešenja, niti ima bilo kakav pravni karakter koji može da se podvede pod nešto što stvara obavezu. Problem je u konkretnom slučaju u Zakonu o igrama na sreću u članu 10. koji kaže da je zabranjeno omogućavanje učestvovanja u igrama na sreću preko sredstava elektronske komunikacije koje organizuje lice koje ne poseduje odobrenje”, kaže Ptiček i dodaje da je ovaj član loše formulisan, što otvara prostor za slanje novih dopisa.

“Postavlja se pitanje šta znači omogućavanje učestvovanja. Učestvovanje je omogućila Elektroprivreda Srbije koja dobavlja struju. Ako nema struje, onda nema ni elektronskog organizovanja igara na sreću. Omogućila je kompanija Telekom posredstvom čijeg linka se vrši internet komunikacija. Onaj ko je prodao računar je takođe omogućio to isto. Dalje, provajder. Na kraju, banka preko koje se vrši plaćanje itd. Širina postavljene zakonske odredbe je neverovatna. Po istom osnovu po kojem se dopis šalje provajderima, se isti dopis može poslati svim navedenim subjektima. To je glavni problem”, smatra Žarko Ptiček.

Inače, predsednik Hrvatske Ivo Josipović - koji je javno podržao ACTA sporazum, što je kod jednog dela javnosti izazvalo oštro negodovanje - najavio je u ponedeljak da će uskoro organizovati okrugli sto o kontroverznom sporazumu o zaštiti intelektualnog vlasništva, te da će na debati učestvovati protivnici i zagovornici ACTA.

"'S jedne strane legitiman je zahtjev da se zaštite autorska prava, ali s druge treba paziti da se bilo kojim instrumentom zaštite ne naruši sloboda izražavanja na internetu", rekao je Josipović.

U Srbiji je za sada o spornom ugovoru održana samo jedna debata koju je organizovala Piratska partija.