Srpsko pravosuđe: Fendovana krmača

Izbegla fendovanje: Reformisana krmača

Photo: mpc

Reformisano sudstvo Snežane Malović Sneki, srpske ministarke pravde, radi punom parom i u provinciji. Između ostalog, najagilniji su po pitanju fendovanja pokretne imovine tzv. izvršnih dužnika radi naplate novčanog potraživanja od strane tzv. izvršnih poverioca. U tu svrhu, nesretnim dužnicima prvo se popisuje imovina, potom iz suda istu objave u oglasima sa ustanovljenim cenama, a na kraju sledi i prodaja na licitaciji. Međutim, dok oni najbogatiji i najbahatiji građani Srbije oličeni u političarima i tajkunima prave viceve na račun srpskog pravosuđa, pa se čak i javno sprdaju sa istim, identičnu privilegiju ne dele i ostali građani. Primer na koji su nam ukazali naši čitaoci iz Kikinde samo je još jedna ilustracija dekadentnosti srpskog pravosuđa. Naime, u Kikindi nadležni sudski organi ne biraju šta će oduzeti od građana te se kao predmet fendovanja, između ostalog, našla i pokretna imovina u vidu krmače od cirka 188 kilograma, zatim, betonski stub, koze sjarene, kompresor prave boje i ugaona garnitura šarene boje, ali i nepoznati računarski objekti penium i penzium 4

Izvesni Kikinđanin iz nekog razloga ostao je dužan jednom svom sugrađaninu. Do naplate dugovanja, odnosno potraživanja krenulo se sudskim putem pa je nakon izvesnog vremena Osnovni sud u Kikindi obavestio stranke u sporu o tome da su kod izvršnog dužnika (nesretnika kojem fenduju imovinu) popisane i procenjene određene stvari, između ostalog i krmača za koju su nadležni nakon merenja na reformisanom kantaru zaključili da je teška cirka 188 kilograma te istu procenili na celih 18 hiljada dinara. Zapisnik je napravljen u avgustu prošle godine, a sud je istovremeno odredio javno nadmetanje za prodaju popisanih stvari tek početkom ove godine. Do tada se Kikinđaninu kome su popisali imovinu, striktno zabranjuje raspolaganje popisanim stvarima pa i krmačom, uz noticu da se da se na javnom nadmetanju stvari kupuju u viđenom stanju. U ovom slučaju, a pošto je dužniku zabranjeno da raspolaže sa popisanom životinjom, postoji opravdana bojazan da će krmača skomolati bez hrane te da će se tako za nekoliko meseci na licitaciji, u stvari, naći - uginula krmača. Izuzev ako u reformisanom sudstvu nemaju neko rešenje u ovakvim situacijama, a koje pritom ima uporište u fenomenu vaskrsenja, na primer.

Pored krmače od 188 kilograma, sud u Kikindi građanima je oduzeo još štošta i potom oglasio nadmetanje za prodaju. U oglasima koji su objavljeni na portalu Osnovnog suda u Kikindi, pored ostalog, možete pronaći i eventualno pazariti sledeće, svakako, pod uslovom da se prvo izborite sa pravopisnim kermesom, x-files nazivima i ingenioznim opisima robe koje su sudski notaroši podmetnuli u oglasima: "rasturivač đubriva u lošem stanju" (5.000); "računar penzium 4" (10.000); "računar koplet sa štampačem penium 4" (30.000); "svinče 100 kg" (10.000); "prase oko 20 kg 1 kom" (850); "video igra-avioni" (3.000); "B.P. cucle trkačko" (8.000); "trpezarijski sto sa 6 stolice" (8.000); "šank drven braon boje" (40.000); "stčić-klub" (4.200); "koze sjarene - 5 komada" (60.000); "televizom u boji 'Box' 54 cm" (10.000); "ugaona garnitura šarene boje" (nije napisana cena, verovatno - neprocenljiva, zbog navedene boje, prim. aut.); "komodica drvena braon" (ni za komodicu nije istaknuta cena); "tri bicikla različita pravo, žute i crvene boje" (3x5.000); "nikko" (3.000); "profesionalni kompresor prave boje" (20.000); "betonski stub 12x12 10 kom. x 360,00 din." (3.600); "velika ljuljaška za ljuljanje" (8.000);  "13 komada ovaca rase 'vitengers' cena po kilogramu = 100,00 dinara ovce zajedno imaju 130 kg = 130.000"; "metalni kiosk zelene boje sa magacinom za kioska" (300.000); "sto" (600), takođe, "svinje oko 60 kg – 2 komada" (9.360), "kauč sive boje" po ceni od 4.800, ali i "krmača" za 18 tisuća, odnosno "drvena polica" (600).

Izgleda da ovako reformisano sudstvo zahteva i nalaže da se fenduje sve živo i mrtvo bez obzira na novčanu vrednost i kvalitet. Pa tako, na primer, pored toga što građanima oduzimaju ručna kolica i stara bicikla pa ih prodaju za 450, odnosno 600 dinara, koliko god to delovalo besmisleno pa čak i bizarno, u reformisanoj malovićevskoj filijali u Kikindi udostojili su se da izvesnom Ištvanu iz sela Sajan fenduju, verovali ili ne, "kablove za traktor crne boje", koje su nadležni u ovom sudu procenili na cirka 100 dinara vrednosti i potom oglasili na prodaju.

Šta su študirali osioni Malovićkini puleni iz jednog od najsiromašnijih vojvođanskih okruga dok su popisivali i potom oglašavali na prodaju predmete vredne par stotina dinara - nije poznato. Međutim, sasvim je sigurno da su ovom prilikom preskočili basamak više na beskrajno visokom stepeništu beskrupuloznosti na štetu svojih osiromašenih sugrađana.