Zabranjeno za pijance i veće životinje

Photo: Jean Louis Courtinat

Još je alkohol strujao telima od blagdana opijenog pučanstva u Srbiji, lagano se u trbusima građana varila tradicionalna holesterolska trpeza, kada je u dnevnim listovima osvanuo otrežnjujući naslov: “Pijani građani ne mogu više u javni prevoz”

Nedugo pošto je istekao trodnevni praznični veto na Odluku Skupštine grada o zabrani prodaje alkohola nakon 22 sata, mamurna beogradska javnost je obaveštena da će ubuduće, pored obaveznog čekiranja “Bus plus” kartica na ulazu u vozila javnog prevoza, morati da se podvrgne alko-testu pre nego uđe u autobus. Pijanim građanima zabranjen je ulazak u vozila javnog prevoza na osnovu izmena Odluke o javnom linijskom prevozu putnika koje su odbornici Skupštine grada izglasali na poslednjoj sednici, javio je Tanjug. Na osnovu člana 39. “lica u napitom stanju” (Politikina konstrukcija) neće moći da koriste usluge Gradskog saobraćajnog preduzeća. Pojašnjenje je stiglo od nadležnih iz Direkcije za javni prevoz koji kažu da su gradski odbornici doneli ovu odluku da bi se većina putnika zaštitila od pijanica.

“Ako neko ne može ni da stoji, ili maltretira ostale putnike, onda će ga vozač na prvoj stanici zamoliti da izađe iz vozila. Ukoliko on to odbije, vozač će službenim mobilnim telefonom kontaktirati dispečerski centar GSP-a koji će pozvati komunalnu inspekciju ili komunalnu policiju da intervenišu i 'spornog' putnika da izvedu napolje”, rekli su za Politiku u Direkciji. Alkoholisanom nema spasa ni ukoliko komunalni pendrekaši budu zauzeti – ovlašćenja da ga izbace iz limene kante na točkovima dobili su i kontrolori GSP, njih cirka 300 grla.

Nepristojno znatiželjni mogli bi se upitati kako je gradska vlast izlazila do sada sa gorućim problemom Gradskog saobraćajnog preduzeća, no odgovor se krije u Zakonu o javnom redu i miru koji je još uvek na snazi. Naime, član šest tog zakona kaže da onaj “ko svađom ili vikom remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 20 dana”. Do sada je, dakle, bilo potrebno samo prijaviti nasilnika – pijanog ili treznog, svejedno – i sačekati da se “momci u plavom” pobrinu za veseljaka ili već grupu njih. Novom odredbom pažnja se usmerava isključivo na putnike koji vole da potegnu flašu, čime se, izgleda, direktno stavljaju na listu onih koji u slobodno vreme potežu hladno i vatreno oružje na goloruke saputnike u javnom prevozu.

Konstruktivni predlog gorepotpisanog: Transporter za pijance

Photo: jaunted.com

Dok je prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, vozačima zabranjeno da imaju više od 0,5 promila alkohola u krvi, trust mozgova iz Gradske skupštine nije se potrudio da nam objasni sa kolikom količinom alkohola će beogradskom pučanstvu biti dozvoljen ulaz u autobus. Pošto su nam u Skupštini grada kazali da će Odluka uskoro biti dostupna javnosti na sajtu Službenog lista, ostaje nam da nagađamo koji su parametri za otkrivanje putnika pod gasom. Hoće li na prednjim vratima kod vozača biti organizovan alko-test za korisnike koji, uzgred budi rečeno, za jednokratnu kartu u najjeftinijoj varijanti moraju da izdvoje 60 dinara (nešto više od 60 centi)? Je li glasan razgovor dovoljan indikator? Koliko decibela je prihvatljivo? Šta je sa transparentnim pevanjem? Da li je iritantno njihanje glavom dok iz slušalica MP3 plejera ide nova stvar grupe TBF nešto što građanina stavlja na listu sumnjivih? Ili su osumnjičeni oni koji “kljucaju” od umora nakon radnog dana?

Još malo o javnom prevozu. Na decembarskoj sednici Gradske skupštine – možda čak istoj onoj na kojoj je građanima zabranjen ulazak u buseve ukoliko se kreću na četiri umesto na dva ekstremiteta – krznenim četvoronošcima je dozvoljeno da pohode mobilne GSP hramove, što je, s razlogom, obradovalo vlasnike pasa i mačaka. Barem one čiji su kučeći mezimci niži od 40 cm i mogu da stanu u transporter koji treba da bude obezbeđen katancem ili rajsferšlusom. Gabaritnije rase kućnih ljubimaca mogle bi se požaliti na diskriminaciju na zapreminskoj osnovi, ali je s razlogom u prvi plan stavljena činjenica da je ovo prvi pravni akt koji životinjama daje znatno veći spektar prava nego ikada ranije u Srbiji.

Sudeći po dosadašnjim odredbama, nema tog transportera, sa ili bez katanca, kojim će ljubitelji alkohola moći da se prevezu kući nakon izlaska. Ukoliko se odluče za taksi kao prevozno sredstvo, nije izvesno da će do odredišta stići. Kako piše Politika, pojedina beogradska taksi udruženja izbegavaju da voze pijane putnike, a taksi-vozači imaju pravo da odbiju "putnika koji se tetura".

Čak i ako izabere šetnju trebalo bi da se pripazi, jer, kako piše dnevna štampa, pešaku u pijanom stanju koji se tetura idući kolovozom, leži na putu ili na bilo koji način ometa saobraćaj, sledi kazna od 15.000 do 30.000 dinara u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja.

Nada za žitelje “kulturnog centra Balkana”, kako ovdašnji političari vole da tepaju Beogradu, jeste doček 2013. godine kada, ponukani iskustvom iz decembra 2011, možemo očekivati da će Skupština grada suspendovati svoje “genijalne” odluke barem na tri dana. Taman toliko dugo da građani obnevideli od cuge i praznične atmosfere zaborave na pitanje ustavnosti odluke o zabrani prodaje alkohola nakon 22 sata. Taman toliko da pređu preko dandara kojima ih bednici na lokalnom i državnom nivou svakodnevno čašćavaju. Taman toliko da se sažive sa poraznom istinom - da njihovi životi u ovom gradu i zemlji, za razliku od kućnih životinja, sve više poprimaju epitet pasji.