Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (96)

Govornica Vojvođanskog kluba: Janja Beč Nojman

Referendum za republiku Vojvodinu

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

U izjavi za Vojvođanski klub, sociološkinja Janja Beč Nojman založila se za osnivanje Vojvođanskog instituta za holokaust i studije genocida, kao i za sprovođenje referenduma u Vojvodini sa pitanjem da li su građanke i građani Vojvodine za republiku u okviru federalne Srbije.

Vojvodina je od nekada izuzetno razvijenog federalnog dela u bivšoj SFRJ, odmah iza Slovenije, danas nedovoljno razvijena regija u državi Srbiji. Prema podacima Svetske banke GNP je u Vojvodini 1990. bio 3006 dolara a u Srbiji 2275. Ispod linije siromaštva 1989. živelo je 8 odsto stanovništva Vojvodine i 21 odsto stanovnika Srbije. Nivo nepismenih je 1981. u Vojvodini bio 5.8 odsti a u Srbiji 10.9 odsto. Ta dva pokazatelja, bogatstvo i pismenost, važni su civilizacijski parametri i daju preciznu sliku o položaju i odnosu, navodi sociološkinja Janja Beč Nojman u izjavi za Vojvođanski klub.

"Vojvodina je opljačkana ratovima 1991-1999. Rat se mora platiti. Tenk troši mnogo više nego automobil. Putovati automobilom je jeftinije nego na tenku. Tenk troši 300 litara benzina a automobil 5 do 6. Ko je platio rat? Oni koji su imali. Vojvodina pre svega. Ne možeš uzeti od onog ko nema. To je bila politika prema Vojvodini od 1945. a koja se zvala Vi imate, niste gladni! Danas je Vojvodina gladna. Zasto nema istraživanja koliko ljudi danas živi ispod linije siromaštva u Vojvodini? Koliko ima narodnih kuhinja u kojima humanitarna organizacija B92 (ja sam ranije verovala da je to radio- televizija), deli tanjir čorbe u nekad prebogatim selima?

Od 1987. građanke i građani Vojvodine žive pod pritiskom svih vrsta strahova koji se stalno obnavljaju - strah od gladi, novih ratova, siromaštva, bolesti, progona. Od 1987. živi pod pritiskom zavisnosti od moći onih koji dele ili ukidaju radna mesta, dele ili smanjuju penzije, dele ili ukidaju stavke u budžetu, dele ili ne dele tanjir čorbe u narodnim kuhinjama. Pa nekom meso a nekom samo voda.

To stvara mentalitet logora, a ne mentalitet uspešne i bogate zajednice koja sada u Vojvodini postoji samo u sećanju. Ogromna je moć kada se u logoru deli čorba. Posebno kod onih koji su imali iskustvo traume gladi, a upravnici su logora, ili su bar oni koji dele čorbu. Nije ni to loša pozicija u logoru.

Sve to stvara osećaj nemoći i očaja.

Možda nije ubijena nada? Možda upravo sećanje na bogatstvo i pismenost kao civilizacijske pokazatelje, mogu da budu osnova za preokret u Vojvodini? Krize stvaraju dezorijentaciju. Vojvodina je dezorijentisana. Ona ima velik potencijal, ali nema političku elitu da se suoči sa realnošću i krene u preokret.

Nije Vojvodina više nikakva lokomotiva napretka Srbije, koju ona vuče prema Evropi. To su fantazije. Voz od Pančeva do Zrenjanina, 50 kilometara razdaljine, prelazi za dva i po sata. Ma kakva lokomotiva?!

Vojvodina je suočena sa dvostrukim zidom ćutanja - onim od 1945. i ovim podignutim posle ratova 1991-1999. koji je još jači, dublji i opasniji. Vojvodina ima „bele mrlje“ u sećanju; „bele mrlje“, ono o čemu se ne govori ni javno ni u porodicama. To je pola miliona proteranih Nemaca posle Drugog svetskog rata i 200.000 građana i građanki Vojvodine koji su otišli pod pritiskom posle 1991. Utvrđivanje broja stradalih po logorima posle 1945. i 1991. je civilizacijski zadatak Vojvodine."

U izjavi za Vojvođanski klub, sociološkinja Janja Beč Nojman založila se i za osnivanje Vojvođanskog instituta za holokaust i studije genocida, kao i za sprovođenje referenduma u Vojvodini sa pitanjem da li su građanke i građani Vojvodine za republiku u okviru federalne Srbije.

 

star
Oceni
4.50
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak