Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (17)

U Koviljači nešto smrdi, a nije sumpor

Banjski fašizam

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Da crno ostane crno, a belo ostane belo: Čuvari čistote bele rase iz Banje Koviljače
Da crno ostane crno, a belo ostane belo: Čuvari čistote bele rase iz Banje Koviljače
Photo: b92.net

Navodno sablažnjeni jer su petorica azilanata iz Avganistana silovali britansku državljanku koja je bila gost njihove inače idilične palanke, građani Banje Koviljače, njih oko 2.000, organizovali su ogavan, rasistički skup patetično-pretećeg naziva "Ko je sledeći?". Iza tog naziva krije se opasno, unapred abolirano huškanje kojim palančani sami sebi poručuju da, pod maskom brige za sopstvenu bezbednost, konačno imaju na kome da istresu svu fustraciju i agresiju izazvanu idiotskom politikom koju srpski političari marljivo gaje prema svojim podanicima i svetu

Ti licemeri i kukakvice iz Banje Koviljače postali su paradigma šovinističkog mentaliteta koji je u Srbiji Borisa Tadića konačno ustoličen kao srpski nacionalni interes i koji kao idealnog čoveka vidi kao samozaljubljenu jajaru uvek spremnu da glasa na izborima i još spremniju da ćuti. Ne smejući ni da pisnu zbog užasnog stanja u koje su zapali najpre zahvaljujući svom podaničkom mentalitetu i nezamislovoj lenjosti, i sledeći logiku koja je većini građana Srbije prirasla za srce - da kinje slabije od sebe - jajare iz Banje Koviljače shvatile su da je lakše, mudrije i isplativije da svoju neurozu i nemoć usmere prema azilantima smeštenim u njihovoj palanci, umesto da traže odgovornost političara koji su temeljno uništili sve u Srbiji, pa i njihovu dragu Banju. 

Ovo je izuzetno korisno po dva osnova. Najpre, njihova bedna radna mesta koja su zaposeli zahvaljujući partijskoj pripadnosti, budući da znanja nemaju; redovne državne plate; mogućnost besomučnog korišćenja bolovanja; odsustvo od tri dana za sopstvenu krsnu slavu i dva za taštinu; ničim zasluženi godišnji odmor - ništa od toga dupeuvlakački trutovi neće ugroziti ukoliko ne kritikuju vlast. Tu je, zatim, za dušu i telo blagotvorno izbacivanje agresije koje će ostati nekažnjeno jer će stradati tamo neki obojeni, što mumlaju a ne govore i klanjaju a ne krste se, a takve nije grehota tući.  

Mržnja prema dugima, na kraju, spasiće izvorne rasno, nacionalno, verski i jezički čiste jajare iz Banje neprijatne istine - da sunovrat banjskog turizma u njihovoj palanci nije posledica samo loše političke i društvene klime u Srbiji, jer savremena turistička ponuda ište mnogo više od prodavanja tople vode. To kurčenje da su najstarija banja u nekoj marginalnoj zemlji u kojoj se nekada davno banjao neki senilni kralj nikog više ne može da impresionira.

Zato su, ne bi li ono malo neostrašćenih i nacionalizmom neopoganjenih sugrađana priveli na svoju stranu, organizatori skupa upotrebili su sirov ali vrlo uverljiv metod zastrašivanja - štampali su plakate koji graždanima jasno stavljaju do znanja ko je kriv za sve njihove muke: AZILANTI!, a da bi i poslednjem duduku sve bilo jasno, dodali su i saobraćajni znak za opasnost. Našlo se tu mesta i za retoriku koju poznajemo iz perioda "oslobađanja" Vukovara u čijoj je suštini poziv na preventivno delanje: "Danas u Banji Koviljači sutra u mojoj kući!!!" Dakle, ako želite sprečite nasilje vi udrite po onima za koje mislite da su sumnjivi. A sumnjivi su oni koji nisu naši, a naši nisu, pokazaće uskoro trijumfalni rezultati popisa, oni koji po nacionalnosti nisu Srbi, ne govore srpski i ne ispovedaju pravoslavlje. Ostali su na nivou statističke greške.

Azilanti, opasnost na putu za otvoreni rasizam: Promotivna kampanja banjskog fašizma
Photo: FB

Rasistički plakat - koristeći pandurski termin "lice" za označavanje ljudskog bića, iz čega je jasno da su poruke plakata pisane po tzv bezbednosnim kancelarijama, a da su prelom i štampu odradile Dveri srpske, Obraz ili Naši, pojedinačno ili saborno  - sadrži i sve potrebne populističke floskule koje navodno ukazuju na goruća pitanja koja su, naravno, posledica delovanja azilanata. Najpre, oni se definišu kao potpuna nepoznanica jer se "ne zna ko su", što je odlična podloga za sejanje paranoje, oprobana u svim filmovima koji se bave invazijom poganih vanzemaljaca koji bi da razbucaju Zemlju, oduzimajući tako Zemljanima rođenjem dato pravo da sami unište svoju planetu. O njima se ne zna ni "ko ih usmerava na naše prostore!". Ne zna se "kakve su im namere!". Ne zna se "kako su došli u Srbiju!".

Ko još nije shvatio, izbija mržnja sa plakata, azilanti "pokazuju agresivno ponašanje i međusobno i prema građanima Srbije." Zaključak se sam nameće: "Zbog toga ih ne želimo u svojoj okolini", ponosno izjavljuju građani Banje Koviljače. Navodno, zabrinuti su za svoju decu - istu onu što ih puštaju da ih ulica vaspitava umesto roditelja; za svoje sestre - iste one što ostaju bez čitavog nasledstva jer ovde samo sinovi čuvaju čistotu porodične krvi; za svoje majke - iste one kojima prilježno pune sigurne kuće da se pater familias ne iznervira slušajući zvocanje... Već sledećeg dana otišlo se dalje - prepadnuti roditelji iz Banje Koviljače zloupotrebili su sopstvenu decu u ostvarenju svojih ciljeva i umesto u školu, na šta ih zakon obavezuje, zadržali ih kod kuće, pravdajući postupke strahom od azilanata. Mediji su, kao i uvek kada treba izvrgnuti ruglu tuđine i opravdati nesposobnost sopstvenog naroda, objasnili čitalaštvu da su azilanti rasterali turiste iz Banje ukazujući na zabrinjavajuću i preteću statistiku - da je svaki treći stanovnik Banje azilant.

Predanje kaže da su Banja Koviljača i njena lekovitost postali poznati kada je iznemogli konj iz nekog karavana ostavljen da krepa u crnom mulju i toploj, smrdljivoj, sumporovitoj vodi kraj puta. Kada se karavan kasnije istim putem vraćao na svoje polazište, potpuno oporavljeni konj pasao je travicu. Naselje preko kojeg je karavanski put vodio, i od kog je kasnije nastala Banja Koviljača, zvalo se Smrdan jer je voda iz izvorišta imala miris mućkova. Iako je ime promenjeno zadah, ovog puta rasističke truleži, i dalje štipa oči.

Prvi segregacioni protest u Srbiji: U izjavi za e-Novine, Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije kaže da je, uvažavajući činjenicu da se ljudi uznemire kada se u jednom mestu naglo promeni etnička struktura, skup u Banji Koviljači bio usmeren protiv ljudi izrazito drugačije vere i rase, s obzirom na to da su među azilantima većinom Avganistanci, Kurdi ili Afrikanci. 

"Sigurno je da lokalna zajednica nije ništa učinila da građanima Banje Koviljače objasni da se radi o ljudima u vrlo teškom položaju, o nesrećnicima koji su ko zna koliko platili da bi ilegalnim kanalima došli do naše zemlje. Osećam veliku nelagodu kada vidim da se deca ne puštaju u školu čime se toj deci šalje poruka da ljudi druge vere, rase i nacije žele da ih opljačkaju, siluju i ubiju. Rasizam se dakle neguje od malih nogu. Ne krivim toliko ljude koji su protestvovali već lokalnu zajednicu i političke stranke u Banji Koviljači koji se nisu postarali da azilante približe lokalnom stanovništvu i pokažu da su to ljudi, kao i milioni drugih u svetu, koji traže sreću za sebe i svoju porodicu. Ministar prosvete je trebalo pod hitno da ode tamo i razgovara sa roditeljima jer azilanti nisu realna pretnja. Koliko sam mogao da vidim u medijima, stanovnicima Banje Koviljače je smetalo što ti ljudi, kada ih vide po prodavnicama, izgledaju drugačije. Dakle, svaka čast lokalnoj zajednici koja plaši decu da će ih napasti oni koji drugačije izgledaju", rekao je Korać, napominjući da je ovo "jedan od prvih segregacionih protesta u Srbiji".

Ovo je izuzetno korisno po dva osnova. Najpre, njihova bedna radna mesta koja su zaposeli zahvaljujući partijskoj pripadnosti, budući da znanja nemaju; redovne državne plate; mogućnost besomučnog korišćenja bolovanja; odsustvo od tri dana za sopstvenu krsnu slavu i dva za taštinu; ničim zasluženi godišnji odmor - ništa od toga dupeuvlakački trutovi neće ugroziti ukoliko ne kritikuju vlast. Tu je, zatim, za dušu i telo blagotvorno izbacivanje agresije koje će ostati nekažnjeno jer će stradati tamo neki obojeni, što mumlaju a ne govore i klanjaju a ne krste se, a takve nije grehota tući.  
Mržnja prema dugima, na kraju, spasiće izvorne rasno, nacionalno, verski i jezički čiste jajare iz Banje neprijatne istine - da sunovrat banjskog turizma u njihovoj palanci nije posledica samo loše političke i društvene klime u Srbiji, jer savremena turistička ponuda ište mnogo više od prodavanja tople vode. To kurčenje da su najstarija banja u nekoj marginalnoj zemlji u kojoj se nekada davno banjao neki senilni kralj nikog više ne može da impresionira.
Zato su, ne bi li ono malo neostrašćenih i nacionalizmom neopoganjenih sugrađana priveli na svoju stranu, organizatori skupa upotrebili su sirov ali vrlo uverljiv metod zastrašivanja - štampali su plakate koji graždanima jasno stavljaju do znanja ko je kriv za sve njihove muke: AZILANTI!, a da bi i poslednjem duduku sve bilo jasno, dodali su i saobraćajni znak za opasnost. Našlo se tu mesta i za retoriku koju poznajemo iz perioda "oslobađanja" Vukovara u čijoj je suštini poziv na preventivno delanje: "Danas u Banji Koviljači sutra u mojoj kući!!!" Dakle, ako želite sprečite nasilje vi udrite po onima za koje mislite da su sumnjivi. A sumnjivi su oni koji nisu naši, a naši su, pokazaće uskoro trijumfalni rezultati popisa, oni koji po nacionalnosti nisu Srbi, ne govore srpski i ne ispovedaju pravoslavlje. Ostali su na nivou statističke greške.
Rasistički plakat - koristeći policijski termin "lice" za označavanje čoveka, iz čega je jasno da su poruke plakata pisane u Bezbednosno informativnoj agenciji, a su prelom i štampu odradile Dveri srpske, Obraz ili Naši, pojedinačno ili saborno  - sadrži i sve potrebne populističke floskule koje navodno ukazuju na goruća pitanja koja su, naravno, posledica delovanja azilanata. Najpre, oni se definišu kao potpuna nepoznanica jer se "ne zna ko su", što je odlična podloga za sejanje paranoje, oprobana u svim filmovi koji se bave invazijom poganih vanzemaljaca koji bi da razbucaju Zemlju, oduzimajući tako Zemljanima rođenjem dato pravo da sami unište svoju planetu. O njima se ne zna ni "ko ih usmerava na naše prostore!". Ne zna se "kakve su im namere!". Ne zna se "kako su došli u Srbiju!".
Ko još nije shvatio, izbija mržnja sa plakata, azilanti "pokazuju agresivno ponašanje i međusobno i prema građanima Srbije." Zaključak se sam nameće: "Zbog toga ih ne želimo u svojoj okolini", ponosno izjavljuju građani Banje Koviljače. Navodno, zabrinuti su  za svoju decu - istu onu što ih puštaju da ih ulica vaspitava umesto roditelja; za svoje sestre - iste one što ostaju bez čitavog nasledstva jer ovde samo sinovi čuvaju čistotu porodične krvi; za svoje majke - iste one kojima prilježno pune sigurne kuće da se pater familias ne iznervira slušajući zvocanje... Već sledećeg dana otišlo se dalje - prepadnuti roditelji iz Banje Koviljače, zloupotrebili su sopsttvenu decu u ostvarenju svojih ciljeva i umesto u školu, na šta ih zakon obavezuje, zadržali ih kod kuće, pravdajući postupke strahom od azilanata. Mediji su, kao i uvek kada treba izvrgnuti ruglu tuđine i opravdati nesposobnost sopstvenog naroda, objasnili čitalaštvu da su azilanti rasterali turiste iz Banje ukazaujući na zabrinjuću i preteću statistiku da je svaki treći stanovnik Banje azilant.
Predanje kaže da su Banja Koviljača i njena lekovitost postali poznati kada je iznemogli konj iz nekog karavana ostavljen da krepa u crnom mulju i toploj, smrdljivoj, sumporovitoj vodi kraj puta. Kada se karavan kasnije istim putem vraćao na svoje polazište, potpuno oporavljeni konj, pasao je travicu. Naselje preko kojeg je karavanski put vodio, i od kog je kasnije nastala Banja Koviljača, zvalo se Smrdan jer je voda iz izvorišta imala miris mućkova. Iako je ime promenjeno, zadah, ovog puta rasističke truleži, i dalje štipa oči.
Prvi segregacioni protest u Srbiji
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije kaže da je, uvažavajući činjenicu da se ljudi uznemire kada se u jednom mestu naglo promeni etnička struktura, skup u Banji Koviljači je bio protiv ljudi izrazito drugačije vere i rase, s obzirom da su većina azilanata Avganistanci, Kurdi ili Afrikanci. 
"Sigurno je da lokalna zajednica nije ništa učinila da građanima Banje Koviljače objasni da se radi o ljudima u vrlo teškom položaju, o nesrećnicima koji su ko zna koliko platili da bi ilegalnim kanalima došli do naše zemlje. Osećam veliku nelagodu kada vidim da se deca ne puštaju u školu čime se toj deci šalje poruka da ljudi druge vere, rase i nacije žele da ih opljačkaju, siluju i ubiju. Rasizam se dakle neguje od malih nogu. Ne krivim toliko ljude koji su protestvovali već lokalnu zajednicu i političke stranke u Banji Koviljači koji se nisu postarale da azilante približe lokalnom stanovništvu i pokažu da su to ljudi, kao i milioni drugih u svetu, koji traže sreću za sebe i svoju porodicu. Ministar prosvete je trebalo pod hitno da ode tamo i razgovara sa roditeljima jer azilanti nisu realna pretnja. Koliko sam mogao da vidim u medijima stanovnicima Banje Koviljače je smetalo što ti ljudi, kada ih vide po prodavnicama, izgledaju drugačije. Dakle svaka čast lokalnoj zajednici koja plaši decu da će ih napasti oni koji drugačije izgledaju. Ovo je jedan od prvih segregacionih protesta u Srbiji", kaže Korać za E-novine.Banjski fašizam
Navodno sablažnjenji jer su petorica azilanata iz Avganistana silovali britansku državljanku koja je bila gost njihove inače idilične 
palanke, građani Banje Koviljače, njih oko 2.000, organizovali su ogavan, rasistički skup patetično-pretećeg naziva "Ko je sledeći?".
Iza tog naziva krije se opasno, unapred abolirano huškanje kojim palančani sami sebi poručuju da, pod maskom brige za sopstvenu 
bezbednost, konačno imaju na kome da istresu svu fustraciju i agresiju izazvanu idiotskom politikom koju srpski političari marljivo gaje 
prema svojim podanicima i svetu   
Ti licemeri i kukakvice iz Banje Koviljače postali su paradigma šovinističkog mentaliteta koji je u Srbiji Borisa Tadića konačno ustoličen 
kao srpski nacionalni interes i koji kao idealnog čoveka vidi kao samozaljubljenu jajaru uvek spremnu da glasa na izborima i još spremniju da ćuti. Ne smejući ni da pisnu zbog užasnog stanja u koje su zapali najpre zahvaljujući svojojm podaničkom mentalitetu i nezamislovoj lenjosti, i sledeći logiku koja je većini građana Srbije prirasla za srce - da kinje slabije od sebe - jajare iz Banje Koviljače shvatile su da je lakše, mudrije i ispaltivije da svoju neurozu i nemoć usmere prema azilantima smeštenim u njihovoj palanci, nego da traže odgovornost političara koji su temeljno uništili sve u Srbiji, pa i njihovu dragu Banju. 
Ovo je izuzetno korisno po dva osnova. Najpre, njihova bedna radna mesta koja su zaposeli zahvaljujući partijskoj pripadnosti, budući da znanja nemaju; redovne državne plate; mogućnost besomučnog korišćenja bolovanja; odsustvo od tri dana za sopstvenu krsnu slavu i dva za taštinu; ničim zasluženi godišnji odmor - ništa od toga dupeuvlakački trutovi neće ugroziti ukoliko ne kritikuju vlast. Tu je, zatim, za dušu i telo blagotvorno izbacivanje agresije koje će ostati nekažnjeno jer će stradati tamo neki obojeni, što mumlaju a ne govore i klanjaju a ne krste se, a takve nije grehota tući.  
Mržnja prema dugima, na kraju, spasiće izvorne rasno, nacionalno, verski i jezički čiste jajare iz Banje neprijatne istine - da sunovrat banjskog turizma u njihovoj palanci nije posledica samo loše političke i društvene klime u Srbiji, jer savremena turistička ponuda ište mnogo više od prodavanja tople vode. To kurčenje da su najstarija banja u nekoj marginalnoj zemlji u kojoj se nekada davno banjao neki senilni kralj nikog više ne može da impresionira.
Zato su, ne bi li ono malo neostrašćenih i nacionalizmom neopoganjenih sugrađana priveli na svoju stranu, organizatori skupa upotrebili su sirov ali vrlo uverljiv metod zastrašivanja - štampali su plakate koji graždanima jasno stavljaju do znanja ko je kriv za sve njihove muke: AZILANTI!, a da bi i poslednjem duduku sve bilo jasno, dodali su i saobraćajni znak za opasnost. Našlo se tu mesta i za retoriku koju poznajemo iz perioda "oslobađanja" Vukovara u čijoj je suštini poziv na preventivno delanje: "Danas u Banji Koviljači sutra u mojoj kući!!!" Dakle, ako želite sprečite nasilje vi udrite po onima za koje mislite da su sumnjivi. A sumnjivi su oni koji nisu naši, a naši su, pokazaće uskoro trijumfalni rezultati popisa, oni koji po nacionalnosti nisu Srbi, ne govore srpski i ne ispovedaju pravoslavlje. Ostali su na nivou statističke greške.
Rasistički plakat - koristeći policijski termin "lice" za označavanje čoveka, iz čega je jasno da su poruke plakata pisane u Bezbednosno informativnoj agenciji, a su prelom i štampu odradile Dveri srpske, Obraz ili Naši, pojedinačno ili saborno  - sadrži i sve potrebne populističke floskule koje navodno ukazuju na goruća pitanja koja su, naravno, posledica delovanja azilanata. Najpre, oni se definišu kao potpuna nepoznanica jer se "ne zna ko su", što je odlična podloga za sejanje paranoje, oprobana u svim filmovi koji se bave invazijom poganih vanzemaljaca koji bi da razbucaju Zemlju, oduzimajući tako Zemljanima rođenjem dato pravo da sami unište svoju planetu. O njima se ne zna ni "ko ih usmerava na naše prostore!". Ne zna se "kakve su im namere!". Ne zna se "kako su došli u Srbiju!".
Ko još nije shvatio, izbija mržnja sa plakata, azilanti "pokazuju agresivno ponašanje i međusobno i prema građanima Srbije." Zaključak se sam nameće: "Zbog toga ih ne želimo u svojoj okolini", ponosno izjavljuju građani Banje Koviljače. Navodno, zabrinuti su  za svoju decu - istu onu što ih puštaju da ih ulica vaspitava umesto roditelja; za svoje sestre - iste one što ostaju bez čitavog nasledstva jer ovde samo sinovi čuvaju čistotu porodične krvi; za svoje majke - iste one kojima prilježno pune sigurne kuće da se pater familias ne iznervira slušajući zvocanje... Već sledećeg dana otišlo se dalje - prepadnuti roditelji iz Banje Koviljače, zloupotrebili su sopsttvenu decu u ostvarenju svojih ciljeva i umesto u školu, na šta ih zakon obavezuje, zadržali ih kod kuće, pravdajući postupke strahom od azilanata. Mediji su, kao i uvek kada treba izvrgnuti ruglu tuđine i opravdati nesposobnost sopstvenog naroda, objasnili čitalaštvu da su azilanti rasterali turiste iz Banje ukazaujući na zabrinjuću i preteću statistiku da je svaki treći stanovnik Banje azilant.
Predanje kaže da su Banja Koviljača i njena lekovitost postali poznati kada je iznemogli konj iz nekog karavana ostavljen da krepa u crnom mulju i toploj, smrdljivoj, sumporovitoj vodi kraj puta. Kada se karavan kasnije istim putem vraćao na svoje polazište, potpuno oporavljeni konj, pasao je travicu. Naselje preko kojeg je karavanski put vodio, i od kog je kasnije nastala Banja Koviljača, zvalo se Smrdan jer je voda iz izvorišta imala miris mućkova. Iako je ime promenjeno, zadah, ovog puta rasističke truleži, i dalje štipa oči.
Prvi segregacioni protest u Srbiji
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije kaže da je, uvažavajući činjenicu da se ljudi uznemire kada se u jednom mestu naglo promeni etnička struktura, skup u Banji Koviljači je bio protiv ljudi izrazito drugačije vere i rase, s obzirom da su većina azilanata Avganistanci, Kurdi ili Afrikanci. 
"Sigurno je da lokalna zajednica nije ništa učinila da građanima Banje Koviljače objasni da se radi o ljudima u vrlo teškom položaju, o nesrećnicima koji su ko zna koliko platili da bi ilegalnim kanalima došli do naše zemlje. Osećam veliku nelagodu kada vidim da se deca ne puštaju u školu čime se toj deci šalje poruka da ljudi druge vere, rase i nacije žele da ih opljačkaju, siluju i ubiju. Rasizam se dakle neguje od malih nogu. Ne krivim toliko ljude koji su protestvovali već lokalnu zajednicu i političke stranke u Banji Koviljači koji se nisu postarale da azilante približe lokalnom stanovništvu i pokažu da su to ljudi, kao i milioni drugih u svetu, koji traže sreću za sebe i svoju porodicu. Ministar prosvete je trebalo pod hitno da ode tamo i razgovara sa roditeljima jer azilanti nisu realna pretnja. Koliko sam mogao da vidim u medijima stanovnicima Banje Koviljače je smetalo što ti ljudi, kada ih vide po prodavnicama, izgledaju drugačije. Dakle svaka čast lokalnoj zajednici koja plaši decu da će ih napasti oni koji drugačije izgledaju. Ovo je jedan od prvih segregacionih protesta u Srbiji", kaže Korać zaTi licemeri i kukakvice iz Banje Koviljače postali su paradigma šovinističkog mentaliteta koji je u Srbiji Borisa Tadića konačno ustoličen kao srpski nacionalni interes i koji kao idealnog čoveka vidi kao samozaljubljenu jajaru uvek spremnu da glasa na izborima i još spremniju da ćuti. Ne smejući ni da pisnu zbog užasnog stanja u koje su zapali najpre zahvaljujući svojojm podaničkom mentalitetu i nezamislovoj lenjosti, i sledeći logiku koja je većini građana Srbije prirasla za srce - da kinje slabije od sebe - jajare iz Banje Koviljače shvatile su da je lakše, mudrije i ispaltivije da svoju neurozu i nemoć usmere prema azilantima smeštenim u njihovoj palanci, nego da traže odgovornost političara koji su temeljno uništili sve u Srbiji, pa i njihovu dragu Banju. 
Ovo je izuzetno korisno po dva osnova. Najpre, njihova bedna radna mesta koja su zaposeli zahvaljujući partijskoj pripadnosti, budući da znanja nemaju; redovne državne plate; mogućnost besomučnog korišćenja bolovanja; odsustvo od tri dana za sopstvenu krsnu slavu i dva za taštinu; ničim zasluženi godišnji odmor - ništa od toga dupeuvlakački trutovi neće ugroziti ukoliko ne kritikuju vlast. Tu je, zatim, za dušu i telo blagotvorno izbacivanje agresije koje će ostati nekažnjeno jer će stradati tamo neki obojeni, što mumlaju a ne govore i klanjaju a ne krste se, a takve nije grehota tući.  
Mržnja prema dugima, na kraju, spasiće izvorne rasno, nacionalno, verski i jezički čiste jajare iz Banje neprijatne istine - da sunovrat banjskog turizma u njihovoj palanci nije posledica samo loše političke i društvene klime u Srbiji, jer savremena turistička ponuda ište mnogo više od prodavanja tople vode. To kurčenje da su najstarija banja u nekoj marginalnoj zemlji u kojoj se nekada davno banjao neki senilni kralj nikog više ne može da impresionira.
Zato su, ne bi li ono malo neostrašćenih i nacionalizmom neopoganjenih sugrađana priveli na svoju stranu, organizatori skupa upotrebili su sirov ali vrlo uverljiv metod zastrašivanja - štampali su plakate koji graždanima jasno stavljaju do znanja ko je kriv za sve njihove muke: AZILANTI!, a da bi i poslednjem duduku sve bilo jasno, dodali su i saobraćajni znak za opasnost. Našlo se tu mesta i za retoriku koju poznajemo iz perioda "oslobađanja" Vukovara u čijoj je suštini poziv na preventivno delanje: "Danas u Banji Koviljači sutra u mojoj kući!!!" Dakle, ako želite sprečite nasilje vi udrite po onima za koje mislite da su sumnjivi. A sumnjivi su oni koji nisu naši, a naši su, pokazaće uskoro trijumfalni rezultati popisa, oni koji po nacionalnosti nisu Srbi, ne govore srpski i ne ispovedaju pravoslavlje. Ostali su na nivou statističke greške.
Rasistički plakat - koristeći policijski termin "lice" za označavanje čoveka, iz čega je jasno da su poruke plakata pisane u Bezbednosno informativnoj agenciji, a su prelom i štampu odradile Dveri srpske, Obraz ili Naši, pojedinačno ili saborno  - sadrži i sve potrebne populističke floskule koje navodno ukazuju na goruća pitanja koja su, naravno, posledica delovanja azilanata. Najpre, oni se definišu kao potpuna nepoznanica jer se "ne zna ko su", što je odlična podloga za sejanje paranoje, oprobana u svim filmovi koji se bave invazijom poganih vanzemaljaca koji bi da razbucaju Zemlju, oduzimajući tako Zemljanima rođenjem dato pravo da sami unište svoju planetu. O njima se ne zna ni "ko ih usmerava na naše prostore!". Ne zna se "kakve su im namere!". Ne zna se "kako su došli u Srbiju!".
Ko još nije shvatio, izbija mržnja sa plakata, azilanti "pokazuju agresivno ponašanje i međusobno i prema građanima Srbije." Zaključak se sam nameće: "Zbog toga ih ne želimo u svojoj okolini", ponosno izjavljuju građani Banje Koviljače. Navodno, zabrinuti su  za svoju decu - istu onu što ih puštaju da ih ulica vaspitava umesto roditelja; za svoje sestre - iste one što ostaju bez čitavog nasledstva jer ovde samo sinovi čuvaju čistotu porodične krvi; za svoje majke - iste one kojima prilježno pune sigurne kuće da se pater familias ne iznervira slušajući zvocanje... Već sledećeg dana otišlo se dalje - prepadnuti roditelji iz Banje Koviljače, zloupotrebili su sopsttvenu decu u ostvarenju svojih ciljeva i umesto u školu, na šta ih zakon obavezuje, zadržali ih kod kuće, pravdajući postupke strahom od azilanata. Mediji su, kao i uvek kada treba izvrgnuti ruglu tuđine i opravdati nesposobnost sopstvenog naroda, objasnili čitalaštvu da su azilanti rasterali turiste iz Banje ukazaujući na zabrinjuću i preteću statistiku da je svaki treći stanovnik Banje azilant.
Predanje kaže da su Banja Koviljača i njena lekovitost postali poznati kada je iznemogli konj iz nekog karavana ostavljen da krepa u crnom mulju i toploj, smrdljivoj, sumporovitoj vodi kraj puta. Kada se karavan kasnije istim putem vraćao na svoje polazište, potpuno oporavljeni konj, pasao je travicu. Naselje preko kojeg je karavanski put vodio, i od kog je kasnije nastala Banja Koviljača, zvalo se Smrdan jer je voda iz izvorišta imala miris mućkova. Iako je ime promenjeno, zadah, ovog puta rasističke truleži, i dalje štipa oči.
Prvi segregacioni protest u Srbiji
Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije kaže da je, uvažavajući činjenicu da se ljudi uznemire kada se u jednom mestu naglo promeni etnička struktura, skup u Banji Koviljači je bio protiv ljudi izrazito drugačije vere i rase, s obzirom da su većina azilanata Avganistanci, Kurdi ili Afrikanci. 
"Sigurno je da lokalna zajednica nije ništa učinila da građanima Banje Koviljače objasni da se radi o ljudima u vrlo teškom položaju, o nesrećnicima koji su ko zna koliko platili da bi ilegalnim kanalima došli do naše zemlje. Osećam veliku nelagodu kada vidim da se deca ne puštaju u školu čime se toj deci šalje poruka da ljudi druge vere, rase i nacije žele da ih opljačkaju, siluju i ubiju. Rasizam se dakle neguje od malih nogu. Ne krivim toliko ljude koji su protestvovali već lokalnu zajednicu i političke stranke u Banji Koviljači koji se nisu postarale da azilante približe lokalnom stanovništvu i pokažu da su to ljudi, kao i milioni drugih u svetu, koji traže sreću za sebe i svoju porodicu. Ministar prosvete je trebalo pod hitno da ode tamo i razgovara sa roditeljima jer azilanti nisu realna pretnja. Koliko sam mogao da vidim u medijima stanovnicima Banje Koviljače je smetalo što ti ljudi, kada ih vide po prodavnicama, izgledaju drugačije. Dakle svaka čast lokalnoj zajednici koja plaši decu da će ih napasti oni koji drugačije izgledaju. Ovo je jedan od prvih segregacionih protesta u Srbiji", kaže Korać za E-novine.

 

star
Oceni
4.75
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak