Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Tribina “Ateista Srbije” u susret popisu 2011.

Marifetluci mantijaša i političke elite

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sekularna država je u opasnosti: Saša Gajin, Biljana Stojković, Ljubiša Rajić, Marin Gligo
Sekularna država je u opasnosti: Saša Gajin, Biljana Stojković, Ljubiša Rajić, Marin Gligo
Photo: velikiprasak.com

Ljubiša Rajić: Deo popisa koji se odnosi na pitanje o veroispovesti treba da omogući jednoj maloj skupini na vrhu SPC i u državi da i dalje manipuliše koliko našim dušama, toliko i našim novčanicima. Ovo drugo je za njih mnogo zanimljivije * Biljana Stojković: Postoji velika opasnost od narušavanja sekularne države

Opasnost od manipualcije građanstvom tokom popisa stanovništva koji će biti sproveden oktobra ove godine, ogleda se u tome da se takvi, iskonstruisani podaci naknadno koriste zarad dobrobiti Crkve i političkih elita, opšti je zaključak učesnika tribine "Ako nisi religiozan, zaboga reci tako" koju je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju u petak organizovalo udruženje "Ateisti Srbije". Ovo udruženje je, u saradnji sa Koalicijom za sekularnu državu, pokrenulo je kampanju kojom, kako je na tribini istakao Marin Gligo iz "Ateista", nastoje da informišu građane koji nisu vernici o njihovom pravu da se tako izjasne na popisu.

"Postoji trend da se ljudi izjašnjavaju kao džedaji, guglisti, itd, što jeste duhovito, ali je problem što će ih statistika na kraju zbrojiti u tih 95 odsto vernika. Zbog toga pozivao i njih da se, ukoliko nisu religiozni, tako izjasne kako ponovo ne bi bili na nivou statističke greške. Cilj, naravno, nije da se vernici izjasne kao ateisti, već da se konačno prebroimo i dobijemo relevantne rezultate. Drugi cilj je mobilisanje građanstva radi sprečavanja nekih novih manipulacija. Mi smo pozavli ljude da u svojim kućama nadgledaju taj proces i da prijave nepravilnosti", rekao je Gligo.

On je podsetio na podatak sa poslednjeg popisa iz 2002. godine, na kojem se 95 odsto ljudi izjasnilo kao verujući (od toga 85 odsto pravoslavaca), 4,5 procenata ih je bilo neopredeljenih, dok je svega 0,5 odsto građanki i građana sebe definisalo kao ateiste. Kao jedan od razloga za ovakvu statistiku Gligo navodi sugestivno formulisano pitanje koje glasi: "Koja je vaša veroispovest?"

"Tako vi praktično birate između jedne od postojećih veroispovesti, a da vam niko nije napomenuo da se možete izjasniti kao nereligiozan. Još jedan razlog leži u činjenici da su popisivači u velikoj meri uticali na građane i sugerisali im kako da se opredele", istakao je član udruženja "Ateisti Srbije".

Prema rečima Marina Gliga, ovi podaci ne predstavljaju realno stanje u društvu i služe kao sredstvo manipulacije onih koji od toga imaju koristi. Predstavnici države i Crkve, kaže on, potežu ove podatke svaki put kada civilni sektor na dnevni red iznese pitanje o sekularizmu ili finansiranju crkava i verskih zajednica.

"Ministar vera Vojislav Milovanović je na konferenciji za štampu 2003. godine izneo podatke sa popisa, rekavši da broj vernika od 95 odsto govori o odnosu građana prema veri, te da zbog toga država ima obavezu da pomaže Crkvi u izgradnji verskih objekata. Na toj istoj konferenciji postavljeno je pitanje o inicijati za ocenu ustavnosti odluke o uvođenju veronauke u školama, a ministar je tu inicijativu nazvao neumesnom i terorom manjine nad većinom, pravdajući to podacima iz poslednjeg popisa", podsetio je Gligo, dodavši da ohrabruje činjenica da su ove godine popisivači dobili ozbiljna upozorenja, te da moraju veroispovest da upišu tačno onako kako građanin kaže.

.
Photo: velikiprasak.com

Biljana Stojković, docentkinja Biološkog fakulteta, međutim, kaže da nije optimista kada je reč o rezultatima verskih opredeljenja na predstojećem popisu.

“Mislim da će Popis 2011. godine dati iste, ako ne i gore rezultate od onog iz 2002. Čini mi se da smo ovoga puta zakasnili da dopremo do nekih novih ljudi i da im razjasnimo vezu između veroispovesti i nacionalne pripadnosti. Nemamo ni prostora da o tome govorimo", konstatuje Stojkovićeva. Ona upozorava da postoji velika opasnost od narušavanja sekularnosti u srbijanskom društvu.

"Ova država je ugrožena zato što njome počinju da vladaju sveštena lica, posredno ili neposredno – svejedno je. Ne postoji demokratska država koja nije sekularna. U svakom državnom telu imamo svešteno lice koje donosi odluke o stvarima za koje ne mogu biti kompetentne. Na Univerzitetu u Savetu za biotehnologiju sedi predstavnik Bogoslovskog fakulteta. Nije mi jasno šta jedan sveštenik ima da kaže o biotehnologiji", istakla je Biljana Stojković.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Ljubiša Rajić, razloge za rezultate verske opredeljenosti na poslednjem popisu stanovništva vidi u jakom nacionalizmu, političkim manipulacijama verskim osećanjima građana, ali napominje da ne treba zanemariti ni finansijski aspekt.

“Ovde se mnogo priča o srpskoj duhovnoj vertikali. Koliko poznajem raznorazne nacionaliste i one koji se brinu o našim dušama, većina njih bi jako volela da ta duhovna vertikala prođe kroz žiro račun. Nemojmo zaboraviti da je u Srbiji od kraja osamdesetih godina do danas izgrađeno preko hiljadu crkava, a mislim da smo se u ovom trenutku popeli na 12 ili 13 novih škola na teritoriji Srbije. Novac koji je uložen u Hram svetog Save bio bi dovoljan za popravku svih muzeja u zemlji", smatra Rajić.

On ističe da je u Srbiji i zemljama bivše Jugoslvije prisutno drastično mešanje nacije, jezika, kulture, rase i države. Prema njegovim rečima, religija nije nužan deo jedne kulture, niti je element koji definiše naciju. Rajić upozorava da se "izjednačavanjem religije sa nacijom iz te nacije automatski isključuju svi oni koji su ateisti, agnostici ili oni kojima je muka od čitave te priče".

"Takvo manipulativno povezivanje isključuje onih dva miliona i dvesta pedeset hiljada građana – koliko ih je bilo na popisu iz 1981. godine – koji su se izjasnili kao Jugosloveni. Time su sve nacije sužene. Srpska pravoslavna crkva je verovatno institucija koja je srpskom narodu donela najveću nesreću, time što je definišući Srbe samo kao pravoslavce, iz korpusa tog naroda oterala neverovatnu količinu drugih ljudi. Ne znam koliko Crkava na ovom svetu može da se pohvali time", kazao je okupljenima Ljubiša Rajić.

Rajić se zapitao da li danas u Srbiji uopšte postoji sekularna država. “Pre nekoliko godina pitao sam Ministarstvo prosvete da mi daju podatak o broju dece koja pohađaju veronauku i građansko vaspitanje, i dobio sam odgovor da takav podatak ne mogu dobiti bez dozvole SPC. To jasno pokazuje zašto je popis danas takav kakav je. On treba da omogući jednoj maloj skupini na vrhu SPC i u državi da i dalje mogu da manipulišu koliko našim dušama, toliko i našim novčanicima. Ovo drugo je za njih mnogo zanimljivije", zaključio je on.

Spoj etniciteta i religijskog u Srbiji je, prema rečima Saše Gajina iz Koalicije protiv diskriminacije, shvaćen kao nužan elemenat političke zajednice. Gajin smatra da je ova veza u srbijanskom društvu posledica anahronog razumevanja demokratske zajednice.

"Pre 400 godina Lok i Hobs su insistirali na većinskoj političkoj zajednici. Tada se smatralo da većina ima legitimet da upravlja društvom. To je ono za čime se traga u ovdašnjoj političkoj zajednici. Kada na proslavi dana BIA vidite crkvene velikodostojnike najvišeg ranga, znajte da su oni tu da bi obezbedili legitimaciju onome ko taj skup organizuje", konstatuje Gajin.

On je podvukao da je takav koncept političke zajednice prevaziđen, te da je važio onda kada ljudi nisu znali da na bolji način objasne poreklo zajednice u kojoj žive.

U Srbiji vlada anahroni spoj etniciteta i religioznosti: Svetlana Logar, Stevan Filipović, Saša Gajin, Biljana Stojković, Marin Gligo
Photo: velikiprasak.com

"Danas, na temelju Ustava i međunarodnog prava, svi pojedinci uživaju jednake slobode i jednaka prava. Dodir demosa i etosa je u vreme kada se rađala politička zajednica bio je incidentnog karaktera, on se danas ne shvata kao nužan za postojanje zajednice", rekao je Saša Gajin.

Filmski režiser Stevan Filipović smatra da je jedan od velikih problema to što tema sekularizma nije zanimljiva ovdašnjim glavnotokovskim medijima.

"Imamo sve razloge da budemo pesimisti, ali bi u takvoj situaciji trebalo da se zadovoljimo malim koracima, poput ovih razgovora, kako bismo u javnu sferu uveli ta pitanja kao legitimna", konstatovao je Filipović.

VERNIK U TEORIJI I PRAKSI: "Od 2000. godine, otkada pratimo mišljenje građanki i građana o institucijama, nama su u vrhu Vojska i Srpska pravoslavna crkva. Visoko mišljenje o Crkvi ima 50 odsto građana. To se uvek ističe, zato što je to dramatično više nego bilo koja druga institucija. Ali, ako imate 85 odsto pravoslavaca, to pokazuje da postoji znatan broj građana koji nemaju lepo mišljenje o SPC", konstatovala je psihološkinja Svetlana Logar, direktorka istraživanja firme Strategic Marketing.

Prema podacima koje je sprovela ova agencija među ispitanicima starijim od 18 godina, postoji nesrazmera između deklarisanih vernika i onih koji redovno prisustvuju verskim obredima u crkvi. Upitani da definišu prirodu svojih verskih shvatanja, devet odsto ispitanika izjasnili su se kao ateisti; 19 procenata reklo je da su uglavnom slobodnih verskih shvatanja; 64 odsto ljudi ističe da imaju umerena verska shvatanja, dok je osam odsto izjavilo da ima duboka verska shvatanja.

Međutim, kada se postavi pitanje praktikovanja religioznosti, rezultati su nešto drugačiji. Tako svega jedan odsto ispitanika prisustvuje verskim službama nekoliko puta nedeljno, pet odsto to čini jednom nedeljno, dok 12 procenata ljudi u crkvu ide jednom u mesec dana. Nekoliko puta godišnje verske službe posećuje 42 procenata građana, 27 odsto ide jednom godišnje ili ređe, a 14 odsto ne ide nikad u crkvu.

star
Oceni
4.76
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak