Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (2)

Nemar države

Napadi pasa lutalica

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Psi lutalice godišnje ujedu oko 1.500 ljudi u Srbiji, odnosno u proseku čak četvoro dnevno. Ukupan broj uličnih pasa procenjuje se na više desetina hiljada, iako precizna evidencija na nivou države ne postoji. Stručnjaci koji se bave rešavanjem problema pasa lutalica, ističu da bi se taj problem lako rešio da nije neodgovornih vlasnika koji napuštaju pse i time obnavljaju njihovu populaciju na ulici. Država ima indolentan odnos prema rešavanju ovog dugogodišnjeg problema i pored zakonskih mogućnosti koje pruža Zakon o dobrobiti životinja, odnosno pojedini članovi iz istog

Psi lutalice ovih dana postali su agresivniji i napadali su ljude na ulicama nekoliko gradova u Srbiji. Prisutna je velika zabluda da su lutalice koje viđamo na ulici tu rođene i da su potomci pasa koji su odavno ostali bez čovekovog staranja. Statistika pokazuje da je svega 15 odsto pasa koji se nalaze na ulicama gradova u Srbiji tu i rođeno. Daleko veći broj, njih 85 odsto, je tu dospeo zato što su izbačeni ili kao štenad ili kao odrasli psi. Kapaciteti prihvatilišta su ograničeni i mogu da prihvate minoran broj pasa čiji se broj usled vlasničkog nemara svakodnevno povećava na ulici.

Beograd je jedini grad u Srbiji koji ima usvojenu Strategiju za rešavanje problema pasa lutalica. U prestonici se primenjuje strategija, koja ne podrazumeva eutanaziju nad psima, a koja je dala dobre efekte u Grčkoj, a iskustva drugih evropskih gradova pokazuju da sve strategije daju rezultate u periodu od 5 do 15 godina. Strategija podrazumeva da se životinje sterilišu, čipuju i vakcinišu. Ovakav vid regulisanja problema pasa lutalica već se primenjuje i dao je dobre rezultate u mnogim evropskim zemljama. Prvi rezultati primene ove strategije pojavljuju se u periodu od pet do 15 godina. Pretpostavlja se da u Beogradu, odnosno u svih 17 gradskih opština, ima ukupno oko 15.000 pasa.

Nedavno, u Kuli je troje dece zadobilo lakše i teške telesne povrede od ujeda pasa lutalica. Veterinarska stanica u Kuli postoji i ta ustanova je zadužena za rešavanje problema uličnih pasa, a u okviru same Veterinarske stanice postoji azil, odnosno jednostavni žičani kavezi, za svega 20-tak pasa. Međutim, zaposleni u ovoj ustanovi ne rade već mesecima jer - kako kažu - ne dobijaju plate, tako da veterinarska služba u ovom gradu kao i da ne postoji. Da su oni koji su odgovorni za plate radnika u veterinarskoj stanici obezbedili primanja zaposlenima, oni bi bili na svojim radnim mestima i imali priliku da intervenišu po pitanju brojnih napuštenih pasa u tom gradu, a samim tim i preduhitre posledice koje su proistekle nemarom i javašlukom, kako onih neodgovornih sugrađana koji su svoje pse izbacili na ulicu tako i nadležnih kojima je bio posao da obezbede uslove za pravilno funkcionisanje veterinarske ustanove. Ovako, po starom i lošem običaju - obraćajući pažnju samo na posledice, a nikako i na uzrok - najšira javnost homeotonično će se obrušiti na napuštene životinje koje su u stvari i same viktime, kao uostalom i građani koje su povredili. Nije na odmet napomenuti da je opštinska vlast u Kuli, prošle godine odbila predlog udruženja za zaštitu životinja „Sivac“, iz istoimenog mesta u kulskoj opštini, da se u tom mestu izgradi azil za pse.

Sličan slučaj, kada su u pitanju napadi uličnih pasa i neodgovornost nadležnih za njihovo zbrinjavanje, dogodio se i u jednom gradu na jugu Srbije. Naime, psi lutalice u Kuršumliji napali su i pri tom ujeli sedmoro ljudi. Po rečima kuršumlijskih opštinara, samo u centru mesta ima više od 100 pasa lutalica. Lokalni zvaničnici iz ovog grada sada vapiju u medijima najavljujući da će tražiti pomoć i od Vlade Srbije, a kako bi izgradili azil za napuštene pse kao da  im do sada tako nešto nije bilo shodno za činiti. Psi napuštani od svojih vlasnika hodali su centrom varošice i nisu napadali ljude, bar ne u tolikoj meri kao sada, te se jedino može zaključiti da se lokalnim nadležnicima azil za pse u takvim (ne)uslovima učinio nepotrebnim. Inače, najbliži azil za pse se nalazi u selu Trbinje u opštini Blace, ali opština Kuršumlija nije učestvovala u izgradnji tog azila i zato ne može da ga koristi.

Photo: Goran Necin



Međutim, postoje i slučajevi kada prihvatilište (pojam "prihvatilište" ima drugačiji smisao od pojma "azil": u prihvatilištu su psi privremeno, što podrazumeva nakon određenog vremena i eutanaziju nad njima) za napuštene pse postoji ali se problem evidentira na nekoj drugoj strani. Pre dva meseca u Loznici se dogodio incident kada je šestogodišnju devojčicu izujedao pas na ulici. Lozničani su se tim povodom zapitali o (ne)odgovornom radu onih kojima je poverena briga o zbrinjavanju napuštenih životinja. Naime, Gradska uprava u Loznici u januaru 2009. godine na lokaciji Jarcan otvorila je azil za napuštene pse, koje funkcioniše u okviru Javnog komunalnog preduzeća "Naš dom". Nakon pomenutog napada uličnog psa na dete, meštani su negodovali jer u situacijama kada se nađu u opasnosti od pasa lutalica - nemaju kome da se obrate za pomoć. Nije dovoljno samo izgraditi azil za napuštene pse, jer to je samo deo u procesu uspešnog sklanjanja pasa sa gradskih ulica, a samim tim i uspostavljanja realnije bezbednosti građana. Kao najbolje rešenje, u apelu građana Loznice, navodi se da nadležno komunalno preduzeće, koje dobija sredstva za ove namene, mora uvesti neprestana dežurstva šintera, naročito u večernjim satima.

Ako obratimo pažnju na ekonomski aspekat, a kao posledicu neodgovornosti i neznanja nadležnih koji rukovode službama koje se bave rešavanjem problema pasa lutalica, stvari će izgledati prilično paradoksalno. Kao prikladna ilustracija može poslužiti slučaj u Somboru, gde su u toku 2010. godine psi lutalice napali i ugrizli 34 građanina, a na ime nadoknade štete njima je isplaćeno više od 3,62 miliona dinara iz opštinske kase - kazuje podatak objavljen u dnevnom listu Danas. Otprilike ista suma, 3,5 miliona dinara, 2007. godine uložena je od strane opštine Sombor i JKP Čistoća za izgradnju tada prvog i jedinog azila za pse lutalice pod pokroviteljstvom grada Sombora. U Smederevu je u 2010. godini opštinski budžet olakšan za čak pet miliona dinara a na ime odštete građanima koje su ujeli psi lutalice.

Prošlo je već dve godine od usvajanja Zakona o dobrobiti životinja. Član 66. ovog Zakona, pored ostalog se kaže: "Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja. Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, kao i da im pruži pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom."... U članu 83. istog pravnog akta navodi se sledeće: "Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako organ jedinice lokalne samouprave ne izradi ili ne sprovodi program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka u skladu sa članom 54. stav 1. ovog zakona, kao i ako ne obezbedi prihvatilište i prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja u skladu sa članom 66. ovog zakona."

Sterilizacija pasa daje najkonkretnije rezultate jer smanjuje broj napuštenih pasa, tako što im uskraćuje reprodukciju, a u biti ne utiče na karatker životinje osim što obezbeđuje spokojniji i zdraviji život. Iz stručnih ustanova, koje se bave rešavanjem problema pasa lutalica, poručuju da bi se problem uličnih pasa lako rešio da nije neodgovornih vlasnika koji odbacuju svoje pse pa tako posredno obnavljaju i uvećavaju populaciju ovih životinja na ulici.

U zemljama sa većim indeksom obrazovanja i ekonomskog razvoja efikasno je rešen problem napuštenih pasa sa ulica. Masovnim obrazovanjem ljudi o ovoj temi, obaveznom sterilizacijom i rigoroznom kaznenom politikom u razvijenim zemljama je postignuto da 98 odsto pasa ima vlasnika koji brine o njemu. Udeo u ovom uspehu pripisuje se medijima u tim zemljama.

Pseće besnilo je u Srbiji iskorenjeno pre 30 godina. Vakcine protiv besnila mogu se pronaći u Pasterovom zavodu u Novom sadu i još 29 ambulanti širom Srbije.

 

star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje

Podrška mladim filmadžijama

image

Dok većina građana nema ni za hranu

U Srbiji 105 dolarskih milionera

Tagovi