Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Rasizam u Srbiji

Eskalacija nasilja prema Romima

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

Položaj Roma u Srbiji je sve teži. Učestali incidenti koji su se dogodili u poslednjih nekoliko meseci ukazuju na to da je rasizam u Srbiji u fazi eskalacije. Gotovo se svakodnevno dešavaju rasistički ispadi. Brojne nevladine organizacije koje se bave zaštitom i poboljšanjem prava Roma u Srbiji, sve učestalije upozoravaju da netrpeljivost nije samo sporadična već duboko ukorenjena i široko rasprostranjena pojava u srbijanskom društvu, koja se u poslednje vreme sve češće manifestuje kroz nasilje. Nadležni organi u Srbiji zastupaju, najblaže rečeno, čudan stav u vezi sa sve brojnijim rasizmom motivisanim napadima na građane Srbije. Dva dana pre obeležavanja Svetskog dana Roma, u Srbiji romske porodice progone i iseljavaju, trojica mladih Roma leče rane zadobijene od rasističkih noževa, državna službenica sugeriše Romkinji da ne koristi svoja zakonska prava, a mediji vrebaju priliku da žrtvu prokažu za dželata. Istovremeno, predsednik te i takve Srbije izjavljuje da je nedavni napad na romskog dečaka u Beogradu, koga su ispred škole vređala na rasnoj osnovi, pretukla i povredila trojica siledžija, „pojedinačni incident, a nikako pravilo“

Nadležni organi trebalo bi odlučno da reaguju na svaku vrstu nasilja i mržnje, kako bi se stalo na put rasnoj diskriminaciji, prvenstveno prema građanima Srbije romske nacionalnosti. Međutim, neretko izostaje takva reakcija na nivou države.

Poslednji slučaj neodgovornosti nadležnih organa povodom zaštite ljudskih i manjinskih prava Roma dogodio se u Zrenjaninu.

Tim povodom oglasio se Centar za razvoj civilnog društva (CRCD), koji obaveštava javnost da je zamenica višeg tužioca u Zrenjaninu, Dušanka Đorđević, odbila da primi prijavu koju joj je u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i članom 317 Krivičnog zakonika protiv nepoznatih izvršilaca podnela Dobrila Nikolić, koordinatorka za romska pitanja grada Zrenjanina. Na kući u kojoj sa svojom decom živi Dobrila Nikolić, 14. marta ove godine bila je ispisana parola „Smrt Ciganima političarima“.

Zamenica višeg tužioca učinila je sve da odgovori oštećenu da koristi svoja zakonska prava, umesto da postupi po zakonu povodom prijave krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, kaže se u saopštenju za javnost CRCD-a. Dušanka Đorđević se očigledno nije osvrnula ni na javni poziv gradonačelnika Zrenjanina Mileta Mihajlova, koji je odmah nakon rasističkog ispada pozvao nadležne da što pre otkriju i kazne počinioce.

U međuvremenu, spirala rasističkog nasilja se nastavlja – nasilnici pokazuju veću okrutnost, a samim tim i incidenti postaju sve ozbiljniji.

PHOTO:Stock

Poslednji u javnosti zabeleženi rasistički incident dogodio se u Banatskom Karađorđevu, kada je napadnuta romska porodica Vlade Micića, koja je zbog pretnji i u strahu od sledećeg napada ubrzo pobegla iz ovog sela. Incident se dogodio 31. marta pred ponoć. Kuća je kamenovana, prozori i roletne su polomljeni, a najmlađa devojčica iz porodice Micić zadobila je posekotine od stakla. Fizičkom napadu na šestočlanu romsku porodicu predhodio je verbalni atak. Istog dana kada su kamenovali kuću, u lokalnoj prodavnici pretili su Micićevoj ženi Silvani rečima: „Večeras ćete goriti!“ Takođe, Silvana kaže da je jedan komšija iz sela, po podne uoči kamenovanja, urlao na nju: „Je.. vas onaj ko vas doveo“, i psovao „mater cigansku“ dok se vraćala iz prodavnice. „Dan nakon kamenovanja u kuću su uletela četvorica mlađih ljudi i zapretila mi da će nas zapaliti ukoliko se za tri dana ne iselimo. Moram da se vratim u Niš, ne smem više decu da izlažem opasnosti! Najmlađoj ćerki je lice isečeno od prozorskog stakla koje je padalo po njoj“, rekao je u izjavi za Kurir Vlado Micić.

Micić je s porodicom došao iz Niša u Banatsko Karađorđevo 27. marta. Našao je posao u ciglani i nameravao da decu upiše u školu. Međutim, mržnja meštana prema Romima to mu nije dozvolila. U Banatskom Karađorđevu – po popisu iz 2002. godine – nastanjeno je 95,61 odsto onih koji su se po narodnosti izjasnili kao Srbi. Po istim podacima, Roma u ovom banatskom selu – nije bilo.

Romska porodica Micić spasla se bežanjem, no njihovi sunarodnici iz Čačka nisu bili iste sreće. Na proslavi osamnaestog rođendana Aleksandra Nikolića u Romskom domu u Čačku, u noći između 1. i 2. aprila, došlo je do pravog krvoprolića. Napad je započeo oko ponoći, kada su se na žurci pojavila trojica mladića i jedna devojka. Oni su prvo vređali okupljene na proslavi i psovali im majku cigansku. Četvorica mladića, slavljenik Aleksandar (18), njegovi drugari Danijel Dmitrović (20), Goran Radosavljević (24) i Milan V. (17) – izbodeni su nožem. Na njih je nasrnuo maloletnik A. M. (17) iz Čačka. Trojica povređenih mladića su Romi. Indikativno je i to što je u noći incidenta razbijeno staklo na izlogu frizerskog salona čija je vlasnica Romkinja, a koji se nalazi u neposrednoj blizini romskog centra.

Međutim, i pored tih činjenica, sudija za maloletnike Svetlana Zelenika, koja je saslušala napadača A. M., kaže „da dosadašnji tok istrage pokazuje da u napadu nema elemenata krivičnog dela izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje“, i poentira bizarnim zaključkom da "sudeći po do sada prikupljenim podacima, nema indicija da je do nasilja u Romskom domu došlo zbog razmirica na rasnoj ili nacionalnoj osnovi, jer je na proslavi punoletstva Aleksandra Nikolića bilo i gostiju srpske nacionalnosti.“

Podsetimo se još nekih rasističkih incidenata u poslednjih nekoliko meseci, a koji su bili upereni protiv Roma:

Photo: www.blic.rs

U noći između 13. i 14. januara 2011. u romskom naselju u Požegi na zidovima kuća osvanuli su kukasti krstovi i antiromski grafiti mržnje. Dva i po meseca kasnije, u više srbijanskih medija pojavila se informacija, „na osnovu policijskog obaveštenja“, da je grafite mržnje u stvari ispisao izvesni „maloletni Rom“ S. Ž. Centar mladih Roma, nevladina organizacija iz Požege koja se bavi zastupanjem i zaštitom prava Roma, osudila je ovakve navode medija. Centar mladih Roma tom je prilikom upozorio „da posebno zabrinjava činjenica da se ni u jednim medijima ne navodi da je maloletni S. Ž. osumnjičen, već iz sadržine teksta proizlazi da je S. Ž. već osuđen i pre nego što je postupak započeo“, istovremeno naglasivši „da se maloletni S. Ž.  izjasnio da nije počinio krivično delo, a tokom pretresa njegove kuće nije pronađen nijedan dokaz koji bi ukaziovao da je on počinilac“.

Krajem januara, desetak kontejnera u samom centru Knjaževca, od kojih nekoliko i u blizini zgrade opštine, policijske stanice i opštinskog suda, osvanulo je s uvredljivim natpisima za Rome, koji su napisani crnom, ali i fluorescentnom zelenožutom bojom koja svetli noću. Udruženja Roma odmah su zahtevala da se pronađu odgovorni za rasističke natpise. Ipak, za počiniocima se ne traga jer, kako su rekli u knjaževačkoj policiji, o kritičnim pogrdnim natpisima ne postoji nikakva zvanična prijava.

Brojne nevladine organizacije koje se bave zaštitom i poboljšanjem prava Roma u Srbiji, sve učestalije upozoravaju da netrpeljivost nije samo sporadična već duboko ukorenjena i široko rasprostranjena pojava u srbijanskom društvu, koja se u poslednje vreme sve češće manifestuje kroz nasilje.

Istovremeno, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić pre samo dva dana sastao se s predstavnicima Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine povodom Svetskog dana Roma, koji se obeležava 8. aprila, i tom prilikom, između ostalog, izjavio „da je napad na romskog dečaka Aliju Omerovića, koga su ispred Trgovačke škole u Beogradu pretukla tri mladića i povredila ga, pojedinačni incident, koji će državni organi adekvatno tretirati, a nikako pravilo“.

Slučajno ili namerno, prvenstveno na sreću Roma ali i ostalih građana Srbije, Boris Tadić kao „pojedinačne incidente“ nije okarakterisao i brojne druge rasističke napade koji su se dogodili u Požegi, Čačku, Knjaževcu, Zrenjaninu, Banatskom Karađorđevu...

Evropska komisija zahteva hitnu akciju radi poboljšanja socijalne i ekonomske situacije Roma na evropskom i nacionalnim nivoima i shodno tome predlaže okvir za nacionalne strategije za njihovu integraciju. Rešavanje problema romske populacije i postojanje odgovarajućih nacionalnih programa važno je i za zemlje koje nisu članice Evropske unije. U Evropi sada živi između 10 i 12 miliona Roma, od čega oko šest miliona u zemljama članicama EU i oko pet miliona u drugim evropskim zemljama. Procenjuje se da u Srbiji živi oko 600.000 Roma.

star
Oceni
4.69
Ostali članci iz rubrike Društvo