Cveće za žrtve i zaboravljena prošlost

Photo: BETA/Marko Rupena

Još je nekima sporna sudbina Jevreja u Srbiji, iako je jasno da je Milan Nedić prvi proglasio Srbiju državom slobodnom od Jevreja. I danas, ne treba samo od jevrejske zajednice očekivati da obeleži ovaj dan. Društvo ne treba da zaboravi to što se dogodilo, jer postoji pitanje okolnosti koje, ako ne mogu da ponove holokaust, mogu da ponove zločine većih ili manjih razmera

Polaganjem venaca državnih delegacija Srbije na stratištima Staro sajmište i Topovske šupe u Beogradu i na novosadskom keju Srbija je obeležila Međunarodni dan sećanja na holokaust, datum kada su trupe Crvene armije oslobodile koncentracioni logor Aušvic u južnoj Poljskoj, simbol genocida nad Jevrejima i nearijevskim narodima. Centralna državna ceremonija održana je kod Spomenika žrtvama genocida na Starom sajmištu u Beogradu. Vence na Spomenik žrtvama genocida položili su, osim zvaničnika Vlade Srrbije, predstavnici ambasade Izraela, Nemačke i Holandije, Saveza jevrejskih zajednica Srbije i Skupštine grada Beograda. 

„Staro sajmište jedno je od najvećih stratišta u Srbiji, gde je od decembra 1941. do maja 1942, nalazio logor u kojem je ubijeno 6320 Jevreja, najvećim delom žena i dece“, rekao je prilikom polaganja venaca ministar Rasim Ljajić. 

On je podsetio da 90 odsto od 15 hiljada Jevreja, koliko ih je u Srbiji živelo 1941. godine, nije preživelo Drugi svetski rat.

„Zločinački nacistički sistem zasnivao se na perfidnim metodama progona, lišavanja slobode, torture i likvidacije“, rekao je Ljajić.

Photo: BETA/Marko Rupena

On je istakao da se strahote ne zaboravljaju i da je nacistima „u toj kriminalnoj nameri pošlo za rukom do tog stanja duha kada izmučena žrtva dozvoli da joj bez protesta bude namaknuta omča, da se prepusti i odrekne sebe, da njen identitet ne postoji“.

Ceremoniji na Starom sajmištu prisustvovali su preživeli iz tog logora smrti i potomci žrtava. Srbija ovaj dan, konstatovao je Savez jevrejskih opština Srbije, obeležava u atmosferi sve pristunijeg neonacizma i relativizacije zločina nad Jevrejima. Predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak naglasio je da se pojava neonacizma u Srbiji shvata olako. 

"Suviše je olako shvaćena pojava neonacizma u Srbiji, ne reaguje se na pravi i adekvatan način. Naravno, ne govorim samo o antisemitskim pojavama. Mi imamo ksenofobiju, mržnju prema manjinama, prema drugačijim grupacijama. To je apsolutno nedozvoljivo i ne može se tolerisati ni na koji način", istakao je Nećak na komemorativnoj svečanosti posvećenoj žrtvama. 
Odnos prema holokaustu u Srbiji, smatra istoričarka Latinka Perović, „ni u medijima, ni u školama, nije na upadljiv način pokazan, a ni država ni društvo nisu na adekvatan način iskazali sećanje na najstrašnije zločine 20. veka“.

„Atmosfera u kojoj obelažavamo ovaj dan je dramatična; treba skrenuti pažnju na prošlost, ali i na ono što i danas preti. A to je nasilje nad pravima ljudi, od nacionalnih seksualnih, do verskih i političkih. Važno je stvoriti naučnu osnovu, istražiti ono što se desilo sa Jevrejima u Srbiji, a tu su učinjeni neki značajni pomaci (Milan Koljanin, Mladenka Ivanković). Te se stvari kod nas teško otvaraju i još je nekima sporna sudbina Jevreja u Srbiji, iako je jasno da je Milan Nedić prvi proglasio Srbiju državom slobodnom od Jevreja. I danas, ne treba samo od jevrejske zajednice očekivati da obeleži ovaj dan. To je pitanje društva, atmosfere i okolnosti. Društvo ne treba da zaboravi to što se dogodilo, jer postoji pitanje okolnosti koje, ako ne mogu da ponove holokaust, mogu da ponove zločine većih ili manjih razmera“, rekla je za e-novine Latinka Perović.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 2005. godine Rezolucijom Ujedinjenih nacija, u znak sećanja na 27. januar 1945. kada je Crvena armija oslobodila koncentacioni logor Aušvic, mesto na kojem je ubijeno gotovo milion Jevreja.