Glasno protiv fašizma

Photo: Ivan Mađarević

Trenutak u kome se naše društvo u Vojvodini i Srbiji nalazi, jeste trenutak netolerancije kao posledica višedecenijske krize kulturnih i moralnih vrednosti. Živimo u drušvu koje je u ekonomskom i političkom smislu pogodno tlo za razvoj fašističkih ideja, pa tako mladi sve više prihvataju i slede takve svetonazore. Fašizam se više ne pokazuje javno i otvoreno, već na suptilnije načine i u prikrivenim formama. Sutšinski o fašizmu možemo uvek govoriti kada imamo situaciju da neko ne toleriše drugog zbog različite boje kože, vere ili seksualne opredeljenosti, kada se javno poziva na linč pojedinaca ili neke grupe

Problem rastućeg fašizma u našem društvu podstakao je Udruženje građana za podizanje pozitivne energije „Pogon“ iz Sremskih Karlovaca da od sredine februara organizuje seriju tribina i koncerata sa temom antifašizma, koje su pre svega namenjene mladima. Ovaj poduhvat aktivisti Pogona nazvali su Mirovni karavan „Glasno“, a akciju su podržali Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Skupština Vojvodine.

Serija tribina i koncerata ima za cilj da probudi svest mladih i da pokaže da samo mir omogućava postojanje svih razlika, da različita mišljenja mogu uskladiti zbog zajedničkog napretka. Karavan je do sada posetio Pančevo, Kikindu, Bečej i Vršac gde je na svakoj od tribina prisustvovalo po nekoliko stotina građana.

“Opasnost koja vreba iz netolernacije i neinformisanja i uniformisanja i priča koja je apstraktna i zaboravlja pojedinca i ceo narod. Iza svega toga stoje primitivni motivi i ideologija jednoumlja koja dovodi do pojave fašizma”, rekao je mr. Slobodan Sadžakov, filozof, na tribini u Pančevu. Neki govornici su upozorili da je odbacivanjem jedne vladajuće ideje devedesetih godina, kao što je bio komunizam, odbačen i antifašizam čime je nastupilo poricanje naše istorije koja je bila svetla u jednom vremenskom periodu.

“Da smo odbacili ideju jednog vremena govori i sama činjenica da smo gotovo sve ulice koje nose antifašističke nazive zamenili generalima i vojvodama. Naravno, na istoričarima je da dokuzuju činjenice, a ne da menjaju istoriju, već da je ostave onakvom kakva je bila. Ne možemo da poreknemo jedan deo naših života i istorije, gde smo mi bili jedna od vodećih sila koja se borila protiv fašizma”, objasnila je Ljiljana Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo. Ona smatra da u svakom od nas postoji izbor prihvatanja nabujalog nacionalizma i suočavanja sa društvom koje nosi sa sobom svoje pozitivne, ali i negativne strane.

“Nabujali nacionalizam nas je i doveo do raspada jedne velike zemlje kakva je bila Jugoslavija. Odgovornost je na društvu i političarima koji ne smeju da poriču istoriju i zločine koji su počinjeni, jer da potoji odgovrnost onda nam se ne bi desilo da fasade Pančeva budu oblepljene plakatima koji pozivaju na linč državnog sekretara, a da za to pritom niko ne odgovara”, rekla je Spasićeva.

Antifašizam je nastao kao građanska vrednost koja treba da se čuva i neguje kako nam društvo ne bi zapadalo u kulturne i moralne krize. Vojvodina je pokrajina koja važi za istorijsku sredinu, gde u današnje vreme postoje sukobi u međuetničkim odnosima, gde postoje grupe koje ne vole svoje sugrađane samo zato što su druge vere i koje se čak otvoreno deklarišu kao fašističke.

“Veliki uticaj na novonastalu situaciju imaju mediji, jer mladi upijaju ideje koje im se serviraju, a mediji svakodnevno emituju govor mržnje koji se prećutno opravdava. Mladi nisu naučeni da tolerišu razlike, da poštuju nekog ukoliko je druge boje kože ili vere. Nekada smo u Vojvodini bili učeni da poznajemo ili govorimo jezik svog komšje, a sada to više nije slučaj”, rekla je na tribini u Kikindi, Nada Dabić, mirovna aktiviskinja. Ona je naglasila da nije problem što pišemo, čitamo ili govorimo drugim jezikom, već je problem što je izgubljena osnovna prestava o moralinim vrednostima i tome šta je čovek. Dozvolili smo da opšti narodni pokert, kao što je atifašizam nestane i da nestajanjem padne i jedan deo istorije u mrak. Da nisu samo građani nespremni da prihvate razlike, već i država, govori i činjenica da je u septembru prošle godine država javno kapitulirala i suspendovala građanska prava kada je otkazala povorku Ponosa u Beogradu.

“Desnim ekstremistima je zajednička mržnja prema istopolnim parovima i orjentisanim osobama. Ova pojava ima za cilj da se popularizuje nacionalizam, zatim da se govori u kategorijama lažnog morala, koji nas dovodi do ekstremizma, a zahtevi da se omoguće prava različitim grupama kao građanima ove zemlje direkto će ugroziti velike nacionaliste i njihove kanone”, objasnio je Pavel Domonji iz Helsinškog odbora za ljudska prava, na tribini u Vršcu. Prema Domonjijevim rečima srž mita koji postoji jeste da se sopstveni narod prikaže kao žrtva i da zato pojedinci insistiraju na tome da se ne prizna genocid u Srebrenici.

“U Vojvodini i Srbiji omogućen je puzajući fašizam, jer mi nemamo levicu koja treba da se bori za prava svakog građanina. Usprešne borbe protiv fašizma nema bez javnosti i slobodnih i nezavisnih medija”, zaključio je Domonji.

U planu je da Mirovni karavan obiđe još i Zrenjanin, Suboticu, Bačku Palanku, Sremsku Mitrovicu, Sombor i Novi Sad. Svaku tribinu prate izložbe fotografija sa antifašističkih protesta, a nakon tribina održavaju se koncerti mladih bendova Reduniona, Šopliftersia, Tetrapanka, Proleća, Zbogom Brus Lija i drugih. Glasno je najavljen kao uvod u održavanje prvog političkog mirovnog festivala u septembu, u Sremskim Karlovcima.