Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (11)

Dragan Đilas, beogradski Džek Drvosek

Platani ne donose profit

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photomontage: Instruktor

Poštovani gospodine Đilas, želimo da vas obavestimo da su u Beogradu primećeni ostaci beskorisnog, nikom potrebnog, odvratnog zelenila. Zahtevamo da nam dopustite da ove ostatke pod hitno uklonimo, pre nego izazovu nesagledive posledice. Podsećamo vas da zelenilo ne ostvaruje profit i ne donosi provizije. Spremni smo da povedemo najodlučniju borbu protiv ove sramne neprofitne i neprovizijske pojave. Zahtevamo takođe da se, iz higijenskih razloga, zabrani svaka upotreba zelene boje u gradu Beogradu. Na semaforima bi, umesto zelene, trebalo upotrebljavati sivu boju, boju asfalta, čelika i betona, boju napretka. Zato: živele provizije!

Pismo u podnaslovu ovog teksta tek je jedan od mnogih apela beogradskim vlastodršcima koji su u svom rušilačkom pohodu rešili da primene konačno rešenje nad platanima na najpoznatijem beogradskom bulevaru. O ovom ekocidu raspravljaće se u četvrtak 18. februara u Odboru za za životnu sredinu Skupštine Srbije. Članovi grupe „Sačuvajmo beogradske platane” za Odbor su pripremili  sledeća pitanja:

1. Kada će biti objavljena studija profesora Šumarskog fakulteta na osnovu koje ste odlučili da posečete stabla?

2. Kada su sađeni segmenti drvoreda u Bulevaru sada predviđeni za seču? (Izjavili ste da je najveći deo stabala u poodmaklom dobu starosti). Na koji dokument se poziva vaša tvrdnja da je „hortikulturni vek” drvoreda 60-70 godina i da je „evropska norma” da se drvoredi zamenjuju posle tog roka?

3. Kako se desilo da su stabla u drvoredu od Batutove ulice do Cvetkove pijace sva zdrava, a stabla od Batutove do Vuka neizlečivo trula u procentu većem od 70%? (pošto se za 70 % celokupnog drvoreda, pre odluke da se deo od Batutove do Cvetkove pijace poštedi kao zdrav, tvrdilo da je „neizlečivo truo”)?

4. Izjavili ste da je u poslednje vreme bilo učestalih slučajeva padanja drveća u Bulevaru? Kada se to dogodilo i koja su to stabla, pošto sva stabla u drvoredu na Bulevaru imaju brojeve?

5. Kažete da su padale grane i povređivale prolaznike u Bulevaru. Kada se to desilo?

6. U saopštenju Sekreterijata za komunalne poslove grada Beograda, kaže se da je raskopavanje Bulevara u prošlosti „narušilo statiku” drveća na Bulevaru i da se zbog toga pristupilo radikalnom orezivanju. Orezana su skoro sva stabla od Skupštine do Đerma. Ipak, koja su tačno orezana stabla bila sklona padu, odnosno, narušene statike?

7. Stabla platana nazivate „neizlečivo trulim”? U istom saopštenju Sekretarijata, kaže se da je trulež „masovno prisutna u regenerisanim krošnjama”, a da je česta pojava pridanačke i centralne truleži. U vezi s tim:
- Šta znači da je trulež prisutna u krošnji stabla, gde u krošnji? 
- Kako to da se na orezanim granama, po pravilu, nigde ne vide tragovi truleži, preseci su potpuno glatki, bez ikakvih rupa i neravnina? 
- U koliko procenata i u kojim stablima je prisutna centralna trulež? 

8. Tvrdi se da je trulež nastala zbog nestručnog orezivanja u periodu 1996-7, odnosno, zbog toga što kada su sečene grane preseci nisu bili dezinfikovani i zaliveni smolom.

- Da li ste tu dezinfekciju i zalivanje smolom uradili prošle godine kada su radikalno orezana stabla?
- Ko je odgovoran za loše orezivanje stabala 1996-7 i da li je protiv njega bio pokrenut nekakav postupak?

9. Postoji li studija u kojoj se tvrdi da su platani alergenija vrsta od drugog parkovskog drveća? Platani se nalaze i u drugim, nekim sasvim mladim, drvordima u gradu.

10. Zašto stalno navodite nove argumente za seču platana? Do sada su se od službenika Gradskog zelenila i službenika grada, čuli ovi argumenti:

*Da su platani opasni po bezbednost građana zbog čestog padanja grana.

*Da su stari i na kraju svog hortikulturnog veka.

Poslednja zelena panorama: Sad i nikad više
Photo: Stock

*Da su neizlečivo truli u najvećoj meri.

*Da im je koren oštećen u prošlosti i da im je zbog toga narušena statika.

*Da su alergena vrsta.

*Da će im koren tek biti oštećen u toku rekonstrukcije ulice.

*Da je neophodno dobiti ujednačen drvored (za deo od Batutove ulice do Cvetkove pijace).

*Da je u svetu norma da se drvoredi menjaju posle 70-80 godina.

*Da ovako orezan drvored ne izgleda estetski lepo.

*Da su platani ugroženi izgradnjom zgrada novijeg datuma

*Da njihove grane ulaze u zgrade, a oni sami prave prostorne probleme itd.

- Zašto toliko različitih argumenata? Zar je moguće da se platanima u Bulevaru desilo toliko različitih pehova odjednom? Ili su argumenti gomilani da bi se dobio željeni zaključak o neminovnosti seče celog drvoreda, a ne samo uklanjanja nekih stabala.

*Platani su radikalno orezani prošle godine. Razlozi koji su navedeni za to su trojaki, želja da se bolesna stabla spasu, bezbednost građana ugrožna trulim granama i statika stabala.

- Ako sva stabla nisu bila narušene statike, niti trula (pošto je navodno samo 70% stabala neizlečivo trulo), zašto su zdrava stabla orezivana na isti način koji je po tvrdnjama iz Gradskog zelenila doveo do sadašnje njihove masovne truleži?
Po našem mišljenju, ova pitanja se moraju razjasniti pre nego se donese odluka o drvoredu.

*Administratori i članovi grupe Sačuvajmo beogradske platane: Vladimir Milutinović, Olga Sabo, Miloš Živković, Tereza Moličnik, Vladimir Martinović, Slobodan Bogunović

star
Oceni
4.71
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi