Sećajmo se zločina u Vukovaru

Photo: Stock

Završni čin Vukovarske operacije počeo je padom ovog grada na današnji dan pre 18 godina, kada su jedinice Jugoslovenske narodne armije i državnih zločinačkih formacija prinudile na predaju hrvatske oružane snage i nastavile zločine protiv čovečnosti, nakon temeljnog devastiranja grada. U Srbiji ovaj datum srama obeležavaju samo nevladine organizacije i Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Grada Beograda

„U znak poštovanja prema žrtvama agresije na Vukovar, saosećanja i solidarnosti sa njihovim porodicama, aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije (Beograda, Pančeva, Šapca, Kruševca, Leskovca, Vlasotinca, Dimitrovgrada), kao i aktivistkinje i aktivisti Fonda za humanitarno pravo i Inicijative mladih za ljudska prava, posetiće 19. novembra mesta zločina počinjenih u naše ime. To je naša moralna obaveza prema žrtvama zločina počinjenih u naše ime, kao i građanska odgovornost u izgradnji pravednog mira u celoj regiji“, saopštila je Mreža.

Inicijativa mladih za ljudska prava zahteva u svom saopštenju od 18. novembra od institucija u Srbiji „da procesuiraju odgovorne za rušenje Vukovara i obezbede sećanje na žrtve Vukovara obeležavanjem mesta na kojima su se nalazili logori“.

„Vukovar je tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije postao simbol razaranja, a danas je simbol odnosa zvanične Srbije prema svojoj nedavnoj prošlosti“, ističe inicijativa.

Sprečiti ponavljanje zločina
Inicijativa mladih za ljudska prava podseća da „predstavnicima Udruženja 'Vukovar 1991' ratni vojni invalidi iz Zrenjanina nisu dozvolili da 3. oktobra 2009. godine postave spomen ploče na mestima gde su se nalazili logori Stajićevo i Begejci“.
„Prema proceni tog udruženja, od jeseni ’91, nakon pada Vukovara, kroz te i ostale logore u Srbiji proslo je oko 10.000 vukovarskih civila i vojnika, od čega ih je oko 300 ubijeno, a 495 se jos uvek vode kao nestali. Društvo u Srbiji zaslužuje da zna istinu o ratnim zločinima koji su u ime Srbije činjeni tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Institucije u Srbiji su dužne da kazne odgovorne i obeleže sva mesta zločina. Vladavina prava i kultura sećanja su neophodni preduslovi za obezbeđivanje garancija da se zločini iz prošlosti neće ponoviti“, ističe se u saopštenju Inicijative.

Žene u crnom podsećaju da je „zločinačka JNA 3. novembra 1991, zajedno sa Arkanovim „Tigrovima“, Šešeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim fašistima krenula u ofanzivu na Vukovar, a da je 18. novembra Vukovar, lepi barokni grad pretvoren u zgarište“.

„ Nikada nećemo zaboraviti da su obični ljudi iz Beograda cvećem ispraćali tenkove koji su išli u osvajanje i razarenje Vukovara. Taj sramotni čin je saučesništvo sa jednim od najstravičnijih zločina. Najodgovorniji iz JNA, kao i čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nikada nisu kažnjeni, dok je Haški tribunal oslobodio Miroslava Radića. U javnom mnjenju u Srbiji vukovarski zločin je prepušten zaboravu. Nastavićemo da se zalažemo da istina o zločinu počinjenom u Vukovaru postane javna činjenica u srpskoj javnosti. Smatramo da bez suočavanja sa zločinačkom prošlošću u Srbiji nije moguće postići pravedan mir, stabilnost i dobrosusedski odnosi na Balkanu“, ističe se u saopštenju Žena u crnom.

Inicijativa mladih za ljudska prava, pak, podseća da su „jedinice JNA, Teritorijalne odbrane tzv. Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i dobrovoljački odredi iz Srbije, takođe pod komandom JNA, započeli 25. avgusta 1991. godine opsadu Vukovara koja je trajala 87 dana“.

„Tokom opsade, grad je sistematski i neselektivno granatiran sa kopna, Dunava i iz vazduha. Poginulo je oko 1.000 civila, ranjeno vise od 2.500, dok je oko 5.000 ljudi odvedeno u zatvore i logore u Srbiji. Svi stanovnici Vukovara nesrpske nacionalnosti proterani su nakon pada grada 18. novembra 1991. godine. Nakon pada Vukovara izvršen je i masovni zločin kada je komanda JNA predala teritorijalcima i dobrovoljcima više od 200 zarobljenika i civila hrvatske nacionalnosti iz vukovarske bolnice. Ovi ljudi ubijeni su na poljoprivrednom dobru Ovčara kraj Vukovara“, navodi se u saopštenju.

Zločin na Ovčari, konstatuje Inicijativa, jedini je za koji se sudilo kada je rec o opsadi i padu Vukovara.

„Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin. Postupak za Ovčaru pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu traje već šest godina i dosad je pravosnažno osuđena samo jedna osoba. Ni Haški tribunal, niti Veće za ratne zločine Republike Srbije nisu doneli presudu za rušenje Vukovara“, naglašava se u saopštenju.

Inicijativa i Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Grada Beograda organizovaće u ponedeljak, 23. novembra javnu debatu „Odgovornost za rušenje Vukovara“. Debata ce biti održana u konferencijskoj sali Skupstine Grada, Dragoslava Jovanovica 2, sa pocetkom u 14 casova. Učesnici debate su predstavnici institucija Srbije i Hrvatske, udruženja žrtava i nevladinih organizacija.