Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

Na off-u: Predsednik

Photo: BETA/Daniel Novakovic

Centar za evroatlantske studije obratio se u sredu predsedniku Srbije Borisu Tadiću otvorenim pismom kojim ga poziva da, „ u skladu sa izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji“, obrati pažnju na predlog nevladinih organizacija koji mu je upućen 11. februara ove godine u kojem se zahteva da srbijanski parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

„CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan. CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke, imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju“, piše Centar.

Ova organizacija ukazuje predsedniku Tadiću da su Srbiji „potrebni institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću“. „Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom“, naglašava CEAS.

Centar podseća i na to „da ne postoje institucionalne prepreke da se pomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije“.

„Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.Odrednica genocid već je korišćenja u presudi Haškog tribunala generalu Krstiću, a sa Tribunalom, po ocenama naših zvaničnika, Srbija u potpunosti sarađuje. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe,  utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici“, ističe se u otvorenom pismu.

Centar smatra i „da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom“.