Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Pregovori o sukcesiji

Ista meta, isto odstojanje

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: Stock

U pregovorima o sukcesiji u kojima u Beogradu učestvuju predstavnici bivših jugoslovenskih republika, najteže je doći do odluke o podeli diplomatskih predstavništava u svetu. Problematična su i pitanja stanarskih prava, stare devizne štednje, a sledeći susret predstavnika država sukcesora zakazan je za šest meseci u Sarajevu

Posle dvogodišnje pauze u pregovorima, predstavnici bivših jugoslovenskih republika, ponovo su seli za isti sto, na dvodnevnom sastanku u Beogradu. Iako su bivše zemlje SFRJ podelile 95 odsto imovine nekadašnje države, ostalo je da se podele diplomatska predstavništva u svetu, povrati ili nadoknadi imovina, reše stanarska prava, stara devizna štednja.

Najteže ide oko podela imovine, a direktor nekadašnje direkcije za saveznu imovinu Dragomir Popov kaže da je to očekivano, jer je imovina ogromna. “Radi se o ogromnoj imovini i ogromnoj vrednosti stanova, pre svega, ljudi koji su napustili bivše republike. To se pre svega odnosi na vojna lica”, objašnjava Popov.

“S druge strane, imovina velike vrednosti preduzeća iz Srbije se nalazila u Hrvatskoj, u odmaralištima”, kaže on. Kada je reč o diplomatskim predstavništvima, sporno je 18 objekata širom sveta, i to ne samo zgrade ambasada, već i zemljište i stanovi, na primer u Kanberi, Kopenhagenu, Rimu, Trstu, Varšavi, Briselu, Frankfurtu. Izgleda, međutim, da najveći problem pravi imovina preduzeća u drugim državama, koja su u međuvremenu prodata.

Početkom prošle godine, Hrvatska je pokušala da zaustavi prodaju brodova u Crnoj Gori, za koje je tvrdila da su predmet sukcesije. Sa zahtevom da se u bivšim jugoslovenskim republikama ne prodaje imovina nekadašnje zajedničke države, izašla je i Srbija, podseća Popov. “Prošle godine, obnovili su tu uredbu i ponovo želeli da upravljaju. Koji su razlozi, osim ako nije zbog nekakvih interesa pojedinaca, a Hrvati nisu to hteli, zato što su oni uzeli i prodavali i isto tako raznoraznim kanalima rasporedili imovinu Srbije”, naveo je on.

Sporazum o sukcesiji stupio je na snagu 2005, a tada kao i sada je rešavanje imovinskih sporova, uslov za ulazak država Balkana u Evropsku uniju. To je na otvAranju skupa u Beogradu rekao i domaćin, premijer Srbije Mirko Cvetković.

Visoki predstavnik Srbije za sukcesiju Gašo Knežević izjavio je da je Srbija spremna da se raščisti sve što nije podeljeno, ali da je svaka rasprava o nasledstvu bolna i duga. On nije želeo da prognozira kada će priča o sukcesiji imovine bivših jugoslovenskih republika biti završena.

Visoki predstavnici država sukcesora u toku dvodnevnog sastanka u Beogradu usvojili su preporuke koje se odnose na pitanja pokretne i nepokretne imovine SFRJ, diplomatske i konzularne imovine, arhive i privatne svojine i stečenih prava, a Stalni mešoviti komitet za sukcesiju sastaće se za šest meseci u Bosni i Hercegovini.

Usvojene preporuke odnose se na pitanja pokretne i nepokretne imovine SFRJ, diplomatske i konzularne imovine, arhive i privatne svojine i stečenih prava.

star
Oceni
3.00
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi
Nema tagova za ovaj članak