Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (1)

Julsko odbrojavanje medijima

Eksperti za gušenje slobode informisanja

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: www.zamirzine.net

Zakleta proevropska stranka G17+ čiji članovi sa značkom, na kojoj je zastava EU, kako se čini idu i na spavanje, izgleda da je čvrsto odlučila da uvede zakon koji bi Srbiju udaljio od evropske zajednice naroda. Tako u uspavanoj atmosferi koja tradicionalno prati julsku vrelinu u Srbiji, Skupština u tri smene usvaja zakone koje Vlada štancuje kao da je reč o ličnim ispravama, a ne sistemskim propisima. Bez javne rasprave i po hitnoj proceduri u zakonodavni dom stigao je i predlog izmena Zakona o informisanju koji bi trebalo da pod plaštom uvođenja reda u raspojasanu medijsku sferu, pod čvrstu kontrolu vladajućih frakcija stavi i onaj pristojni i nezavisni deo srbijanske medijske scene

 

Verovatno zbog vanredne hitnosti donošenja zakona, nadležno Ministarstvo kulture preskočilo je i Savet Evrope čija se ekspertiza inače traži u sličnim slučajevima. Pošto je Dinkićevim saborcima stalo da što pre počiste nered koje njihovo tabloidno čedo pravi u medijskom prostoru, predlog izmena tog zakona je stigao u paketu sa još hitnijim Zakonom o kulturi. Izostanak javne rasprave i sama sadržina predloga izmena pokazuju da je manir štancovanja zakona ispod žita, koji su svojevremeno uspostavio čuveni legalisti iz Koštuničinog tabora, oberučke prihvaćen od Tadićevih demokrata i Dinkićevih kvazieksperata. I to do te mere da su čak i socijalisti morali da peru ruke od novog zakona kako im se ne bi pripisivala ,,veza sa nedemokratskim postupcima.“

Odnos snaga
Glasaće za:
G17 plus 24
ZES 73
LSV 5
Manjine 5
Ukupno 107
Glasaće (navodno) protiv:
DSS 21
LDP 12
SNS 21
NS 9
PUPS 5
SRS 56
JS 3
DHSS 1
Ukupno 128
Uzdržani:SPS 11
Još razmišljaju: DLR 1
„Praksa je da država dostavlja predloge zakona Savetu Evrope i traži ekspertizu naših stručnjaka u Strazburu. Oni potom daju svoje mišljenje, koje država može da usvoji ili ne usvoji. Mi od Ministarstva kulture nismo dobili zahtev da naši stručnjaci daju mišljenje o Predlogu izmena i dopuna zakona o javnom informisanju“, izjavila je za beogradske medije portparolka kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Monika Lajhner.

Kritiku Zakonu uputilu su i iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji su ocenili da bi najavljene visoke novčane kazne mogle dovesti do njihovog zatvaranja uz opasku da prema Evropskoj konvenciji i praksi Evropskog suda za ljudska prava, visoke novčane kazne sputavaju medijske slobode i mogu se smatrati jednim oblikom cenzure.

„Odgovornost medija može biti povećana kako intervencijom zakonodavca, tako i od strane samih novinara, kroz samoregulaciju. OEBS podržava sve inicijative koje vode stvaranju pravog samoregulativnog okvira jer je najbolje da se mediji sami dogovore o granicama svoje profesije“, kaže Dragana Nikolić-Solomon, šefica kancelarije za medije OEBS-a.

Posebna priča su najavljene izmene pojednih kritčnih odredbi zakona, poput one da medij u svakom sekundi mora da ima najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na računu ili da se kriminalci/ubice poput nedavno osueđnih Lukića u Hagu, ne mogu nazivati pravim imenom sve dok presuda ne postane pravoznažna, što u našim uslovima može da potraje i godinama, a može da se uopšte i ne procesuira.

Ministarstvo kulture je saopštilo da su sporne odrebe ukinute i da su na izmenama radili pravnici, ali koji to nije jasno, pošto članovi Radne grupe za izradu medijskih zakona pri Ministarstvu kulture tvrde da ih niko nije konsultovao prilikom izrade izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju. Takođe, na sajtovima Skupštine Srbije i Ministarstva kulture i dalje se nalaze stare verzije predloženih izmena zakona. Ko je i po čijoj porudžbini radio jedan tako važan zakon mogla bi da odgonetne samo detaljna istraga nadležnih organa.

„Niko nas nije zvao, niti smo saznali ko je pisao izmene. Niko nam ništa nije rekao“, kaže član Radne grupe za izradu medijskih zakona Vladimir Vodinelić, koji najavljene izmene ocenjuje kao nedovoljne.„Posle amandmana, stanje je malo poboljšano, ali je to još daleko od dobrog zakona. Ovakav zakon, generalno, nije dobar. Trebalo bi sačekati glasanje, pa da vidimo šta će se dalje dešavati“ istakao je Vodinelić.

A na glasanju, za razliku od uobičajene prakse, izgleda da će se složiti i vlast i opozicija. Naravno u pitanju je opšti partijski interes – kontrola medija, tako da Vlada ne bi trebalo da brine iako nema konsezusa unutar koalicije.

Razlog tome jeste činjenica da je za donošenje zakona dovoljno da glasa polovina od proste skupštinske većine prisutne u sali, što je teoretski samo 64 poslanika, tako da je za očekivati da će zakon proći skupštinsko glasanje pošto svi opozicioni poslanici izgleda neće prisustvovati glasanju i tako propusti priliku da prvi put obore Zakon vladajuće većine. Zakon o informisanju trebao bi da se pojavi na glasanju 31. jula, a mnogim opozicionim poslanicima preči će biti odlazak na more od prisustva u sali prilikom samog glasanja. Oni svojim odlaskom na odmor brane interese građana koji su ih svojim glasovima ovlastili da zastupaju njihove interese.

 

star
Oceni
3.69
Ostali članci iz rubrike Društvo