Kontinuirana državna sabotaža

Saopštenje Istraživačke stanice Petnica o kontinuiranoj državnoj nebrizi za rad te naučne institucije

Povodom objavljivanja informacije o stopiranju finansijske podrške Minsitarstva prosvete radu Istraživačke stanice Petnica i burne reakcije koja je usledila, osećamo potrebu da još jednom detaljnije sve pojasnimo.

Već sredinom devedesetih godina Petnica je krenula putem smanjivanja udela državnih sredstava u finansiranju programa na ispod polovine. U razvijenim zemljama udeo države u podršci sličnim programima je znatno manji, ali tamo se to lako kompenzuje podrškom jake privrede, tj. vodećih industrijskih korporacija, kao i kroz privatne fondacije.

Ipak, rukovodstvo Petnice je smatralo da pare države nisu privatne pare ministara, niti njihovih stranaka, već javna sredstva i da ima pravo da traži da se određeni deo usmerava za troškove jednog prilično dobro dizajniranog, uhodanog i dobro prihvaćenog programa koji pokriva celu zemlju.

Od kako je Stanica formirana, nikada država nije prestajala da manje ili više pomaže programe za učenike. Ministarstvo prosvete nikada nije obožavalo Petnicu, najviše zbog činjenice da nije u sistemu i da se ponaša samostalno, ali je svaki od 15 dosadašnjih ministara, među kojima je bilo i onih koji su otvoreno bili protiv Petnice, ipak cenio činjenicu da hiljade učenika dobrovoljno dolazi i da je većina njih i njihovih nastavnika veoma zadovoljno radom u Petnici.

Prvi ozbiljan prekid se desio kod ministarke Ljilje Čolić, ali je i ona brzo shvatila da Petnica ima dobar rejting kod mladih, ali i kod nastavnika. Finansiranje je znatno smanjila, ali ga nije obustavila.

Ozbiljni problemi su nastali dolaskom gospodina Zorana Lončara, koji je jednostavno prekinuo izvršenje obaveza iz postojećeg ugovora između Ministarstva i Petnice, pa je te 2007. godine Petnica ostala uskraćena za polovinu od ugovorenih i planiranih 16 miliona dinara. Ministarstvo tada nije promenilo ili raskinulo ugovor, već je, naprotiv, uveravalo Petnicu da će sve biti u redu, a što je dovelo do velikog zaduživanja Stanice, koja je nastojala da održi programe očekujući pare, koje nikada nisu stigle.

Nakon njega na čelo Ministarstva dolazi sadašnji ministar, koji odmah obećava da će dugovi biti rešeni i da će Ministarstvo pomagati Stanicu. Ipak, on nastavlja sa znatnim smanjivanjem sredstava stalno se pravdajući oskudici u budžetu, što definitivno nije tačno, pa sa planiranih 24 miliona u 2008. godini, Petnici dodeljuje samo pet miliona obećavajući da će u 2009. godini biti bolja situacija.

U 2009. godini Ministarstvo prekida sve kontakte i odbija da odgovori na zahteve i upite iz Petnice.

Dakle, činjenica je da je Petnica u 2009. godini ostala uskraćena za preko 25 miliona, koliko bi imala da je nivo sredstava iz perioda 2001–2007 zadržan (da su sredstva, recimo, pratila rast mase novca koji ide školama, Petnica bi dobila i više). To je ipak previše da bi se Stanica mogla lako snalaziti na drugim stranama. Participacija učesnika je prilično simbolična i pokriva manje od četvrtine troškova programa, a na godišnjem nivou oko 1/7 petničkog budžeta.

Petnica sigurno neće nestati, jer se u skoroj prošlosti prilično dobro naučila da preživljava.

No, moguća su dva ozbiljna problema. Prvi je da se prekine komunikacija sa Ministarstvom prosvete, što nije dobro. Možemo imati primedbe ili pohvale na ministra, ali Ministarstvo je institucija države i nije dobro da ne postoji saradnja između države i projekata koji su se pokazali vise nego dobri i koji imaju uticaj na čitavu teritoriju Srbije, uključujući i slabo razvijene regione. Ministarstvo ima pravo raspolaganja javnim sredstvima, ali i obavezu da ih ulaže u razvoj sistema obrazovanja i kvalitetne sadržaje.

Drugi problem je u samom radu Petnice. Nedostajućih oko 24 miliona dinara definitivno znače da će se obim programa morati smanjiti i to prilično drastično. To znači: kraći programi, manje seminara i kurseva, skromniji standard, manje opreme, hemikalija, pribora, knjiga, ali i manje polaznika. Petnica može da pravi sjajne programe i sa 20 polaznika umesto sa 800, ali to nije onda racionalno iz ugla države.