Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (0)

Roditelji i LGB deca: Prihvatanje je ključ

Cela porodica u borbi protiv homofobije

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: howto.drprem.com

Najveći broj autovane dece ne razgovara sa svojim roditeljima o homoseksualnosti – roditelji se povlače u sebe, a deca traže podršku na drugoj strani. Jaz između roditelja i dece i narušeni porodični odnosi mogu izazvati snažne negativne posledice po decu, pre svega njihovo zdravlje. Zato je važno da roditelji i deca ne odustaju jedni od drugih i rade na uzajamnoj komunikaciji i razumevanju

Photo: Sarajevski otvoreni centar

„Često sam se preispitivala i vraćala u prošle dana, vrtela slike u glavi iz njegovog detinjstva sa ciljem da vidim da li sam ja možda kriva što mi je sin gej i da li je nešto u njegovom detinjstvu uticalo na to. Tako sam se, na primer, prisetila da je on skoro uvek plakao kada sam ga, još u vrtiću, pitala da li mu se možda sviđa neka devojčica, ima li simpatiju i slično.

I dan danas mi bude jako krivo kada čujem šta sve mediji govore o homoseksualnosti. Najviše me boli kada neko kaže da je to stvar vaspitanja i da ono utiče na nečiju seksualnost. To je apsolutno netačno. Osoba se sa time rađa i to je nešto što je u njoj od prvog dana života. Zato mi smeta kada se o otme priča kao da je to bolest, jer ja znam da moj sin ni po čemu nije manje sposoban i manje vredan od drugih muškaraca i da nije bolestan“, rekla je Mira za Siguran puls mladih, koji se bavio reakcijama roditelja na homoseksualnost svoje dece.

Mnogi roditelji su se, nakon što su im se deca autovala, s tim teško suočili, dok su neki suočavanje potpuno izbegli tako što su decu izbacili iz svog života i(li) iz kuće.

Emotivne reakcije roditelja su očekivane, za većinu je to traumatično i bolno, konfuzno i šokantno, a neretko roditelji osećaju tugu, strah, stid, krivicu, bes. Negativne emocije uzrokuju neznanje, neobaveštenost, negativan strav društva prema homoseksualnosti. Roditelji često fizički i verbalno zlostavljaju dete zato što je „drugačije“, čak se odlučuju i na „lečenje“.

Roditeljima treba objasniti da homoseksualnost nije bolest i da promena seksualne orijentacije nije moguća, već da su takvi pokušaji kontraproduktivni i štetni. Pomoć stručnjaka biće pak značajna u rešavanju problema narušenih porodičnih odnosa, nerazumevanja, neprihvatanja i loše komunikacije.

Prema rezultatima istraživanja, roditelji prolaze kroz veći broj emotivnih faza prilikom suočavanja sa seksualnom orijentacijom svog deteta, odnosno činjenicom da se ona ne može promeniti. Te faze su: šok, poricanje, bes, krivica, reorganizacija, prihvatanje.

Međutim, svaka porodica je drugačija, posebna i reaguje na svoj način – neki kroz sve faze prođu vrlo brzo, dok su pojedinima potrebne godine, čak se i zaustave u jednoj od faza. Upravo to i jeste najveći problem. Takođe je nezgodno i ako roditelj pređe u drugu fazu, a da prethodnu nije u potpunosti razrešio.

Iako je očekivano da se faze ne proživljavaju određenim fiksiranim redosledom, brzinom i intenzitetom, najvažnije je doći do one poslednje, a to je – prihvatanje.

Izvor: http://maliworkman.com

Istraživanja pokazuju da porodice retko odmah prihvataju činjenicu da je dete drugačije seksualne orijentacije. Zbog negativnih reakcija kako najbližih tako i okoline, pa i društva u celini, mnogi počinju da zloupotrebljavaju drogu, destruktivno se ponašaju, a ni pokušaji samoubistva nisu retkost. Roditelji nikako ne treba da osuđuju, omalovažavaju, psihički i fizički kažnjavaju svoju decu zato što su drugačija. Svi članovi porodice treba da nauče da asertivno komuniciraju i poštuju jedni druge. Samo u takvom okruženju može doći do razumevanja i prihvatanja.

Najveći broj autovane dece ne razgovara sa svojim roditeljima o homoseksualnosti – roditelji se povlače u sebe, a deca traže podršku na drugoj strani. Jaz između roditelja i dece i narušeni porodični odnosi mogu izazvati snažne negativne posledice po decu, pre svega njihovo zdravlje. Zato je važno da roditelji i deca ne odustaju jedni od drugih, rade na uzajamnoj komunikaciji i razumevanju.

Kada se dete autuje roditeljima, sledi proces svojevrsnog autovanja roditelja okolini, budući da je naše društvo još uvek homofobno i netolerantno. Bez obzira na sve, svaki roditelj na neki način saoseća sa detetovom patnjom. Rotelji takođe trpe diskriminaciju koja je inače usmerena ka njihovom detetu.

Kada se roditelj svom okruženju predstavi kao roditelj homoseksualnog deteta, najčešće iskusi mržnju i odbacivanje. Neretko roditelji budu i okrivljeni za orijentaciju svog deteta, pa radije ćute i savetuju dete da na isti način postupi.

Kroz razgovor, otvoreno i sa ljubavlju, cela porodica mora naći način na koji će se izboriti sa posledicama predrasuda i diskriminacije. Takva vrsta zajedništva nosi mnoge prednosti i blagotvorna je.

Ukratko, kada mu se dete autuje, roditelj treba da ga sasluša, odvoji vreme i informiše se o životima LGBT osoba i njihovih roditelja, konsultuje literaturu, obezbedi profesionalnu pomoć za svakog u porodici, pomogne detetu, dozvoli mu da bude ono što jeste, zaštiti ga od diskriminacije, ne krivi ga za sopstvena osećanja, da ga ne kritikuje, ne diskriminiše i, najzad, kaže mu: „Volim te!“

*Tekst je nastao kao deo projekta „LGBT razgovori: jačanje zajednice“ koji sprovode E-Novine, a finаnsirа  Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije

star
Oceni
5.00
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Prkosne, a apolitične

Drag Queens u Rusiji

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (2)

Šta mi se tu izdvajaš

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (1)

Mučki napadi tastaturom na ministarku Anu Brnabić

image

Molitvom do heteroseksualnosti

Bog ne želi da me promeni

Tagovi