Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (6)

Prkosne, a apolitične

Drag Queens u Rusiji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Izvor: tumblr.com

Uprkos homofobnim zakonima, niskim primanjima i pretnjama fizičkim nasiljem, jedinstvena gej umetnost u Rusiji opstaje, piše The Moscow Times

Photo: englishrussia.com

Na slabo osvetljenom zadnjem dvorištvu moskovskog „Imagine Cafea“, Kamilla Crazy White drži banku. Dok pijucka koktel, obožavaoci prilaze njenom stolu, grleći je i ljubeći, ali ih Kamilla brzo otera. „Ne ometajte me, dajem intervju“, kaže, ponovo se okrećući novinarima The Moscow Timesa. „Gde sam stala?“

Večeras je mlada ruska drag queen zvezda večeri na moskovskoj najnovijoj „freak“ žurci. Organizatori – koji insistiraju na tome da ostanu anonimni – reklamirali su događaj kao festival raskošnih kostima, andergraund muzike i seksualnih sloboda. Tako metaforički pokazuju srednji prst ruskim konzervativizmu podržanom od strane države.

Dolazi vreme i za Kamillin nastup. Sa drečavo crvenom perikom, u pufnastom roze-ljubičastom šalu, crnim helenkama i čizmama sa visokim štiklama, peva na plejbek tri pesme Lady Gage. Publika ekstatično aplaudira.

Drag – izvođačka umetnost imitiranja žena – ima bogatu istoriju u modernoj Rusiji. Međutim, kako se zemlja politički okrenula takozvanim tradicionalnim vrednostima i hrišćanskom konzervativizmu, drag se sada nalazi u čudnoj poziciji.

Ogoljeni komunizam

U Rusiji poznat kao „travesti“, drag je procvetao za vreme Perestrojke i u ranim godinama sovjetskog kolapsa. Krajem osamdesetih karakterni glumac Vladislav Mamyshev-Monro proslavio se nadrealnim feminiziranim  imitacijama sovjetskih lidera, uključujući i Gorbačova.

Mamyshev-Monro bio je inspirisan filmom „Neki to vole vruće“, jedinim filmom Marilyn Monroe koji su cenzori u to vreme tolerisali. Čak je i prezime Monro dodao kao omaž legendarnoj glumici, a nastupao je i kao ona. Zahvaljujući njemu, drag je postao mejnstrim.

I drugi umetnici sa ruske gej scene su postali popularni. Početkom dvehiljaditih, „Birds of Paradise“, četvoročlana drag grupa, imala je turneju po Rusiji, čak i potpisala ugovor sa jednom kozmetičkom kućom.

Grupa je inspirisala film Felixa Mikhailova „Jolly Fellows“ iz 2009, prvi mejnstrim ruski film koji se bavi temom drag queens. Opisuje život pet drag performera, a završava se njihovim suočavanjem sa homofobnim nasilnicima. Implicirano ubistvo protagonista poslužilo je kao bolni podsetnik na neprijateljsko okruženje u Rusiji. Godinu dana nakon premijere filma, bio je napadnut i sam Mamyshev-Monro.

Photo: englishrussia.com

Situacija se od tad nije popravila. Rusija je 2013. usvojila zakon kojim se kriminalizuje takozvana „gej propaganda“. Zakon je imao poražavajuće posledice po javno predstavljanje gej ljudi i kulture.

Donošenje tog zakona delovalo je na čitavo društvo. Kada je Conchita Wurst pobedila na Evroviziji 2014. godine, mnogi Rusi su pobesneli. Neki su čak pisali vlastima, tražeći da joj zabrane dolazak u zemlju.

Za ruske konzervativce Wurst simbolizuje sve što je trulo i nemoralno na Zapadu. Međutim, Conchita je bila na prvom mestu iTunes top-liste u Rusiji.

Ranih dvehiljaditih još su mogli da se vide drag nastupi na vodećim televizijskim kanalima, dok su deceniju kasnije nestali sa TV ekrana, kaže dr Yael Demedetskaya, predsednica nevladine organizacije „Transgender Foundation“.

Ekonomska kriza u Rusiji takođe utiče na drag umetnost, budući da su proizvodnja i održavanje kostima skupi.

„Obožavala sam te performanse, ali kvalitet je sad značajno opao“, kaže Demedetskaya.

Neki izvođači kažu i da se ukus publike promenio nakon usvajanja zakona protiv „gej propagande“. Anton, na sceni poznatiji kao Evelina Grand, kaže da ga i dalje zovu da nastupa na televiziji i pred velikom publikom, ali da se sama publika promenila.

„Imao sam mnogo više nastupa za 'strejt' publiku pre nekoliko godina“, kaže on, „sada je 90 posto mojih nastupa u gej klubovima“.

Tako su jedne večeri Evelina Grand i još dvoje umetnika nastupili u moskovskom gej baru „Club Studio“. Između ekstravagantnih muzičkih tačaka pričali su masne viceve raspoloženoj publici.

Spazivši tri „prave žene“ u publici, šalili su se da tu „imamo tri 'prirodne'“, što je ruski gej sleng za strejt muškarce. „Nadajmo se da neće pomešati vaše rupe sa onima u zidu!“ Publika je vrištala od smeha, queens su očigledno u elementu.

Jedan dan života

Conchita Wurst
Photo: TANJUG

Odnos između publike i izvođača je ono što je najpre privuklo Dmitryja (Kamillu Crazy White u pravom životu). Prve nastupe imao je još kao dete, kada bi njegov prijatelj i on stavili perike, obukli žensku odeću i imitirali ruske pop zvezde pred komšijama. Dmitry se kasnije pridružio i lokalnom pozorištu, a potom i studirao na umetničkom koledžu u Moskvi.

Onda je jednog dana posetio „Central Station“, nastariji moskovski gej klub i video drag performans. „Video sam dive i jednostavno znao da želim da budem kao one“, kaže.

Nakon učešća u nekoliko drag takmičenja u klubu, gde je i debitovao kao Kamilla Crazy White, dobio je ponudu za posao. Kamilla je postala hostesa u klubu, a kasnije su je zvali i da nastupa na sceni. Uskoro je postala i menadžer drugim izvođačima.

Ali, nije bilo lako. Potrebne su godine da bi se izgradila reputacija drag umetnika, a ni zarade u gej klubovima nisu astronomske. Za svako pojavljivanje Kamilla najčešće dobije samo 5.000 rubalja, što je oko 85 dolara, a posao je nesiguran. Nakon šest godina rada u klubu „Central Station“, Dmitry je rešio da radi samostalno, bude slobodan i umetnički napreduje.

Nastupajući jedne subote u „Imagine Cafeu“, Kamilla je proslavila sedam godina u svetu drag performansa. Dmitry kaže da su sada on i Kamila, nakon svih tih godina, postali praktično ista osoba.

Politizovana umetnost

Za razliku od gej i transrodnog identiteta, drag nije identitet za sebe, ali je za mnoge izvođače drag alter-ego zapravo samo njihov produžetak.

Grigory Zaritovsky iz Sankt Petersburga nastupa kao Mona Pepperoni, „zgodna Italijanka sa francuskim akcentom“ koji je Zaritovsky dodao jer inače ne ume da izgovori rusko „r“. Iako je Mona njegova umetnička kreacija, Zaritovsky veruje da je ona „uvek bila unutar mene“.

Mona je nastala 2007, kada je Zaritovsky nastupio na rođendanu drugarice. Kasnije je rešio da nastupa na sceni, ali nije nameravao da se time profesionalno bavi.

Onda je 2011. dobio otkaz u lokalnom dečjem pozorištu, gde je radio kao učitelj glume, zato što su njegovi nadređeni otkrili da je gej i LGBT aktivista. Taj duboko neprijatni incident imao je i svoju dobru stranu: mesec dana kasnije mu je gej  klub Malevich ponudio posao. Od tada redovno nastupa, a sada je stalni izvođač u „Arta Kafe Kabare“ klubu. Ponekad se u nastupima dotakne i politike, naročito Vitalyja Milonova, ekstremnog konzervativca i poslanika u Dumi, poznatog po gorljivom zagovaranju anti gej zakona.

Izvor: www.pinterest.com

Podstaknuto Milonovim zakonom, homofobno nasilje je 2013. eskaliralo. Tako je antiekstremistički centar SOVA zabeležio rekordnih 27 napada na LGBT osobe širom Rusije. Iste godine neidentifikovani napadači pucali su u moskovskom klubu „Central Station“, a kasnije aktivirali i patrone sa opasnim gasom. Čak su pokušali i da izazovu obrušavanje plafona na posetioce kluba. Na kraju je „Central Station“ morao da se izmesti na manje atraktivnu lokaciju na periferiji.

Ipak, ruski drag je retko politizovan. Zaritovsky kaže da je bezuspešno pokušao da ubedi drag zajednicu da se uključi. Međutim, i mnoge gej osobe u Rusiji s predrasudama gledaju na LGBT aktiviste, verujući da oni privlače samo negativnu pažnju političara i policije. „Ljudima je lakše da se sakriju i zabiju glavu u pesak. To je vrsta samoodbrane“, kaže.

Kamilla Crazy White je, izgleda, jedna od tih apolitičnih drag izvođača. Pred nastup je za The Moscow Times rekla da ruski anti gej zakoni nisu veliki problem i da je u zemlji „isuviše hladno za velike povorke ponosa“.

Ali i Kamilla se, kao i mnogi drugi umetnici, bori da izgradi karijeru u teškim ekonomskim uslovima. Troškovi za kostime, perike, kozmetiku i šminku stalno rastu. „Kao Dmitry sebi mogu da priuštim mnogo manje“, kaže, „Dmitry uvek štedi“.

U „Imagine Cafeu“, dok grli svoje obožavaoce, Kamilla je isuviše zauzeta da bi brinula o novcu ili o tuđem mišljenju. Kaže da je do kluba došla taksijem, potpuno kostimirana, dok su drugi vozači trubili i zagledali je.

„Možda ih je usrećilo to što su me videli. Ili su možda hteli da me nazovu 'pederčinom'“, kaže pomirljivo. „U svakom slučaju, nema nikakve štete.“

*Prevod ovog teksta nastao je kao deo projekta „LGBT razgovori: jačanje zajednice“ koji sprovode E-Novine, a finаnsirа Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije

**Tekst prenosimo sa portala The Moscow Times

***Prevod: Sandra Dančetović

star
Oceni
4.00
Ostali članci iz rubrike Društvo
image

Prkosne, a apolitične

Drag Queens u Rusiji

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (2)

Šta mi se tu izdvajaš

image

O homofobiji i drugim patrijarhalnim demonima (1)

Mučki napadi tastaturom na ministarku Anu Brnabić

image

Molitvom do heteroseksualnosti

Bog ne želi da me promeni

Tagovi
Nema tagova za ovaj članak