Društvo
email Pošalji prijatelju
print Verzija za štampu Plain text Samo tekst Komentari Komentara (9)

Masakr i reagovanja

Opasna mržnja i dalje postoji

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: TANJUG/AP

Iako je javno prihvatanje seksualnog identiteta onih koji se ne uklapaju u većinsko društvo raslo tokom godina, masakr u Orlandu pokazuje da duboka i opasna mržnja i dalje postoji. Primere vrlo lako možemo pronaći i u Srbiji, pa su tako čitaoci pojedinih medija na vest o masakru reagovali komentarima poput: "Orden mu je trebalo dati!", "Svaka ti čast! Trebao si sve dići u vazduh kada si tako planirao... Pedercine gadne... Nek se sad jebu pod zemljom...", "...samo želim da ih nema i da svaki nestane na taj nacin...a ti ako ih podrzavas..pridruzi im se...", "Devojke kad se ljube donekle moze..al muskarce treba pobit sve do jednog...", "E zlatile mu se..", "Nista bez ovako..." Različite homofobične javnosti pozivale su se na različite bogove osvete, a LGBT mladost još jednom je stavljena na prvu liniju vatre

Izvor: Facebook

Još od četrdesetih godina prošlog veka mesta poput kluba Puls u Orlandu služila su kao utočišta za pripadnike LGBT populacije. Ulazak u ove prostore podrazumevao je izlazak iz ormara, tako da su odbačeni od porodice, prijatelja, poslodavaca, stanodavaca, društva uopšte, uspevali da pronađu privremeni mir. Za neke su ti prostori bili više od doma koji nikada nisu imali.

Racije, homofobični napadi, te rizik od izlaganja svakodnevnom maltretiranju nisu sprečavali queer populaciju da se okuplja na ovim mestima. Dolazak na ova okupljališta predstavljao je razliku između života i smrti: depresija i anksioznost koje su čekale u spoljnom svetu ponekad su bile previše za one gurnute na marginu, odbačene od svih. Gej barovi i klubovi umanjivali su osećaj izolovanosti, te omogućili da se rodi jedna zajednica koja će osnaživati svoje članove.

Ovakva mesta su uvek imala i političku konotaciju. Samo njihovo postojanje je jedan vid otpora. Predstavljali su prostore osvojene od strane onih koji su živeli van mejnstrim tokova. Najpoznatiji je Stonewall Inn gde je posle jedne policijske racije 1969. godine planula pobuna onih koji su odbijali da i dalje trpe.

Gej klubovi su kroz istoriju označavani kao utočišta i zbog toga što su queer i trans osobe koje nisu bile bele, pa su samim tim bile verovatnija meta napada, tu mogle da se osećaju slobodno. Na kraju, upravo su ove osobe bile centar Stonewallske pobune.

Ova sigurna mesta nisu uvek bila sigurna, te su vrlo često bila očigledna meta homofoba i nasilnika. Gej klubovi mogu da budu pozornica za zverska nasilja: jedan od manje spominjanih napada dogodio se 1973. godine u Nju Orleansu. U klubu UpStairs Lounge podmetnut je požar koji je odneo 32 života. Zajednica se borila i tražila pravdu uprkos nezainteresovanosti policije da otkrije počinioca.

Tako je i epidemija HIV-a u Americi dočekana sa apatijom, te se činilo sve da se dodatno stigmatizuje LGBT zajednica. Tokom najgorih godina epidemije HIV pozitivan status ili samo testiranje na HIV mogli su da otkriju identitet osobe, te je učine pogodnom metom za napade i predrasude. I tada su gej klubovi uspevali da se održe i služe kao mesto za one kojima je podrška bila potrebna. Podsticali su ljude da zatraže pomoć, a tada je nastala i slavna poruka "tišina=smrt".

Iako je javno prihvatanje seksualnog identiteta onih koji se ne uklapaju u većinsko društvo raslo tokom godina, masakr u Orlandu pokazuje da duboka i opasna mržnja i dalje postoji. Primere vrlo lako možemo pronaći i u Srbiji, pa su tako čitaoci pojedinih medija na vest o masakru reagovali komentarima poput: "Orden mu je trebalo dati!", "Svaka ti čast! Trebao si sve dići u vazduh kada si tako planirao... Pedercine gadne... Nek se sad jebu pod zemljom...", "...samo želim da ih nema i da svaki nestane na taj nacin...a ti ako ih podrzavas..pridruzi im se...", "Devojke kad se ljube donekle moze..al muskarce treba pobit sve do jednog...", "E zlatile mu se..", "Nista bez ovako..." Različite homofobične javnosti pozivale su se na različite bogove osvete, a LGBT mladost još jednom je stavljena na prvu liniju vatre.

Širom sveta se gej klubovi zatvaraju brzinom svetlosti, pa su tako još jednom kažnjene žrtve. Ovi prostori su sada potrebniji nego ikada, uprkos tome što se i tu ponekad krije smrt.

Izvor: www.washingtonpost.com

star
Oceni
4.23
Ostali članci iz rubrike Društvo
Tagovi