Ivica dlaku menja, ali ćud nikada!

Svaka cast gospodo iz "patriotskih" stranaka, popovi (koji ste zaboravili sta je hriscanstvo), gospodo iz sportskih klubova, gospodo iz NSPM-a i slicni koji brinete o "cistoti srpstva"...vas projekat fasizacije srpske omaladine je uspeo.

(Ovaj komentar sam ostavio na jos jednom mestu, na ovom sajtu. Izvinjavam se sto se ponavljam, al' ne vidim sta bi drugo napisao, posto u medjuvremenu nisam promenio misljenje)

Skoro je ministar policije rekao da je jedan od napadača na Brisa Tatona, koji je pobegao iz zemlje, poznati narko diler.
1. Da li ministar nije radio svoj posao, pošto nije uhapsio nekoga za koga zna da je poznati narko diler? (Sledi odgovornost).
2. Da li je ministar oklevetao nevinog čoveka, i to ne za pogrešno parkiranje, već za teško krivično delo? (Sledi odgovornost).
3. Pitam predsednika: šta bi sa obećanjem da će biti otkriveni napadači na Dejana Anastasijevića? (Sledi smena ministra policije).

Ne sledi ništa!
Budale misle da su oni predsednik republike i ministar policije, a oni rade neki drugi, svoj posao, i rade ga savršeno!

Ma koje Srpstvo! To su momci sa izvesnim mentalnim teškoćama koji u većini slučajeva ne znaju da sroče prosto-proširenu rečenicu bez "brate" i kojima upravljaju krimosi i političari (što mu u većini slučajeva dođe skoro isto, samo što su političari gori). Kad bi pohapsili te koji ih uče "patriotizmu" bojim se da bi se pola SANU i pola SPC našlo u ćuzi. Najveći narko dileri među njima sigurno su (deklarativno) i najveći pravoslavci, ne sumnjam u to uopšte. Tuga je to. Tuga prava... naslov te tuže priče bi mogao biti: kako su glupi roditelji napravili još veće glupandere. Još je tužniji taj naš mlitavi neodlučni kvazimudrac od predsednika.

Priznanje zasluznima, svega ovoga ne bi bilo bez SPS.

Sedim pred ekranom i zurim u lice ove devojke sa crnom kosom kojoj treba da se pokrene samo onaj najmanji mišić na licu i da se celo lice osvetli i ozari osmehom i toplinom. Ta devojka, ta devojka je hiljadu puta hrabrija od mene, od vas koji ovo čitate, od ostalih sedam, ili već koliko, miliona građana ove zemlje. Ta devojka mnoge podseća da je zločin stvorio sve što imaju, i neminovno ih dovodi do misli da je zločin jedini način da se ućutka istina i sačuva to što su stekli, tj. oteli i opljačkali. Ta devojka pravi emisije posle kojih vlast, vlada, policija, imaju dovoljno jakih dokaza i argumenata da napune zatvore za dugi niz godina. Ta devojka staje hrabro pred najveći ološ ove države i javno govori šta su radili i šta rade, ređa dokaze, fotografije, dokumenta, izjave.
I?
Država? Vlada? Policija?
Niko ne razume šta ona govori.
Osim onih u koje je njen prst uperen. Onih koji govore o njenoj smrti.
I dok oni pišu svoju Hroniku najavljene smrti, država ćuti. Ili nemušto rumori.
Ko će odbraniti tu devojku?
Brankica je u opasnosti i njoj prete jer ja, vi koji ovo čitate i ostalih, sramota me da kažem broj, građana nismo dovoljno jasno na njenoj strani.
Od deset ljudi , petorica je mrze jer se boje da će se naći u njenoj emisiji, a drugu petoricu nervira tolika količina časti i hrabrosti u jednoj ženi. Oni imenom heroj časte upravo one sa kojih ona skida svečana odela i otkriva prljave i krvave ruke i odore. Mnogi se verovatno sećaju one sjajne Petričićeve karikature sa naslovne strane jednog NIN-a iz devedesetih. Park sa spomenicima, svojevrsna srpska Aleja velikana, a na postoljima - ludaci, banditi i krvoloci sa kamom u ustima. To su heroji našeg doba. Da znam latinski možda bih rekao: "O, tempora, o mores !".
Da sam joj otac, majka ili brat (ako ga ima) verovatno bih joj govorio ono što joj preplašeni otac, majka i brat (ako ga ima) već govore, ali pošto sam ja od onih koji misle da je za ono što radi Brankica potrebna bezumna hrabrost, a to je veoma potrebno ovoj državi i ovom narodu, ja ne mogu da kažem ništa drugo nego: "Samo napred, Brankice!"
Moj najbolji Ja bi želeo da bude Brankica Stanković.
Kako mogu biti protiv svog najboljeg Ja.

Gospodine Lovrekoviću, sve ste rekli precizno i jasno i čestitam Vam na tekstu.Ovi iz cirkusa sa Andrićevog venca 1. ne shvataju šta znači ubiti sa 17 metaka i razoriti srce i mozak Slavka Ćuruvije. Ne shvataju kako se njegovi najbliži osećaju kada na prvim stranama novina vide njegovo telo u lokvi krvi, a posmatraju "ministra" policije Dačića na svim ekranima kako podrugljivo izjavljuje da je taj predmet u nadležnosti tužilaštva.Kad im je onaj očajnik uneo bombu u njihov cirkus nastala je opšta panika i ekspresno ga osudiše.Danas ponovo obećavaju da će ubistva novinara biti rešena...al,ne reče Zagorka kada će to biti.Brankica Stanković je ugrožena. Zveri su se namnožile.Znaju da su novinari nezaštićeni i od vlasti i od države.Ovo je upozorenje. Iza ovih malih hijena, gladnih nasilja, stoje mnogo jače bitange i hulje.Od nas građana Srbije zavisi dokle ćemo to trpeti.

Ne(moć) države je i to što Dačić lovi maloletnike po Internetu, Tadić osudjuje, Novinarska udruženja apeluju, mediji se bave isključivo samo posledicama, Sudovi i Tužilaštva ćute ... i sve je već ustaljena priča - bez epiloga. Umorni smo od prozivanja i postavljanja pitanja onima koji nas lažu, kradu i ubijaju. Osećam se nemoćno u ovom ludilu a znam da oni mirno spavaju.

Posle albertovog komentara ja zaista nemam šta da kažem.

Brankice odakle ti tolika moralna snaga i hrabrost da si uspela da uspaničiš nekoliko hiljada lopova i zločinaca a postidiš nas preostalih nekoliko miliona? Primi moje najiskrenije divljenje, jer ti si izneđu života i istine izabrala istinu.Prešla si u redove retkih velikana koji su svoj život posvetili ideji a svi mi ostali smo daleko, daleko dole u blatu iz koga nemamo ni snage ni volje ni tvoje moralne čvrstine i hrabrosti da se isčupamo. I nemamo pravo da ti savetujemo šta i kako da radiš, možemo samo da ti zavidimo i da se stidimo.

I pored podrške Brankici, ne mogu a da ne kažem da me komentari izbezumljuju! Kroz njih provejava: država je nemoćna, vlast ne shvata ozbiljnost situacije...
Shvata, ljudi! Zato njeni kerovi i prete Brankici!
Predsednik obeća borbu protiv kriminala i stado zableji od sreće.
A njega zabole! Svaki Ćuruvija, Pantić ili Brankica manje - on bliže svom cilju.
Poslednji put se nasekirao kad se Dejan Anastasijević izvukao živ.