Državnik sa etikom odgovornosti

Odmah da kazem da sam ubijedjen da bi danas, da je atentator promasio, a Zoran Djindjic prezivio atentat, Srbija bila bolja.

Sve ono sto se dogodilo nakon ubistva do danas, govori da je u Srbiji, na zalost, bilo vise (mnogo vise) onih koji Djindjica nisu podrzavali, nego onih koji su ga cijenili i postivali.

Ne moram se sloziti sa svim Djindjicevim potezima, da bih o njemu imao generalno pozitivno misljenje.

Jasno je da su neki njegovi potezi bili uslovljeni zeljom da pokusa ujediniti Srbiju kad su u pitanju koraci koje Srbija treba uraditi da bi krenula prema nekoj kvalitetnijoj buducnosti.

Ali, da li je Srbija bila "zrela" za Djindjica? Da li je Srbija (vecina gradjana Srbije) pokazivala razumijevanje za ono sto Djindjic zeli da uradi?

Ni onda, ni danas.

Srbiju jos uvijek "tresu" mitovi.

Jednom, kad mi se pruži prilika, biće mi čast da ovoj umnoj i časnoj dami poljubim ruku.

Sto se tice Tita i Milosevica, pa onda Djindjica, prva dvojica su "samo na papiru" pripadala jednoj politickoj opciji. A bili su apsolutno razliciti.

Tito je bio ujedinitelj u svemu sto je radio. Milosevic je bio razbijac.

Djindjic se u istoriji pojavio nakon Milosevica. Da li je Milosevic na neki nacin uslovio pojavu Djindjica? Dobrim dijelom jeste.

Ali, da li je Srbija (najveci dio gradjana Srbije) Djindjica onakvog kakav je bio - prihvatala kao nekoga ko ce ispuniti njene zelje?

Postavlja se pitanje - kakve su to zelje (vecinske) Srbije? Da li su te zelje (apetiti) promijenjene nakon pada Milosevica?

Odnosno: da li je nestala zelja o Velikoj Srbiji?

Djindjic nikad nije imao (niti je mogao imati) podrsku onog nacionalistickog jezgra koje je iz dobro utvrdjene SANU upravljalo Srbijom cijelo vrijeme. A SANU je profilisao i profilise pomenute zelje u Srbiji.

@just4peace

Ja nikada ne pravim koncept za komentare, niti ih pišem offline, pa zato može da nastane neka nepreciznost, kao što se sad desilo (pogotovu kad se uračunaju pozni sati kad je tekst pisan). Naime, prvi deo pretposlednjeg pasusa se odnosi na one za koje piše, drugi deo se odnosi na Srbiju u celini, ali to nije razdvojeno u samom pasusu, što stvara zbrku. Naravno da ne mislim da su isti ljudi podržavali Miloševića i Đinđića, niti da su Tito i Milošević bili lideri iste vrste, a kamoli Đinđić.

U srbiji, kao da se uvek ceka neki vodja. Iza kojeg je uvek moguce sakriti se ili ga isturiti napred, kao razlog za neuspeh. I tako dvesta godina .. Nema moderne misli, nema razmisljanja unapred, nema strategije, nema idenja u susret problemima ... Sta treba da se desi, koliko treba cekati na stvaranje nove kriticne mase? Iz srbije bi verovatno i Sizif pobegao..

pa naravno da je potreban vodja jer kako kaze cercil
"The best argument against democracy is a five-minute conversation with the average voter"

bez komentara...

Bio je olicenje svega onoga cega se ovdasnji mrak opravdano boji: Intelektualac (onaj pravi, kosmompolitski), pronicljiv, blag, plemenit, miroljubiv, vizionar i prorok bez mesijanskog kompleksa. Ovaj dan je poceo suzom. Vidjecemo sta noc donosi.
Neka mu je vjecna slava

Zelim samo da se na ovaj nacin pridruzim i setnji u spomen Zoranu Djindjicu, i skupu koji ce se odrzati u Domu sindikata.
Zao mi je sto ne mogu biti tamo, ja sam iz Leskovca, ali cu svim srcem biti uz vas kao i uz Zorana.
Sest godina je proslo od tog 12. Marta, i nema dana da ne pomislim na Zaorana Djondjica. Jednostavno ne mogu da opisem recima koliko mi je zao sto se to desilo.

Pozdrav

@just4peace
Odmah da kazem da sam ubijedjen da bi danas, da je atentator promasio, a Zoran Djindjic prezivio atentat, Srbija bila bolja.

Promashili su skotovi dva puta koliko znam.
Bilo je bar 2 pokushaja atentata pre ubistva,
a nikog nije bilo da stane na Zoranovu stranu.
Da ne govorim da je to podupirano u svim medijima.
Nijedan od tih pokushaja atentata nije imao jak
odjek u medijima, a svi su imali ili glasnu ili precutnu podrshku. Mediji sad rade za koga i onda.

Meni je zao choveka, a ne ove bagre koja je zasluzila da zivi kao stoka. Ajde da se ne zavaravamo, normalnih u ovoj zemlji nema vishe od pola miliona. Ako ni po chemu drugom, to se vidi po rezultatima svakih novih izbora.


Zorane, nek ti je vechna slava i hvala.