Poraz pojedinca

Ova Prva ovakog nikada nece imati,a drugacjoj ili Drugoj Srbijici ostaje da zali sto je prerano otisao

Ivan je bio jedan od mojih omiljenih likova tog
vremena.Tragedija je što takve likove gubimo
permanentno i to prolazi u javnosti bez ikakve pompe i spomena.
Porediti ovog čoveka sa onim debilanom iz Utiska
Nedelje je neukusno,ali korisno, kad pomisliš na
to da su istoričari i jedan i drugi.
Za divno čudo tzv Prva Srbijica ima svoje perja-nice među živima,primera Čavoškog,Ljušića,Koštu-nice,pa i spomenutog debilana,dok bi Druga, treba-
la da se zabrine pred činjenicom da je njenih
predstavnika sve manje i da su mahom "nestali" ili
nestaju,gase se, a i gaze.......
Zahvalan sam redakciji na ovom tekstu i pomenu
čoveka koji je pomalo počeo da "bledi" u našem
sećanju.

Polagao sam svojevremeno velike nade u tog covjeka. Imao je sve sto ima jedan moderan lider: znanje, manire, sarm, bio je telegen, umjeren u stavovima i pacifista. Ali...
nije imao ono sto se tad cijenilo u Srbiji: gromki glas, pretjerana obecanja, prijetnje za komsije i facu krmka.

Ipak, u nekim vojvođanskim opštinama, sa madjarskom većinom, pobedio je Miloševića. Posle su ta mesta masovno mobilisana, ljudi iz osvete slani u ratnu klanicu.Tako je bilo.

Ivan Djuric - fenomenalan istoricar i jos bolji covek, slava mu! Iako prerano odlaze, ipak je dobro sto se u jednom narodu ovakvi pojedinci s vremena na vreme radjaju, kao znak da nisu sve nade u boljitak tog istog naroda definitivno umrle. Pojavice se i u buducnosti novi Djurici i Djindjici, mi cemo ih medjutim, "drzeci" se nase tragicne istorijske tradicije, prepoznati tek nakon njihove smrti...

Ovoj Srbiji Prvoj ili vec kojoj,ali svakako ne onoj Pravoj,Djuric i njegova politicka misao i zaostavstina ne trebaju. Oni drugaciji sacinili su knjigu koju je priredila Latinka Perovic. Nijedan elektronski i stampan i stampani medij nije izvestio o promociji knjige odrzanoj 30 juna og.
Ko zna kada ce se ponovo,ili ikada pojaviti srbijanskii glas razuma kao sto je bio Ivan Djuric-racionalni srbijanski nacionalsit(malo nategnuta definicija)u otporu prema nacionalnoj histeriji Miloseviceve kamarile.U vremenu u kojem zivimo na primerima Djurica i Djindjica(dve razlicite politike matrice)svedocimo o potiranju secanja i svedocanstva o njihovoj ulozi u dizanju srbije iz ratnohuskackog pepela.Da bi
izbegao namenjenu sudbinu,skrojenu u ludackoj glavi i viziji bracnog para,Djuric je morao da napusti Beograd posredstvom politickih prijatelja iz Makedonije 1966.godine.Covek koji je srbijanski nacionalni inters prepoznao u demokratiji umro je u Parizu,a 6 decembra 1997 je njegova urna polozena na N.Groblju.Posmrtna rec Mileta Isakova i dan danas je vrlo aktuelna, istinita i obavezujuca svima nama,koji smo ga voleli i cenili.

Posmrtna rec Mileta Isakova
___________
Kog Mileta Isakova? Vojvođana??
Pisca Para-DOS??

fenomenalan text latinke perovic koji sam odavno procitala na sajtu pescanika. oslikala je ivana djurica onakvog kakav je bio-frnomenalan intelektualac. a kroz pricu o njegovim korenima i poreklu, objasnila i od kuda takav intelekt u nas. na zalost prerana smrt....