U kakvoj to zemlji živimo?

Živimo u zemlju u kojoj je za sveca proglašen vladika nikolaj velimirovic (namerno malim slovima). Treba li jos nesto da dodam? Mislim da je sve jasno.

Poštovani gospodine David,

Potpuno podržavam Vaš stav vezan za štiva upitnog sadržaja sa očitim antisemitskim sadržajima. Nažalost živimo u vremenu u kojem se pod "slobodom govora" nalazi sve i svašta, neretko govor mržnje, paušalno etiketiranje, poluistine, potpune neistine... i sve to lišeno i naznaka argumentacije. U našem tranzitu (tranzicija?!) valjda u žurbi ka tom boljem sutra (nastavimo li ovako verovatno, malo sutra) promiču nam jako opasne, glupe, nebulozne... ideje, bez ikakvog ozbiljnog kritičkog osvrta. Kako u srpskom društvu ne postoji istorijko utemeljenje antisemitizma, navala ovih opasnih ideja ("literature") ne nailazi na zrelu argumentovanu reakciju. Baš na ovom sajtu, vodio sam malu polemiku sa izvesnim gospodinom Čekićem (menora u Rumuniji)i ustanovio duboko nerazumevanje koje ne vodi u zajednički zaključak (suštinski stavovi su nam isti), nego u ideološki rat. Zabrane knjiga (mada bi neke lično zabranio) nisu mere koje su delotvorne u borbi za istinu. Na ovom sajtu imate naslove "Đavolji vladika"..., te imate "istorijke udžbenike" koji ubistvo u Vašem tekstu spomenutog Maksa Luburića, tretira kao "surovo ubistvo udbaških egzekutora počinjeno nad hrvatskim emigrantom". Protest na koji odgovorni ne reaguju, na žalost može se samo iskoristiti kao površan argument protiv istih (svrstati ih u afirmatore) ali nije delotvoran u borbi protiv ovih nazadnih ideja. Aktivan otpor jeste delotvoran i mislim da jevrejska zajednica u Srbiji raspolaže kapacitetima da ga sprovede. Organizovanje javnih rasprava (uz medijsku pažnju) u kojima tema treba biti većina ovih štiva, bio bi najbolji način argumentovanog rasvetljavanja istorijskih činjenica. Sem nekolicine poremećenih ideologa većina poklonika ovih štiva su nedorasla (neobrazovana) deca. Problem se rešava približavanjem istom, gradnja zida samo ga produbljuje. Ukoliko i ovaj problem bude samo jedan u nizu argumenata o "srpskoj nazadnosti" on u budućnosti može postati još jedan od naših velikih problema. Treba toj potencijanoj masi uskratiti "oprosti im Gospode ne znaju šta rade".

S poštovanjem,

Walter, šta je poenta? Kakav je to "aktivan otpor" koji treba da sprovodi jevrejske zajednica??? Ajte molim vas. DRŽAVA je odgovorna za ovo a ne jevreji jer nisu uložili dovoljno "aktivnog otpora". A ako ćemo o đavoljim vladikama, ne postoje dokazi da su đavolji ali postoje dokazi s kim su i kad bili "dobri". Osim toga, ta sirota "nedorasla (neobrazovana) deca" ubijaju i prebijaju po ulicama Srbije. Bez obzira što je vaš komentar vrlo uljudan mislim da je obično trućanje. Toliko.

Dragi gospodine Negatron, složiću se sa Vama da je moj komentar "vrlo uljudan" opet neću se složiti sa vašim mišljenjem "da je to obično trućanje". Sumnjam da će država arbitrirati u našim neusaglašenostima.

Država jeste kriva za nesprovođenja zakona, koje u krajnjem rezultiraju Vašim opisom:
"Osim toga, ta sirota "nedorasla (neobrazovana) deca" ubijaju i prebijaju po ulicama Srbije."

Ali država u tranziciji nema istu ulogu ni ovlasti kao nekad pre i ne kroji (dominantno)javno mišljenje. Huligani koji su počinili slična dela(za čija nesprečavanja odgovornost snosi država) su samo vrh ledenog brega a ta santa lepljenjem raznih "informacija", "literature", predrasuda... postaje sve deblja. Tu država teško može biti delotvorna i to dokazuje i naše SFRJ iskustvo kroz ideje koje su korištene u njenom rušenju.

Jedino trajno suočavanje stavova, aktivne rasprave na neku temu mogu doprineti da stabilna većina usvoji te stavove te i ona aktivno (kao imunološki sistem) razbija zablude.

U nadi da sam malo pojasnio "trućanje" Vaš,

Zivimo u zemlji koja je dopustila da se antisemitizam i ostale vrste rasizma duboko ukorene i postanu main stream. Najinteresantnije je da se antisemiti i ostali rasisti smrtno uvrede kada ih neko tako nazove.

NEGATON

Rekao si da ime Nikolaj Velimirovic pises namerno malim slovom. Da li i "Jevreji" namerno pises malim slovom?

Kad smo već kod trućanja:

To sto je Mestvina napisala je cista istina. Budala je ko misli da je antisemitizam nuspojava huliganstva. Antisemitizam je u Srbiji ( uz mnoge druge anti-izme) pazljivo gajena i zalijevana biljka.
Sad, ako to Rohu, walteru i slicnim "Srbi imaju golubiju dusu" apologetama ne pase u koncept, sta se moze.

RAPS

Ti svaku priliku iskoristiš da kažeš nešto jako pametno.Šta ćeš,takve majke retko rađaju.

Antisemitizam je u Srbiji ( uz mnoge druge anti-izme) pazljivo gajena i zalijevana biljka.


pogotovo u ovom slučaju...

U "Klubu poslanika" u Beogradu urucene su "Medalje pravednika" Srbima
koji su tokom Drugog svetskog rata u Srbiji rizikovali svoje zivote da bi
spasli Jevreje od nacistickog progona. Ovu manifestaciju organizovali su Jad
Vassem iz Jerusalima i Izraelska ambasada u Beogradu. Svecanosti su
prisustvovali izraelski ambasador Joram �ani, gradonacelnik Beograda Milan St.
Protic i licnosti iz drustvenog i javnog zivota.

Prilikom predaje medalja ambasador �ani je podsetio da je u Drugom
svetskom ratu stradalo sest miliona Jevreja, a da je od jevrejske zajednice
koja je brojala 80.000 clanova, u ratu ubijeno 67.000. "Jasenovac, Sajmiste,
Banjica, Stara Gradiska i novosadska racija protiv Srba i Jevreja ostace zauvek
upisani u nasu zajednicku knjigu secanja. Oni koji su preziveli, mogu da
zahvale za to dobrim ljudima koji su se poneli kao "andjeli spasioci". Mi im na
ovaj nacin zahvaljujemo."

Gradonacelnik Protic je u svojoj besedi pomenuo da je najstariji deo
grada, "Dorcol, nekada bio naseljen nasom bracom Jevrejima" i obecao da ce
gradska vlast za one koji su do danas ostali da zive u Beogradu "kao nasa
braca, sugradjani i prijatelji" uciniti sve da se nepravde iz proslosti ne
ponove.

Svecanosti predaje Medalje pravednicima odrzane su i ranije, 1997. i
1998. u Beogradu. Ovog puta Medalju pravednika dobili su:

Blendic Mitra, Jovan, Nikola i Nikolica, Ljuba Milenkovic, Djordje
Popovic i Marija, Aleksandar Djurkovic i Djordje Stojanovic, spasavajuci
porodicu Zaka Levija iz Negotina. Uprkos opasnosti i teskim uslovima zivota,
Djordje Blendic je obezbedio porodici Levi krov nad glavom i hranu, skrivajuci
ih uvek kod nekog drugog clana porodice.

Jad Vassem dodelio je medalje pravednika Biserki i Vladimiru
Mladenovicu, kao i Divni Kovanovic koji su spasli devojcicu Klarisu Levi koja
je ostala sama i podigli je u selu Batoccina, gde su vec krili devojku Ruzzu
Lihtner Krndic.

Rebeku Tajtaccek iz Krusevca i njeno cetvoro dece spasla je Zlata
Veljkovic sa svojim roditeljima i prijateljima, krijuci ih u selu Donji
Krccin. Stoga je Zlati Veljkovic- Stajnic i njenim roditeljima pripala Medalja
pravednika.

U vreme kada su Jevreje iz Zemuna ubijali u kamionima gasom, devojka
Martina Markovic - Levec usudila se da na tavanu svoje kuce u kojoj su
stanovali Nemci, sakriva Josipa i Benjamina Beherana i njihovog druga Danila
Fogela, donoseci im svakodnevno hranu i vodu. Za svoju hrabrost Martini je
dodeljena Medalja pravednika.

Devetogodisnjeg Tugomira Bruknera iz Beograda je Milje Arsenijevic,
kome je tada bilo 20 godina, odveo je svojim roditeljima u selo kraj CCaccka.
Oni su promenili Tugomiru ime u Milan i brinuli se o njemu, kao o svom detetu
do oktobra 1944. godine. Porodici Arsenijevic, Ljubivoju i Vujki i njihovom
sinu Milju u ime Jad Vassema, ambasador Izraela, Joram SSani predao je Medalje
Pravednika.